Народно благостање

12. новембар 1932

„обавезе с роком“ и кад се тај износ одузме од девизног стока у активи, добије се стање девизног стока. Међутим за прво време можемо се ипак помоћи, бар приближно, пошто су остале обавеве с роком у то доба, биле врло мале. Ба, дан 8 јула обавезе с роком износе 158 милиона динара, а 31 јула 960 милиона. Вишак износи скоро 200 милиона, динара. Сигурно је преко 100 милиона, динара, задужење У валути. Из тога пак излави да се девизни сток у току месеца јула и даље смањивао. Али мало, пошто је у другој половини јула било прилива девиза. за рачун извесних банака, које су добијале капитале ив иностранства, а биле изложене јурштпу ула“ Tada.

У августу ситуација се се појављује и роба из приватних руку. Али и Народна банка једнако даје. Средином септембра почињу банке да се жале на повлачење улога. На једној конференцији У Народној банци банкари енерпично тврде да се врши тихо бетство из динара. Крајем септембра златни девизни сток износи 2.100 милиона, динара као и 28 јуна, али обавезе са, роком скачу на 784 милиона динара скоро за 400 милиона, динара више но кпајем јуна. Не знамо колики је део тих обавеза био у валути, али ма колики да је У сваком случају значи даље опадање златног и де визнот стока.

Септембра, 24. избиј која уноси анархију у наше нова банкарски мораторијум у увијеној форми. Стање златног и девизног стока улива толико брите да Министар финансија 7. октобра, доноси девизни правил“ ник, којим се статуирају врло строга ограничења у трговини девизама и златом. Истина, потпуна слобода трговине девизама и златом није никад постоjana: 27. јуна, један дан пре ступања, на, снагу потпуне слободе, доноси се један девизно-валутни поступак, којим се забрањује употреба, девиза, за. извоз капитала, сем уз одобрење Народне банке и куповину наших државних облигација на страни без одобрења Министарства финансија.

Правилником од 7. октобра установљава 06 право Народне банке на, половину девиза и обавеза, ималаца ла се остатак преко тога продају на, берзи. Сужава се право странаца, на, искоришћавање слободног динара. У великом делу банкарског света овај је правилник проглашен као ефикасно сретство за спречавање одлива злата, пошто је бегство сматрано као једини разлог томе.

Иеклизнуће фунте од 21. септембра имало је, као што знамо, страховито психолошко дејство. Кад се фунта није мотла да одржи на златном паритету, нема, више сигурне валуте. По је било опште мишљење. То је наравно морало имати за последицу извесно неповерење према динару (као и према другим валутама). Обог тога повећаног неповерења према домаћој валути остаје без икаквог дејства, зајам од 300 милиона франака, који нам је почетком октобра дала француска влада; премда, се не може порећи да

а, позната криза поверења, арство. Уводи се

ипитипнагинвнванливпичошнив ниниченнкннининнинимлвонисшЕем кннинна ·

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

Е. С. DUM & CO.

пнипгпвинонинивишвишвипинниинип ниплнанипивичвинопвнавич

: “= .. .. : .. НЕ a. .25

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

смирује у толико што

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

Страна 721

је он донео извесно олакшање код Народне банке. Златни и девизни сток скаче од 9.057 милиона, ДдИпара, (16. октобра) на. 2.825 (81. октобра) и обавеве са, роком падају за 280 милиона, (од 930 на. 694 М. Д.).

У октобру се први пут појављује црна берза, са, депресијацијом динара, али врло чедном, од 23%. Ha њој се у главном трговало ефективним валутама, а девизама врло мало, — У новембру и децембру девизни сток опада понова на 2.100 милиона динара при непромењеном стању обавеза, с роком. Децембра 31. пооштрава се девизни правилник. по оштрава, се контрола над девизним прометом и повећава право Народне банке на откуп од 50% на 80%. Право странаца на динарска потраживања, још се јаче сужава. — До пред крај децембра, задовољена је у главном целокупна легална тражња, за девизама; вршена, је служба јавних зајмова, испла„ћиване обавеве од увезене робе и исплаћивани приватни дугови. Чак би се могло рећи да су девизе по мало расипане, при чему мислимо на пример на одобрење дато за куповину акција Љубљанског кредитног завода.

| |

У. Квазимораторијум трансфера од 28. марта 1932. за трговачке обавезе

Пред крј године тражкња за потребе увоза, све се мање задовољавала. Али се она још увек устеже да се обрати црној берзи због чега ажија на њој не достиже ни пуних 5%. Поменутом изменом и допуном правилника од 81. децембра доноси се једна, новина, која се може да назове прикривеним мораторијумом за, трговачке обавезе: одвајају се, наиме, дугови за робу по декларацијама после 1. јануара и по њима се додељују девизе као и дотле. Али за декларалије пре тога рока подносе се нарочите молбе, о којима решава Народна банка за сваку посеGame. За, решавање потребно је у толико више вре-' мена у колико је већа била навала и у колико је био мањи прилив девиза. Природна последица, тога била, је да, се један део тражње девизе за увов обраћа црној берзи због чега ажија, скаче на 8%. У трећој недељи јануара посао на берзи је врло жив. У бан гребу на, пр. 98 милиона динара, при чему је главни продавац Народна банка. Али почетком фебруара посао на црној берзи почиње нагло да опада, Износи половину лањскота, Народна банка, се умара. Златни и девизни сток пада на 1.882 милиона динара крајем фебруара, а обавезе с роком расту од 764 милиста, 1. јануара на 907 мил. крајем истог месепа и на, 1.181 мил. крајем фебруара. Више стотина милиона динара, из ове суме претстављају ново задужење тако да влатни и девизни сток износи фактички мање од 1.500 милиона динара. Извозници почињу ла; беже на, прну берзу где лобијају 10% више но код Народне банке, Због тога Народна, банка добија све мање девиза од приватника. Док, је извоз бежао на трн берзу, дотле се пелокупан увов прво обраћао Народној банци. Ове је већа несразмера зјапила између легалне тражње и прилива, девиза. Као што је

анапвивинанинининипишпинпихлинанннниницининнинниннннинниннвин»а

БЕОГРАД

Кнез Мижајлова 539.

ЗАГРЕБ

Бериславићева 7.

аваововоовнинввеозвашвооовнинаоаволов у ти она