Народно благостање

· Страна 746 де СезНоп у сврху амортизације у року од 30 година, Упркос томе те године подељена је 6%-тна дивиденда. До почетка јула 1931. процес опадања вредности ефеката и уче„шћа ове банке нагло је настављен, те је од укупне главнице и резерви од 27 милиона шв. франака изгубљено 25 милиона. Банка је тражила помоћ од кантона у износу од 15 милиона, а кад јој то није успело, није преостало друго него да затвори шалтере. Социјалисти у кантоналном парламенту и преко своје штампе захтевали су да се читава банчина управа и неки чланови кантоналне владе, међу њима и сам министар финансија, који су дуговали банци веће суме, ставе под суд. У томе нису успели. Тек |. ов. м., дакле након 16 месеци почело се поново са радом на ликвидацији те банке. Са главницом од 13 хиљада франака основано је ново друштво — Socićtć de Gestion de la Вапаџе де Gčneve на које је пренето 33,82 милиона шв. франака активе и 88,99

милиона пасиве банчине. Уједно је друштву цедирано од

„банке 15 милиона франака, које су женевски кантон и нека женевска предузећа придонели маси, дакле износ, који се и лањске године тражио. Повериоци ће за 45% својих потраживања, коју квоту осигурава друштвена маса, добити 2

отстотне облигације са роком од 25 година, које гарантује

женевски кантон. Губитци поверилаца износе дакле округло 47 милиона шв. франака. Међутим овај банкарски крах имао је и велики локално-политички значај. Швајцарска се као целина релативно дуго опирала утицајима привредне депресије. Али извесне гране њене индустрије већ су неколико година услед иностраних царинских мера у врло лошем положају, у првом реду индустрије сатова и везова. А то су главне гране производње у Женеви. Незапосленост у Женеви је релативно највећа међу швајцарским градским кантонима. Незапосленост и опадање зараде води безусловно опадању нивоа живота, а то је најјачи узрок политичког радикализирања грађана и социјалне раздражености. У Женеви су извесне партиско-политичке организације одавно узеле облик клика и социјалисти су имали довољно матери· јала за агитацију и добар терен за успех. Они су постајали све активнији. Концем октобра ов. год. проведен је на њихов захтев референдум за повећање пореског минимума на 6 хиљада тшв. франака, што би практично значило ослобођење од непосредних пореза 80% грађана. Предлог је одбијен са 22 према 14 хиљада гласова. 9. ов. м. приредила је кантонској влади блиска, скоро фашистичка организација, Отоп Манопаје протестни збор против социјалистичке кампање. Социјалисти су настојали да омету овај због. Маса озлојеђена и раздражена од вођа Никола, Дикера и других, што с обзиром на њен темперамент и душевну ситуацију,

пије било тешко постићи, прешла је у офанзиву. Раздраже- |

ност је код појаве војске још и порасла, јер је то схваћено као ограничење слободе и повреда грађанских права и та је вечер завршена са 12 мртвих и 65 рањених. После једнодневног штрајка социјалисти остале Швајцарске сматрају женевско крвопролиће локалном ствари и у читавој афери остали су хладнокрвни. Међутим, ствар је врло карактеристична за данашње време и најбољи је доказ како и народи Високе културе и примерне хладнокрвности и здравог расуђивања психолошки реагирају на материјалне тешкоће данашњег времена. Та је реакција тим јача, што је већа разлика између пређашњег и садашњег нивоа живота. -

Крах Вапдце де Сепеуе био је пресудан и за остале женевске банке.

Одмах после њега дошло је до навале улагача на остале женевске банке и до отказа кредита са стране француских банака. И њихов положај био је угрожен. Да најважније банке Сотрбфот Ф'езсотрје de Gčneve sw Union financičre de Оепеуе одлучиле су да се одмах фузионирају. Фузија се тим више намећала, што је Сотртојт претрпео ве-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ . Бр, 47

лике губитке код разних средњо-европских предузећа, где је учествовао нарочито у текстилној и шумској бранши у Пољској, Аустрији, Чехословачкој, Мађарској и Југославији, а и због губитка на шпекулацијама. Код Шпоп Нпапсјеге је ишло такође рђаво. Тај шпекулативан инвестмент-труст поседовао је око 60.5 милиона шв. франака разних приватних и државних облигација (међу њима и велики сток наше 4%-тне ренте од 1895.) и услед пада курсева изгубио је у години 1930. око 12 милиона франака.

Уз фузију проведено је истовремено и санирање. Нова банка — Вапдџе ФЕзКотр! 5ш55е — отписала је 40 милиона од старог заједничког акцијског капитала од 110 милиона. Санација је проведена уз учешће швајцарског Банкферајна и швајцарског Кредитаншталта, централне владе и кантоналних банака, који су преузели 30 милиона нових 6%-тних приоритетних акција и женевске кантоналне владе и осталих. женевских банака, које су преузеле 10 милиона. Тиме је прекинута традиција аутономног банкарства франпуске Швајцарске. Нова банка имала је приликом санације сток ефеката од око 75 милиона шв. франака према капиталу од 110 милиона.

Међутим опадање вредности тог стока ефеката наставило се. Концем јуна ов. год. кад је завршена прва поСловна година износио је губитак на ефектима и уделима 22,4 милиона франака. Томе се придружило и замрзнуће извесних у међувремену иностранству одобрених кредита. Концем јуна дошло је поново до јаке напетости, која је донекле одстрањена кредитима новоосноване Есепбвајасће ПапећепзКаззе (иста институција као Пешзсће Akcept und Gaтапбеђапк и Reconstruction Finance Corporation) m уплатом друге рате од 25 од сто на приоритетне акције. То међутим није помогло, јер су кантоналне банке, које су суделовале приликом санације хтеле изићи из својих ангажмана, а и опадање вредности банчиног портфеља настављен је. Њене акције нотирају сада 20%. Последњи већи губитци настали су код Полаковог текстилног концерна, чија се предузећа налазе у Чехословачкој, Аустрији и Југославији.

Социјалистичка штампа пророковала је скори крах банке. Поновна реорганизација банке је дакле неизбежна и има изгледа да ће уследити још пре свршетка ове године. Према садашњем плану реорганизације извешће се поновно смањење главнице а и јаче суделовање банака немачке Швајцарске и централне владе. Кантоналним банкама ће бити омогућено да снизе своје ангажмане. Уједно ће банка, која је до сада подржавала више филијала у немачкој Швајцарској исте ликвидности и ограничиће се уз своје иностране послове, само на француску Швајцарску. Како се види лањка операција није решила кризу ове банке, а ни кразу женевског банкарства.

Ни о једној економској тези није се последњих година више причало у новинама и на зборовима, него о. томе, да се међународни дугови могу платити само робом. Упркос томе, ова теза је тачна. Бар онда, ако се правилно интерпретира, наиме у вези са теоријом биланса плаћања. Ова каже следеће: Дужничке земље су земље са пасивним билансом плаћања. Када плаћају своје дугове долази до одлива злата и девиза. Ако су ови велики, тада по правилу нису довољне златне и девизне залихе, да се сви дугови исплате.. Дужничке земље требају зато. нове девизе, које се, по правилу, могу добити само повећаним извозом. Он наступи аутоматски, Код златног важења се то догађа на тај начин, што одлив злата изазива смањење новчаног оптицаја и повећање цена, То делује повољно на повебање извоза, који се појачава још и тиме, да се у земљи где

Фригиналан покушај решења проблема трансфера

ЕПА Keira