Народно благостање

19 новембар 1932 =

До 10. о: м. курсеви су попустили, а затим опет мало поправили; 14. о. м. тенденција је опет лабавија и то код

4%. из 1895. год., који је до 15. 0. м. попустио на 32.60, код | 5% из 1913, г. и 7% Стабилизационог зајма из 1931. год. |

Загребачка берза одлучила је после годину дана за-_ бране, да се може понова трговати акцијама. Код нас су. акције давно у кризи. Њих су потискивали с једне стране , папири са непроменљивом каматом, нарочито јавноправни |

(ново емитовани и унесени са стране), а с друге стране на-

предујућа привредна депресија. Банке нису биле у стању |

да интервенишу.

Папири којима су и даље трговало на берзи пале су у међувремену за више од 50 од сто тако да са те тачке гледишта одлука Загребачке берзе изгледа прилично неразумљива. Вероватно да је управа берзе сматрала да је техничка позиција југословенске берзе предиспонирана за развиће ове трговине. С једне стране су државне хартије од вредности отишле и сувише ниско, тако да је престао интерес према њима, а с друге стране курсеви акција су остали релативно високо бар према последњим нотирањика. Како огромни износи тезаурираног новца траже пласман, то се претпоставља да ће се бар један део окренути акцијама.

На девизном тржишту ове недеље није било промена. У Цириху је динар кроз читаву недељу остао стабилан на бази од 7 швајцарских франака за 100 динара; прим Мародне банке остао је непромењен на 20% а онај италијанског клиринга на 26.50%. Ове недеље, 16. о. м. отпочели су се котирати на нашим берзама бонови грчке Народне банке, по курсу од 41—40. У тим боновима обрт је износио на београдској берзи 36 хиљада, у бечком клирингу 215 милиона а у осталим девизама 891 хиљада, од чега је трговано највише у девизи Париз за 347 хиљада, Њујорк 230 хиљада, Лондон 161 хиљада и т. д.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. S interesom se prati rad skupšlinskog odbora u stvari zakona o zaštiti zemljoradn'ka: da li će predložena osnova biti povraćena min. savetu da je preradi prema izloženim željama ili će sa manjim izmenama biti prihvaćena. Za razvitak prlika kod našega novčarštva biće od presudnog značaja pilanje razduženja seljaka.

Devizao tržište. Dinar |e u Zidrichu na istoj visini. Na nekim drugim burzama ponuda ic nešto jača. Austrijski privatni kliting kod nas je u porastu. Novac 8.50 a roba 8.65. Grčki bonovi 40 novac.

Državni papiri. Kod Blaira nastale su znatne poteškoće usled kvazinacionajizacije onih obveznica čiji su kuponi u proleće bili inkasirani preko Generalne direkcije državnih dugova. Takvih obveznica ima oko 3 miliona 8% Blaira i 7 miliona 7% Blaira. Seligmanovih obveznica biti će 4—5 milijona |er sama Državna hipotekarna banka ima znane količine. Međutim se opaža da još nekih 5 miliona fih papira je u vlasništvu naših državljana. Glavni deo ioš od ranije a jedan deo unesen je u zemlju u poslednje vreme. Samo što je sada teško ispitivati kad je koji komad unešen u zemlju. Uzeti kao merilo inkasso kupona od 1. maja kod Generalne direkcije državnih dugova potpuno je nemoguće, jer ima obveznica koje su u zemlji već nekoliko godina pa ipak majski kupon bio je unovčen na strani.

Usled toga što se na našim berzama sada može frgovati samo sa onim obveznicama Које зи u popisu min. finansija porastao im je znatno kurs. Sedampostotni je porastao za par dana na novac 40 a roba 42. Seligman je novac 41.75 a roba 45. A _8% Blair je zaključen po 42:50. 1 j

Investicioni zajam novac 45.50. Postoji tendencija da se sada izjednači kurs investicionog zajma sa kursom 7% Blaira. Agrarci 24.25 novac a begluci 39 novac. Ratna šteta u porastu i zaključena po. 198 do 200 dinara. Ultimo decembra zaključena

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 151

ро 195 do 200. Novac kod prompt štete ostao је 200 а код terminske 198.

U ponedeljak dne 22. o. mj. na zagrebačkoj burzi uspOostavlja se trgovanje dionicama industrijskih i trgovačkih poduzeća, koje je bilo obustavljeno и oktobru prošle godine. Međutim, za sada irgovaće se samo u dionicama onih poduzeća koja su na to pr:stala. A to su najveća i najvažnija poduzeća.

Пшеница Међународни пољопривредни институт У Риму кон-' статује у свом извештају да је овогодишња светска производња нешто већа него прошла, али знатно већа него просечна производња последњих пет година. У извозним земљама је нешто смањена производња, док је у увозним знатво повећана, тако да ће Европа ове године требати свега 43 мил. квинтала. ;

Шена на светском тржишту нешто се поправила. У Чикагу је нотирала 16. ов. месеца 451, доларских цента за бушел према 43:/, пре 19 дана. Ова мала поправка је резултат слабијих понуда америчких фармера, због слабих пена. Сем тога и тражња из Европе нешто је оживела, нарочито из Италије и Немачке. Домаће тржиште не показује никакве промене. Купују нешто мало трговци и Призад за извоз у Аустрију по цени !50—155 динара, док је тражња млинова веома слаба као и прошле недеље. За извоз се купује углавном бачка потиска пшеница, док се сремска, србијанска и босанска _ пшеница није ове кампање уопште купо-. вала за извоз. Цене су биле следеће: бачка околина Нови Сад и Сомбор 150—152.50, горњо-бачка 152—154, бачкопотиска 154—156, горњо-банатска 147—149, бачка и сремска нова 150—152.50 банатска нова 1483—150.

Кукуруз.

Док је међународно тржиште кукуруза доста чврсто, на домаћем је тенденција врло лабава. Цена је попустила за 1—2 динара, и износи 54—506 динара за сушени кукуруз. У клиповима се уопште не тргује. Ова слабост кукуруза је последица ванредно повољне бербе, која, према подацима министарства пољопривреде износи 45.3 мил. квинтала према просечном приносу за последњих десет година од 30.2 мил. квинтала. Поред тога, извози се врло мало, а и изгледи су врло слаби, јер земље у које смо прошле године увозили кукуруз имају ове године саме врло добар принос. Ту у првом реду долази Мађарска, која ове године има и за извоз. То је све разлог, да је цена кукурузу код нас нешто испод светског паритета, док је пшеница јако изнад паритета.

Стока.

На тржишту стоке код нас тенденција је и даље чврста, што је последица пораста цена у Бечу на 1.80—1.90 шилинга по кг. живе ваге за југословенске свиње, које су у последње време више тражене, јер је Мађарска мање извозила. Тако последње недеље није могла ни да лиферује читав одобрени контингент. Међутим, ипак наши извозници у последње време наилазе на тешкоће. Добит, коју су наши извозници имали из овог великог диспаритета цена жели Аустрија да задржи за себе. Због тога је повисила порез на пословни промет од 4 ипо на 9:9 од сто; па сада припрема оснивање једног сточарског фонда, У који би сваки комисионар морао положити одређену суму новаца по вагону. За сада се не зна колика ће бити, али се говори о 500. шилинга, То је у ствари нова царина, која ће смањити фактично прилично велике зараде наших извозника. За сада, ове мере аустријске владе немају никаквог утицаја на наше тржиште. Цене су за србијанске свиње 7.50—8 динара, а за дебеле сремске 10—10.50 динара.