Народно благостање

Страна 764

да ће она претворити један мали део свог златног стока

од 2,84 милијарде швајцарских франака, у девизе за лакшу |

манипулацију курса домаће валуте, јер њен садашњи сток девиза износи свега 41,19 милиона шв, франака.

— Емисија приватних облигација и акција износи у Сједињеним Североамеричким Државама од 1. јануара до конца октобра ов. год. само 574,53 милиона долара према 2156 милиона долара за исто време 1931. односно 4574 мил, у истом периоду 1930. год. Од овогодишњих емисија отпада 568,71 милиона на облигације а само 5,82 милиона на акције. 93% читавог износа ишло је у корист рибћес utilities.

— У Нељу су се појавиле фалсификоване сребрне 10 и 20-тодинарке.

— Prema naredbi Min, Hnansija rok zamene sitnog novca ističe 30: nov. 0. g. Zamenjuju se: novac od game od IO i 5

5, 10 i 20 para i bivši austrougarski novac od 10 i 20 filira od nikla, pakionga i gvožđa. Zamena se vrši po nominalnoj vrednosti, samo austro-ugarski novac od 20 filira od gvožđa zamenjuje se sa 5 para.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Џргамн зауећ Рене Оботапе zaključio je da od 1 decembra isplati imaocima turskih zajmova sve transferirane sume i to: 8.2 mil. francuskih franaka za račun "Turske a 10.5 mil. franaka za račun levantiskih država, dok ostale dužničle države nisu ništa uplatile (Bugarska, Grčka i Jugoslavija). Levantiske države su uplat:le potpuni anuitet koji na njih otpada od 25 maja 1932 do 25 novembra, dok je Turska uplatila samo deo anuiteta.

— У Паризу се налази једна бугарска делегација која преговара са француским портерима о служби предратних и послератних зајмова. |

= Енглеска парламентарна комисија за штедњу поднела је министру финансија предлог који омогућује уштеде од 100 милиона фунти односно 12 и по од сто свих државних расхода.

— Предлог буџета Вардарске бановине за 1933.34.

Tr. износи 47,949.333 дин., те је за 5,969.062 дин. мањи од прорачуна за 1932.—33. год.

— Министар финансија донео је одлуку по којој се убудуће ускраћују сва плаћања у иностранству за пензије пензионерима новчаних установа, предузећа и самоуправних тела, лечење и школовање која нису неопходно потребна, а до сада издате дозволе ове врсте, подвргавају се ревизији у одређеном року. Сва до сада излата овлашћења и легитимације за куповину страних платежних средстава за издржавање на страни студената, болесника и иначе, престају да важе од 15. децембра ове год. Изузимају се само студенти који имају још два семестра и болесници за које три домаћа лекара даду уверење, да им је потребно лечење у иностранству.

— Posiovni odbor Saveza gradova održao je 20 ov. m. na Sušaku sednicu i doneo rezoluciju u kojoj se konstatuje da je nemoguće provesti, kako to Ministarstvo finansija propisuje upustva 0 sastavu opštinskih proračuna za 1933 S. i traži se ublaženje principa potpunog eliminiranja svih investicija, kao i principa nepopunjavanja službeničkih mesta, koja se uprazne; da pitanje plata rešavaju opštine po nahođenju; da se stopa prireza može menjati; da se produže sadanje stope отадзјић dažbina, trošarine i dr.; da se dozvoli opterećenje novogradnji opštinskim dažbinama; da se u novom zakonu o razduženju seljaka unese odredba po kojoj će opštine i gradovi moći raspolagati sa svojim potraživanjima kod novčanih zavoda i da se dade opštinama veća sloboda razvijanja i napredovanja u granicama njinih mo2испове. - -

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 48 ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

= Сећозјоуаска devizna HOmisija odredila je za mesec novenibar uvozni kontingent od 90 vagona svinja. Sem toga još i 30 vagona rezerve za kompenzacione svrhe sa Mađarskom.

— Taljansko-astrijski tegovinsii ugovor iz 1931 godine predviađ osnivanje jednog kreditnog zavoda za olakšanje saobraсаја тође izmeđ obe zemlje. Sada je taj zavod osnovan sa glavnicom od 2 mil. lira (748.000) šilinga. Osnivači su s falijanske sirane Banca Comerciale КаНапа, Стедно Hftaliano i Banco di Noma a sa austrijske Osterreichische Mreditinstitut fur oHentliche Unternehmungen und Arbeiten. Glavnica le. podeljena u 40 akcija po 50.000 lira.

— Mađarska i talijanska vlada rešile st da ustanove jednn mešovitu komisiju koja treba da ispita sve mogućnosti trgovin=

. skog saobraćaja izmeđ obe хепцје. То је prva posledica Gembe„ševe posete Musoliniju. para, iskovan 1920 g.: sav nikleni novac srpski i crnogorski od |

— U okvitt postojećeg ugovora o кин, Švajcarska je kupila u Mađarskoj veće količine ječma, koje će Mađarska !iferovati trećoj državi za račun Švajcarske. Ova misli na taj način da mobilizira svoje zamrznute kredite u Mađarskoj.

— Glavni evropski proizvođači briketa i koksa sazvali su međunarodnu konferenciju u Brislu koja treba da sprovede orga– nizaciju podele evropskog tržišta.

— Privatni kliting koji ide preko bečkog Giro — und Kasenvereina smanjio je se u ргуој polovini novembra na А prometa iz oktobra. Glavni razlog je stalno opadanje austr:skog izvoza. Prema dosadanjim rezultatima očekuje se da promet u Movembru neće biti veći od ! mil. dolara.

— Austrija i Mađarska zaključile su trgovinski UGZOVOT, koji dolazi na mesto provizoriuma, koji postoji već nekoliko meseci. U njemu je ostvarena austriska ideja tajnooz prelerencijala, koji se sastoji u davanju kredita za plaćanje jednog dela carine. Povlašćenja vrede затло za izvesne kontingente, koji su određeni prema lanjskom trgovinskom prometu. Austrija dobiva između ostalog sledeće kontingente: 7 hiljada vagona građevnog drveta, 1700 vagona celuloze i 900 vagona rotacionog pDapira. Mađarska dobiva sem ostalih i sledeće kontingente: 750 hiljada kvintala brašna, 200.220 komada goveda nedeljno, nadalje povišen je sadanji kontingent za debele svinje za 50%. Konfingenti su tako određeni, da mađarski izvoz u Austriju bude za 50% veći od Austriskog u Mađarsku.

— Француска влада утврдила је контингент увоза оваца за последња три месеца о. г. за Мађарску 18 хиљ. комада, а за Југославију и Аустрију само 600 комада.

— Narodna skupština, 17. ov. m., usvojila je predloo zakona o konvenciji o regulisanju twgovačkih potraživanja između naše države i beloeijsko-Huksenburške privredne unije.

ТРГОВИНА

— OCehoslovačka devizna komisila dozvolila je uvoz od 10 vagona jaja, jer je slaba ponuda na domaćem tržištu dovela do skakanja cena. Deset vagona je mnogo manje nego naša dnevna ekspedicija.

ПОЉОПРИВРЕДА

— x turska državna Poljoprivredna banka kupila je do sada u intervencionističke svrhe 5 hiljada tona žita. Kupovine će se dalje nastaviti, jer se to smatra jedini način pomaganja poljoprivrede u Turskoj.

— Kutnunski kasacioni sud u једиот privatnom sporu po zakonu o razduženju seljaka doneo je rešenje kojim se pet paragrala ovog zakona, koji se odnose na sniženje hipotekarnih dugova, oglašuju za prolivustavne. Kao što je poznato ovaj zakon je donesen za vreme vlade Jorga—Argetojanu, ан са је | novi parlamenat suspendovao za godinu dana.

— Prema podacima Ministarstva Poljoprivrede u banovinskim i sreskim rasadnicima ove godine odnegovano je oko 920 hiljada sadnica raznog plemenitog voća za izdavanje narodu po povoljnim uslovima