Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 155

26 новембар 1932

ИНДУСТРИСКА ПОЛИТИКА

— Дословна репродукциј

Поглед у будућност, на последњи сШадијум привредне депресије.

1. Поглед у будућност, на последњи стадијум привредне депресије

И ако то није француски обичај, ипак ћу до-

пустити себи слободу да ово писмо почнем са по- ·

"лемиком с Вама, Међ добрим пријатељима, каже једна француска реч, нема, церемоније. Реч је о томе како ће реагирати индустријска а како аграрна земља, на привредну кризу, ако она буде поколебала стубове постојећег прив једног поретка.

Сељак зна врло добро где ности. Према томе у земљама у којима, не постоје привредни редови који експлоатишу сељака и у којима сељак ужива сва политичка права, потпуно

"је искључено да услед тешке привредне депресије сељак пође оним путем којим ће поћи радник у _ индустријској земљи.

Ја, због тога остајем на гледишту да ће. у моменту кад светска приврадна депресија почне да

ломи стубове постојећег поретка у индустри јским,

земљама, добро бити у аграрној земљи. Тамо ће још увек бити хлеба и социјалног мира. Јер сељак није пролетер.

То је разлог да смо нас неколико пријатеља одлучили били да један део свог обртног капитала пренесемо у Југославију, нама духовно најближу земљу. Код питања начина улатања, тог капитала, владала је од почетка међу нама потпуна сатласност. Хартије од вредности имамо и ми код куће, наших и ваших, То је храна, коју више не вари наш стомак. Пољопривредно газдинство не иде из више разлога: што је код вас аграрни посед максимиран врло ниско с обвиром на капитал који бисмо ми желели пласирати; друго, ваше пољопривредно радништво није још довољно способно за машинску експлоатадују, и најзад главни разлог је у томе да је пољопривредна, грана она којој најгоре иде код вас. Остаје дакле индустрија. То је најмлађа кћи ваше економске политике, Она је у првом стадиуму развића, она, је слетствено у полету. За повољно развиће индустрије у Југославији нарочито је важно развиће светске трговинске политике, која, све више искључује светско тржиште у снабдева њу домаћега и тиме ствара све шире поље домаћој производњи. Макако се развијала привредна криза, увек, ће бити куповне снате за извесне артикле, ма и у смањеном обиму.

Сви разлози, дакле, који су довели до мога путовања у Вашу отаџбину ради проучавања питања улатања капитала у индустријско подузеће, постоје данас. То је јасно као најобичнија, аритметичка, формула. Даље шта је било, знате и сами, пошто сте били непрекидно у току мота рада, управо сарађивали на, моме послу, на чему Вам моји пријатељи топло захваљују

| Прошле недеље смо добили опширни експозе "Вашег пријатеља о правним условима екоплоатације индустрије у Југославији. Тај је експове тра-=

су границе могућ-),

а писма једног француског индустријалца —

— Максимирање добиши.

а сваки већи пласман капи-

жен реда ради, јер се ком облику било, тражи

„тала у ивостранству, ма У : "увек мишљење о законским прописима, пошто је нажалост, власт свуда знатно проширила своју компетенцију у области приватно иницијативе. 'Експозе је имао да прочита један наш пријатељ који добро познаје прајо.

Интересантна чињенина, која је у нашем 'послу најмање фажна, али која је учинила на "мене најдубљи утисак, то је да св у Југославији

5 о M

"не може подићи ни једно индустријско подузеће без претходног начелног одобрења од стране власти. За, нас је то мање важно због тога, што ако власт не одобри, нећемо подизати, Бема дакле ризика. Али ми тај основни пропис индустријског законодав“ „ства Југославије није јасан са гледишта њезиних сопствених интереса. Нигде у свету, колико је мени познато, не решава, држава да, ли Је. једно индустријско подувеће потребно или не. То је најстарија смена, приватне иницијативе, То је оно што чини језгро капиталистичког система: о задовољењу по“ „треба, народа у Русији се брине држава, а у кали" талистичком режиму приватна иницијатива. Истина државно право овде је негативно. Она може да каже само „не; али ни то не могу да, разумем. Какав разлог може да руководи државу да. одбије оснивање једног индустријског подузећа Само су два, разлога, могућа: или јој се не допада место или хоће да штити постојећу индустрију од конкуренције. Што се тиче места, њега одређују искључиво економски закони.

Е. Максимирње побити

Наш пријатељ који је за наш рачун био у Јутославији ради проучавања на липу места, говорио је даље наш колега и правни стручњак (мислећи при томе на мене) да је тамо доле необично лепо дочекан и да, је свуда доби најлешша обећања.

У истом се налави даље једно место које ме је исто тако запрепастило као и чл. 172. Вели се ла власт има каткад права да код постојећих индустријских подузећа нормира добит. Питам се, како је то могућно; Овако подузеће има друге тро“ шкове па, према, томе и друту добит, а држава може само путем општих ва све важећих линеарних мера да утиче на ефекат експлоатације индустријског подузећа (царина, пореза и Т. Д.). Теоријски бих могао де замислим да држава приликом давања концесије за ново подузеће уговара са концесиона“ ром максимирање његове добити. Али код већ постојећих подузећа на такве се мисли уопште не сме доћи.

Има више од 150 година како економисти љупају главу да пронађу једну национално-економску формулу о учешћу појединих производних фактора у продукту. То је тако звана теорија урачунавања. До данас су ти покушаји остали без успеха. Ника-