Народно благостање

арена 780

ОБА]

НОВЧАРСТВО

— У октобру су порасли улози на штедњу код већих аустријских банака од 1.407.5 на 1417.5 мил. шилинга. Највише су порасли улози код бечке Градске штедионице, наиме за 7.3 мил. Код свих бечких завода улози су порасли од 1115.7 на 1127 мил. шилинга, док је у унутрашњости дошло до лакшег опадања.

— У Чехословачкој се воде преговори измеђ претставника бугарске и чехословачке Народне банке о закључењу уговора о клирингу.

— Америчка влада емитовала је 28. новембра 100 милиона бескаматних благајничких записа. Рок је 3 месеца.

— После краха Кредитаншталта енглеске банке, које су биле његови повериоци блокирали су потраживања аустијске Народне банке. Ови су сада ослобођени, пошто је постигнут споразум између иностраних поверилаца и Кредитаншталта. — Potpuni bankarski moratorijum od 14 dana u državi Nevadi, Sjedinjene Države Amerike, produžen je za 3 nedelje, Go 18. decembra ove godine.

ЈАВНЕ OMHAHCHJE .

— llapHcka omurTHHa емитоваће у току месеца децембра нови 41, %-THH зајам у износу од ! милијарде фр. за финансирање разних општинских радова.

— Енглеско тржиште капитала налази се још увек под командом министра финансија упркос великом успеху задњег 3% зајма од 300 милиона фунти по курсу од 97.5%, јер емисије приватних предузећа у сврху конверзије нису још допуштене.

— Француски бупет за 1931 /32 закључен је с дефицитом од 5 милијарди 600 милиона франака.

— Између енглеских ималаца облигација бугарских зајмова и бугарске владе дошло је до споразума, да се до 15. априла 1933 на име камата трансферира само 40 место 50% до сада. Изгледа да ће и француски интересенти приступити овом споразуму.

— Румунска влада је одлучила да почетак буџетске године помери за 3 месеца на 1. април. За то време увешће режим дванаестина на бази буџета за 1932. годину.

— 28. новембра енглеска фунта је дошла на свој до рата најнижи ниво — 3.14 према долару. Главни разлог лежи у претстојећем плаћању ратних дугова Америци, што се сигурно очекује. Ово плаћање исцрпеће девизне резерве т. зв. интервенционистичког фонда, који ће спасти свега на 25 мил. долара, тако да су могућности за интервенцију сада врло мале. К томе долази да Енглеска мора почетком децембра да исплати 180 мил. фунти ратних зајмова који нису конвертовани а од којих се велики део налази у инстранству.

— Veiiki broj belgijskih opština nalazi se u ozbiljnim finansijskim teškoćama. Likvidnost pojedinih opština je minimalna, svršeni radovi ne plaćaju se na vreme, a i plate činovnika ne daju se uredno. Novi krediti ne dolaze u obzir, što najbolje pokazuje slab uspeh velikog komunalnog zajma koga je emitovala Credit Communal de Belgique u iznosu od 1 milijardu franaka.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Грчка влада продужила је трајање контингента увоза, који је био одређен за рок од 15. маја до 15. новембра 1932. год. за три месеца до 15. фебруара 1933. г. За то време може се увести у Грчку: 144 хиљ. ситне стоке, 8.750 ком. крупне стоке, 25 милиона кгр. дрвене грађе итд.

— У Француској ступило је 21: новембра на снагу повишење увозних царина на дрво за 60%. Увозна такса остала је непромењена (4%).

"НАРОДИО БЛАГОСТАЊЕ

ЗЕШТАЈН

Бр. 49

— По новом компензацисном уговору између Мађарске и Швајцарске преузимље последња 2500 вагона јечма у замену за машине и машинске делове. Цена јечма биће нешто већа од оне на светском тржишту, а ту ће диференцију сносити произвођачи машина.

— Rumunija pristupa kontingentiranju uvoza. U tu svrhu obrazovan je komitet, u kome se nalaze pretstavnici producenata, potrošača i novčarstva, koji treba da sastavi listu artikala koja će se kontingentirati

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Министар Социјалне политике решио је да се од !. јануара 1933. г. повиси основа за одмеравање приноса за осигурање приноса за осигурање у несрећним случајевима са 6 на 7 дин. за сваких 100 дин. осигуране наднице. Принос за несретне случајеве одређиваће се према томе за сваку стотину динара осигуране наднице са толико пута по седам пара, колико износи проценат опасности.

— Америчка федерација централне организације свих радничких синдиката закључила је на своме редовном годишњем конгресу, да приступи енергично кампањи за спровођење тридесетсатне радне недеље, јер је то једини начин да се ублажи незапосленост. |

— Ргогасип јаупе berze rada u Ljubijani za 1933 g. iznosi 1,965.600 din. od čega potpore besposlenim 1.310.400 din., administraciju i posredovanje 655.200 dinara.

ТРГОВИНА |)

— #25. новембра 0. г. одржана је скупштина „југее ловенско-мађарског а. д. за измену робе“. У Управни одбор изабрани су г. г.: Дамјан Бранковић за претседника, др. Милан Радосављевић, Воја Петковић, Миливоје Шићаревић, Александар Короди, Др. Стефрид Кауфер, Александар Фоти, Ото Хајнрих и инж. Пахервик; а у Надзорни одбор г. г.: д-р Геза Силађи, д-р Бранко Петровић, Артур Гвоздановић и Драго Ковач.

— Опадање светске трговине у 1932 години наставило се у истом темпу, тако, да је сада већ дошло до пропасти светског тржишта, што смо ми предвидели пре годину и по дана у чланку „Угушење светског робног тржишта“. У првих шест месеци укупна спољна трговина 48 главнијих држава износила је свега 51.2 милијарде марака или 690.2 милијарде динара према 77.8 милијарди марака у првој половини 1930 а 126.3 у првој половини 1929 године, када је светска трговина досегла највећи волумен. Спољна трговина 18 европских држава износи у првој половини 1932 године 31.9 милијарди марака, према 49.0 у првој половини 1931, 64.6 у првој половини EU и 724 у првој половини 1929 године.

— U oktobru mesecti tek. god. naš izvoz je iznosio 224.829 tona (za 19,60% manje no u istom mes. prošle god.) u vrednosti od 320,088.269 dinara (za 17,34% manje), dok je uvoz iznosio 70,760 tona (ха 16,69% manje) u vrednosti od 243,699.751 din. (za 37,98% manje).

— Izvoz naših goveda za poslednje tri godine pokazuje neverovatan pad. Dok smo u septembru mes. 1930 god. izvezli 12,952 komada goveda u vrednosti od 33,8 milijona dinara, dotle smo u istom mes. prošle god. izvezli 8.974 komada u vrednosti od 21,9 mil. din., a u sept. ove god. svega 3.667 komada u ukupnoj vrednosti od 6,9 mil. dinara.

— U oktobru mesecit ove god. uvezli smo uglja sviju vrsta oko 33.598 tona u ukupnoj vrednosti od 10,377.243 dinara, a izvezli smo drvenog uglja oko 1.405 tona u vrednosti od 893.808 dinara.

— U oktobru mesecu t. g. izvezli smo 1.748 kg. opiuma u vrednosti od 452.800 dinara.