Народно благостање

Страна 172 пАКОДНО

државе код извозне. Али то бесмислено пребијање дошло је да би се прикрило поклањање. Задужене суме претстављају дакле износ опроштене дарине.

Овде остварени обострани, преференцијал шретставља практично реализирање делимичног царинског савеза. Међународно јавно право има посебну дефиницију царинског савеза, која, се не покрива са, уговорима, између Аустрије, Италије и Мађарске. Ако се ради о више држава, суштини царинског савеза одговара, у првом реду мултиратерални уговор. Овде се ради о више билатералних утовора, али то не игра, никакву улогу да ли је један однос између више држава садржан у једном или више уговора. Допустимо да се овде ради не о једном већ о три царинска, савеза, али је у основи свих уговора, заједница интереса и жеља за стварањем привредног јединства; они се карактеришу негативно, у тежњи да се искључи иностранство; што је битно код царинског савеза, Поједини уговори нису закључени независно један од другог, што показује чињеница, да, је Италија накнадила, Аустрији повлашћења, која је она дала Мађарској.

Додуше, између држава које су везане овом мрежом уговора, постоје царине, али појам паринскот савеза не искључује постојање међусобних парина. Оне само показују колика је остала привредна самосталност појединих држава. Могуће, да је ово само први стадијум будућег потпуног паринског савеза. Дефиниција међународног јавног права, не познаје исто тако никакве контингенте, Али, појам

БЛАКОСТАЊЕ Бр: 49 царинскот савеза не укључује у себе потпуно слободан саобраћај између везаних земаља. Услед тога контингенти не стоје у противности са суштином царинског савеза.

Царински савез није јуристичка, нето привредHa категорија, која, је морала само да узме јуристич-= ку форму. Економски парински савез значи да, савезне земље добијају повлашћења ва све врсте робе или само за један део у поређењу са државама; иаван савеза.

Што смо ове уговоре означили као велику новину, то се односи само на механизам, дакле на фиктивно кредитирање. Основна, мисао је врло стара, и у литератури је позната под именом делимич-= ни царински савез, као што смо је и ми назвали. Појам је створио 1903 године у светској литератури најбољи познавалац питања царинских савеза, велики француски тртовински политичар и народни посланик Ј. Боск. После рата ову мисао су прихватили мнсти тртовински политичари, а најбоље су је израдили чланови аустријског комитета, Међународне трговачке коморе у меморандуму „Колек= тивни уговори за олакшање међународне трговине у Европи", дакле исте личности, које су сада иницијатори садашњег делимичног царинског савеза између Италије, Аустрије и Мађарске.

Ми смо врло радознали како ће се иностран-

"'ство односити према овој несумњивој повреди нај-

већег повлашћења,

Dr. Louise Sommer, de PUniversite de Genčve

UNE NOL

IVELLE TECHNIQUE DE LA

ĐPOLITIOUE COMMERCIALE"

Toutes les tentatives flaites par les organisations internationales notemment par la Socićtć des Nations pour :donner une impulsion nouvelle au libre-echangisme ont ećchouć. II parait ~. .mort en ce moment, ef il faut envisager la nćcessite de s'adapter

1) U toku poslednje dve godine više puta nam je predlagano od strane prijatelja, poznanika i izvesnih međunarodnih organizacija da „Narodno Blagostanje” izdajemo istovremeno na jed-

' nom stranom jeziku, pristupačnom širem krugu čitalaca ili da bar jugoslovenskom izdanju redovno dodajemo ili prevod glavnijih napiša ili kratak izvod iz celog broja. Uredništvo još proučava to pitanje. | U vezi jednog takvog razgovora sa nekoliko prijatelja našeg urednika prilikom jedne međunarodne naučne konferencije poslala nam је созрофса аг. Lujza Somer, docent na univeržitetu u Ženevi za Političku ekonomiju i Sociologiju, vrlo dobro poznata ličnost na međunarodnom Torumu i jedna od najplodnijih savremenih ekonomskih spisateljica, dobra prijateljica našeg urednika, niže oštampani članak, u kome ona izlaže jednu novu metodu regulisanja međunarodnih frgovinsk;h odnosa, koju је ona izmislila. Mi smo članak dobili na francuskom jeziku i u Orlginalu ga štampali, zajedno sa našom kritikom. Prema registru naših pretplatnika većina čita francćuski. Za one koji ne znaju taj jezik mi smo dali na kraju jedan kratak ali vrlo koncizan izvod, kako iz članka gospođice dr. Somer tako i naše kritike. Ob-

javljujemo ga francuski zbog toga što gospođica dr. Somer želi !

da se po tom njenom predlogu povede međunarodna diskusija. y en avait d' aufres qui rćclamaient la mčme faveur. Ni y a t-il

aux cironstances donnćes en cherchant des moyens qui puissent neutraliser et affaiblir les consćquences nćlastes du protectionnisme. II s'agirait donc d'une rćvision totale des moyens techniques de la politique commerciale. Le liberalisme economique trouvait son point d' appui dans la clause de la nafion la plus Tavorisće, qui assurait un traitement ćgal 3 tous les Etats benćTiciaires de cette clause. Ce postulat d'une parite inhećrent а сене clause la caracterise comme ćičment essentiel du liberalisme čconomique dont elle S'est inspiree des tendences čgalitaires.

Elle fut jaais un instrument efficace du libre-echangisme. Le protectionisme douanier moderne qui va en augmentant de jour en |our exige un mćthode nouvelle de la politique commerciale qui tiendrait compte des idčes modifićes, des directives 1пspirćes par un but different. |

Ce principe constructif c' est le systčme prćićrentiel qui aurait le grand avantage de tenir compte de !' interdependance čconomique qui existe parmi les diffčrents Etats.

C'est ce quil faudrait reprocher a la politique commer-– ciale moderne qu” elle n' a pas tenu compte de cette interdepen– dance ćconomique diffćrenfe. C' est la ou le systčeme prefćrentiel devrait jouer un rOle. On a souvent fait resortir les difficultćs qui s'opposent a2 Ietablissement d' un systeme prćfćrentiel douanier. On п' a pas rćussi jusqu” a prćsent a2 trouver un point de depart neutre de ce regime. Au moment mčme ot on se десјаrait pret 2 accorder des Tarifs rćduifs 2 pays quelconque il