Народно благостање

10. децембар 1932

бави детаљно тим питањима и потврђује потпуно наше раније закључке.

Џорез на хартије од вредности уведен је у Француској 1914. године. Сада износи 20%. Може се планати или у виду таксених марака, које се лепе на купоне, или да банке приликом исплате купона задрже у својству фискалног агента прописани порез или коначно да се тај приход декларира са осталим приходом и да се онда опорезује. Старо је правило, да са висином пореза расте и воља за утајом. У Фравцуској ои на пр. порески орвезник са приходом од ! милион франака од страних харљија од вредности имао да плати А) хиљада франака на име пореза на ренту и 320 хиљада на име доходарине. LO значи да му држава одузима више од половине прихода. У случају наследства та имовина потпада још и под посеони порез на наследство чији ставови варирају према родоинској вези. Код таквог стања ствари наравно је да се порески обвезници бране. Но то није само случај код рентијера. Читаво француско сељачко становништво, које износи око 530% укупног становништва, плаћа на име општег пореза на приход свега 78 милиона франака, док остала половина становништва плаћа 4 милијарде франака. Тај порески удео француског сељачког становништва не стоји никако у пропорцији према његовом стварном приходу. Познато је да је француским сељацима ишло одлично последњих година. Пореске утаје биле су дакле код тог дела становништва општа појава.

Влади су пореске утаје на приход од страних хартија од вредности добро дошле, јер их искоришћује као агитационо средство за провођење свог новог финансиског програма. Међутим ова акција владе против француских рентијера најмање је сада разумљива, кад она у току 1933. мора да апелира на тржиште капитала за огромну суму од око 25 милијарди франака.

Како већ рекосмо, порески притисак на рентијере је тако јак да је сасвим разумљиво, да се они бране. Са инквизиторским фискалним мерама, које влада намерава да спроведе у живот, пореске утаје ће се повећати место да се смање. Најефикасније средство против утаја је снижење пореза на хартије од вредности,

Naš zemljak g. Vasa Тпуапоvić, koji je posle rata otišao u Ameriku 1 svršio na univerzitetu Političku ekonomiju, danas je junkcioner velike „industrijske organizacije pod imenom „Nafional Industrial Conference Board” G. Trivanović je referent po svima ekonomskim i finansiskim pitanjima ove organizacije i u neprekidnom je dodiru s industrijskim kapetanima Amerike. On uređuje „The Conference Board Buletin”. On nije zaboravio svoju otadžbinu ni maternji jezik, premda ima sve manje vremena da se bavi prilikama Jugoslavije. Čitaoce će interesovati neka mesta iz jednoga njegovog pisma, u kome opisuje prilike u Americi, a koja potvrđuju ono što smo izneli u članku „Istina u Americi”. А

.

Ekonomske prilike u Americi

„Ekonomska situacija u Sjedinjenim Državama, piše g. Trivanović, ulazi u novu fazu. Cela 1930 i 1931 god. može se obeležiti kao produžena deflacija i likvidacija poslova. Dnevno padaju cene dobara, kursevi hartija od vrednosti, volumen kredita, spoljne trgovine i produkcije. Najkritičnija faza depresije bila je u 1931 god., kada je bankarski sistem Severne Amerike bio poljulian rastućim brojem stečajeva i kad je tezauriranje novca uzelo bilo alarmirajuće razmere. To je bilo vreme velikog odliva zlata iz Amerike i velikog deficita u državnom budželu. U 1931 i 1932 god. pretsednik Huver je podneo kongresu čitavu seriju mera za suzbijanje depresije. Jedna je mera omogućila da se za pokriće novčanog oplicaja za jedan deo mogu da upotrebe hartije od vrednoti, umesto menica. Reconstruction Finance Cor-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

гајничких готовина појединих предузећа.

Страна 793

poration učinila je efikasne pomoći bankarstvu a i Federalne rezervne banke, kupujući nartije od vrednosti na pijaci.

"Time je obustavljena detlacija. Zadržan je dalji pad cena. Kursevi hartija od vrednost pošli su horizontalno na više. Likvidacija bankarskog kredita i padovi banaka znatno su reduciran:; odliv zlata je obustavljen i počeo je čak priliv i prvi put za poslednje dve godine imali smo u avgustu, septembru i oktobru +. g. izvesno poboljšanje poslova na celoj liniji.

Danas se to stanje obeležava kao stanje stabilizacije ili stagnacije. Glavni probiem je uravnoteženje budžeta. Leteći duzovi federalne vlade iznose 6 milijardi dolara. Državni delicit se finans:sza kratkoročnim zajmovima, a blagajničke zapise kupuju u glavnom banke. Ceni se portfelj hartija od vrednosti njujorških banaka na 36% njihove celokupne aktive. Za sada vlada još nije u mogućnosti da emituje dugoročne obligacije, sve dok kongres ne učini korake za uravnoteženje budžeta. Poslednje {iskalne godine koja se svršila 30. juna 1932 god. federalni deficit Dio je veći nego ukupni prihodi. Ukupni izdaci federalne vlade iznosihii su 5 milijarde dolara, prihodi 2.121 milion, a deficit 2.885 miliona dolara. Od oktobra 1930 god. do oktobra 1932 , god. dugovi federalne vlade su se povećali za 4.559 mil. dolara.

Federalna vlada još nije spremila konačan program za uravnoteženje budžeta. Kongres se ima sastati 5 dec. Teško je predvideti kakva će biti njegova politika i kakav će biti odnos snaga u njeniu i utica)j na program. Očekuje se da će biti izmenjen „Volstid akt” i da će biti odobrena proizvodnja i prodaja pića. To će dati prihod od 400 mil. dolara. Ali to nije dovoljno da izravna budžet; zbog toga se mora misliti na nove dacije. Mogućno je da se uvede porez na poslovni promet. Drastična redukcija izdataka |e nemogućna, naročito ne pod sadanjim vodstvom u Meloj kući.

Evropska ziobnošćit

štampa vilo često donosi s izvesnom izveštaje o ekonomskim feškoćama Amerike, kao da su one teže no u Evropi. S jedne strane evropski dužnici traže oproštaj dugova, a s druge strane tvrde da nama ide gore пего пута. То је и najmanju ruku nedosledno. Ako su naše teškoće veće nego u Evropi, onda je naša dužnost prema narodu da tražimo da se plate svi dugovi. Specijalno fantastične su priče po Evropi o ogromnom rašćenju nezaposlenosti u Severnoj Americi 1 o njezinoj socijalnoj opasnosti. Velika je nesreća što mi nemamo statistiku nezaposlenosti. Ali i kad pretpostavimo da je broj nezaposlenih danas 12 mil., ne treba nikako zaboraviti da je u periodi najvećez prosperiteta broj voljno nezaposlenih kcd nas bio najmanie 2 mil. Dalje ne treba zaboraviti da je u Americi pravilo da više članova porodice primaju nadnicu i da je vrlo redak slučaj da su svi članovi ostali bez prihoda ti. bez posla. A koliko je preterano tvrđenje o socijalnoj opasnosti nezaposlenosti kod nas služi kao lepa ilustracija fakt, da je prilikom poslednjih izbora za kongres od 40 mil. glasača nepun milion glasao za socijaliste, a poznata je stvar da krajnja beda vodi obično u politički radikalizam. U Americi, pak, radikalizam ispovedaju izvesne ekonomske grupe, koje fraže veće učešće u dobiti od kapitala nego što im to pripada”.

оаогелитахиттиранилтањљенав ЕЛРИНИМТАРЕЦЊАВИШТАРТЕИ Штета.

Поторно је да код нас има много тезаурираног новца. Колика је сума, где се налази,

5 и шта се с њим ради не зна се. Исто тако је ноторно да процес тезгурирања већ дуго траје, а време је највећи непријатељ тезаурирања, оно умара и присиљава на повраћање новца у промет. Резултат тога је и пораст чековних улога на штедњу у Поштанској штедионипи од 833.103.523 динара крајем септембра па 1.001.250.460 динара крајем новембра. Дакле за 1!568.145.935 динара. То је огромна сума, која не може бити резултат полагања бла-

Почетак завршетка тезаурирања 2

Пораст чековних улога услед већег полагања обртних капитала може доћи само у случају смањења волумена производње. Међутим,