Народно благостање

17 децембар 1932.

8. Бајкић

вАРОПНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 803

ДИНАР

— Како је било дејство депресијације

Мало шеорије. шржипицу.

динара на кашу народну привреду —

— У пркос скоку девизних курсева цене падају код нас као на свешском — Дефлација и шезаурирање спречавају скок цена. — Назли скок

цена последња два месеца. — Развлачење маказа.

1 Мало теорије

Први привредни појави које је почела наука да проучава, били су новац и спољна трговина. О дејству спољне трговине на народну привреду пише се већ 200 г.: али се не може рећи да је питање довољно проучено, да су студије завршене. Са комплицирањем односа у социјалној привреди Комплипира се и проблем, а због тета је све теже верифицирати теорију. Не зна се више, који је појав оригиналан, а који је изведен; који је коме узрок. Сто година је важила Рикардова теорија спољне трговине, којој је Касел дао последњу формулу под именом „теорија паритета куповне снате“. По њој свака шромена цена у једној народној привреди мора да одјекне на девизним курсевима и тоу истој мери, у којој су се промениле цене. ако цене скоче за 50%, морају за толико исто скочити и девизни курсеви, јер пене имају тенденцију да буду у паритету. Јер кад девизни курсеви скоче 50%, онда су цене у земљи на истој висини као и на страни, наравно у истој валути, док су у депресираној валути за 50% веће.

Американски научник Е. Таусиг дао је пре двадесет година оштру критику теорије паритета куповне снате. Он вели да. је та, теорија, тачна само у случају, кад су непроменљиви сви фактори биланса плаћања. То међутим није случај: мењају се понуда и тражња, робе, мења се кретање капитала преко граница, мења се производња, мењају се невидљиве позишије биланса плаћања ит. д. А те промене могу да учине да се девизни курсеви не мењају у истој мери у којој се мењају цене, те је на кратко могућан и лиспаритет цена у земљи и на страни. И обрнуто, при промени девизних курсева не морају се цене паритетски кретати, већ се могу стабилизирати на вишем или нижем нивоу. Он доказује могућност да између двеју земаља са слободном валутом, као на пр, папирном, девизни курсеви непрекидно флуктуирају, а цене остају стално непромењене.

За проучавање динара довољно је да имамо пред очима неколико сазнања из Политичке економије. Од њих је једно: да при скоку девизних курсева цене извозних и увозних добара морају у почетку да скачу. И друго, да цене зависе трајно од односа измеђ сума шлатежних сретстава и количине добара (најпримитивнији облик квантитативне теорије). Из тога излази да могу на пр. у једном истом тренутку две потпуно тротивположене снаге да делују на дене: скок девизних курсева повлачи цене увовних и иввозних артикала. на више, а дефлација вуче цене на ниже. То је било у Немачкој после 31. јула 1981 г. У Немачкој у то доба, уопште није дошло до скока девизних курсева. Тако сјајан успех у монетарно-политичком потле-

ду у Немачкој не би се могао постићи, да у то доба није ступио на снату Хуверов мораторијум, који ју је ослободио великих обавеза у страној валути. Али по њему би ипак дошло до депресијације марке, па није истовремено Немачка водила врло мудру монетарну политику. Она је пре свега блатовремено увела девизна ограничења за извесна плаћања на страни, а затим је инаугурисала врло строту политику дефлације. Тим свим околностима, спречен је скок девизних курсева а дефлацијом су оборене цене. Тиме је олакшан извоз, услед чега, је Немачка прошле године имала врло активан трговински биланс.

Даље треба да имамо пред очима да сума платежних сретстава и количина добара нису непроменљиве категорије. Пре свега може иста сума платежних сретстава да посредује у размени веће или мање количине добара услед веће или мање. брзине циркулације, проширења плаћања путем вирмана и других метода. без употребе новца. А да количина, добара није непроменљива, није потребно даље да доказујемо.

Једно је несумњиво, наиме, да скок девизних курсева вуче навише цене и увозних и извозних добара, а ове вуку ошшти ниво цена навише. Али се томе противи непромењена сума платежних сретстава у оптицају. ЛПовећане цене увозних и извовних артикала дејствују на повећање извоза и смањење увова. Тиме се смањује количина, добара у земљи и тиме се поставља равнотежа између суме платежних сретстава И количине добара, али на новом вишем нивоу цена. Могу цене дакле да скоче и без инфлације, под дејством пасивног биланса плаћања, Али даље развиће цена зависи од даљег развића фактора, који утичу на количину добара (производња, увоз и извоз). Овај нам пример показује 'нетачност Каселове теорије паритета куповне снаге, јер би по њој девивни курсеви морали да се врате на стари ниво пошто није повећана сума, платежних сретстава.

MH. Упркос скоку девизних курсева цене падају код нас као На светском тржишту

После овога краткота теоријског излета у област узрочне везе између спољне трговине, девизних курсева и цена, (да видимо какво је било дејство депресијације динара на цене код нас. Депресијација, је почела, као што смо видели, у октобру прошле године и постепено напредовала, са појачањем пасивности биланса плаћања. А као спољни знак тога постепеног пораста пасивности салда биланса плаћања могао би се узети однос између обрта у девизама код Народне банке

и на прној берзи, који се систематски мења у ко