Народно благостање

Страна 804

рист последње. Саветно је дакле, да, са проучавањем цена, почнемо нешто пре појаве ажије на злато. Ми ћемо ва то узети јули 1981 г., а послужићемо се индексом бројева Народне банке.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНДЕКС ЦЕНА НА ВЕЛИКО

1926—100

x | = = ~ нео ње 5 5 а а 1931 г, КУ PP сз 55 ваза а не o 58 БЕ Бе а а ска NR бе E ша Ево вна вене

tn O = o O = > јули 78,9 747. 160 113 114 753 0694 август 75,7 756 7тол. 108 1з6. 749 680 септембар 1024. 766. (ДЕ. (122. 116 (07 66,0 октобар МЕ 60) 797. 699 695 685 66,2 новембар 70,9. 69,3 - 134 687 686 682 665 децембар 70, 580 734. 685 612 666 651

Просечни годи- • шњи индекс 143. 122 162. (14. 129. 728 . 690 1932. г.

јануар 690 605 157 692 618 664 651 Фебруар | 703 576. (191 6858 673 653. 644 март 76,0. Bol) 76, 683 0618 667. 658 април 143 586 764 . 662 661 631 . 652 мај 79,5, 059. (о 650 054 О19. 617 јуни 72.0. 5950. 764 634 6419 625. 679 јули 132 5:69. (64. 634 656 611 66, август 640 596 „703 634 626 570 655 септембар 510. 568 (48 640 618. 563 683 октобар 58, | 565 (68 675 098 555 1729 новембар 597 | 602 7168 676 647 569 „ 73,1

Ниво цена је код нас био у паду и то од 744 У Јулу 1981 г. на 64,7 у новембру 1982 г. Међутим зна, се да цене никад не иду ни временски ни квантитативно паралелно са променама девизних курсева. Ако је поремећај равнотеже дошао од пасивности биланса. плаћања, онда пене тек. после извесног времена, и врло благо почињу да скачу. Како је депресијација динара управо све до краја године била чедна и то само за један део обрта (онај на прној бврзи) то се вероватно тек у почетку 1932 г могло да осети на ценама, дејство скока, девизних курсева. И атиста видимо да укупан индекс у јануару износи 67,8 према 67.2 у децембру 1981 г. Али у току 1932 год. имамо понова пад цена од 67,8 на 64,7 у новембру — упркос скоку девизних курсева.

На први ноглед изгледа дакле да код нас не постоји не само подижуће дејство скока девизних курсева на цене, већ да је на против обрнуто дејство: док. девизни курсеви скачу, дотле ниво цена и даље пада, |

Али теорија каже да је и такав диспаритет између девизних курсева и пена, могућ у случају да се у иностранству цене крећу супротно кретању девизних курсева; т.ј. ако у иностранству цене падају, онда, падају и у земљи чак и: у случају дам девивни курсеви скачу. Потребно би било дакле да вилимо како су. се кретале цене на (светском тржишту. o Светско тржиште не постоји. Оно нема својих сопствених цена, јер је оно: апстракција. Зато ћемо анализирати пене држава. са стабилном валутом и оних, чија је валута депресирана. 15130 [от пи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

Белтија Франц. — Југосл. Енглеска Аустр. Мађар, 1981 г. УП 90.7 500 74,4 96,0 114 95 1982 |M, DS, 76,8. 418 618 58,1 110 90

елгија је била земља потпуно слободне тртовине све до септембра 1982 г. У њој су пале пене од јула, 1981 r. до септембра 1931 г. од 92,7 на 76,2, тј. ва 16%. У Француској ва 17,2%. Код нас су пале ва 17%. То је нешто мање него у Француској. На другој страни имамо интересантну промену цена у Ллустрији. Скок, је био у почетку 1882 врло благ од 114 на. 116, а затим пад такође врло благ на 110. У Ма= Ђарској имамо такође скок од 95 на 99 и затим пад на. 90. Може се узети да је од јула прошле године до септембра ове године пад цена на светском тржишту отприлике.18%. Међутим у Енглеској, Аустрији и Мађарској цене тако рећи нису пале.

Код нас су међутим цене пале као и на светском тржишту као да валута није депресирана. дначи да скок девизних курсева није имао никакво дејство на цене.

Како то да објаснимог

IH Дефлација и тезаурирање спречавају скок цена

Да се није променио однос између суме пла= тежних сретстава и количине добара“ Што се тиче количине добара, о њима немамо никакве статистике. Вероватно да је она после жетве нешто повећана, Али ћемо узети (да, је количина добара остала непромењена. Да се није смањио оптицај пла= тежних исретстава“ Јесте У октобру и новембру прошле године оптицај заједно са жиро-рачунима, (и државним потраживањима) варпрао је између 5,6 и 6,2 милијарде динара, а на крају новембра т. Г. износи 5,2 милијарде дин. Сума платежних сретстава пала је дакле према октобру прошле године за 4—500 милиона динара. То би било знатно смањење, за 7%. Значи да би у сваком случају за толико требало да падну цене, односно да је за толико спречен скок цена, који би требао да дође као природна последица скока девизних курсева. Али су код нас цене пале за 17%, док су девизни курсеви скочили много више. Дефлација од 7% није била довољна да спречи скок цена на висину девизних курсева.

Цене зависе од односа између суме платежних сретстава и количине добара, али исто тако и од брвине којом оптичу платежна сретства. У двема земљама с истом количином добара биће потреба за платежним сретствима у оној земљи за половину мања, у којој је брзина циркулације платежних сретстава за 50% већа, Да није наступила каква, промена у брвини циркулације, да се није успорио оптицај новца код нас, због чега би постојећа сума сретстава, била све мање довољна и тиме дејствовала, на обарање цена“ Одговор је позитиван. Код нас је у октобру прошле године почео процес тезаурирања новца. Новчани капитали се повлаче из банака и затварају. Теваурирање значи успоравање оптицаја новца, ако је на краће време, а смањење укупнот оптицаја, ако је на дуже. Обоје дејствује дефлаторно, тј. на обарање пена. Не зна се колико је' новца код нас тезаурирано, али свакако је сума врло велика: Један део новца, повучен од банака, није тезауриран, већ пуштен у оптицај, али је зато један "део новца, који је ослобођен од посла услед

смањења волумена послова, остао кол сопственика уместо да иде у банку. Према томе пуштање у по-