Народно благостање

17. децембар 1932.

сао једног дела новца повученог од банака паралисан је задржавањем код сопственика, новца, ослобођеног од посла.

Ако узмемо да је повучено ив оптицаја 1.5 милијарде динара, онда је то смањење према октоору пр. год. од о, милијарди 96,2%. Ако је дакле скочила куповна снага динара за, преко 26,2%, онда, је за толико спречен скок нивоа цена услед скока девизних курсева. значи да смо помоћу дефлације и успорене циркулације повећали куповну снагу динара ва 33.2% и тиме успели да спречимо скок цена у земљи ва 30%, колико су скочили девизни курсеви. Тако се објашњава, да су цене пале за 17%.

iV Нагли скск цена последња два месеца

Али у последње време су забележене извесне појаве које показују сасвим другу слику. Код цена се наиме примећује знатан покрет навише. Док је готово свуда општи ниво цена у паду, почев од октобра, т. године, дотле је он код нас У скоку. У селтемору је индекс показивао 61,8 у октобру 639 а У новемору 6%7. да два последња месеца скок износи 4.6%. Ако затледамо у поједине артикле видећемо запрепашћујуће промене цена. Штиритус је скочио од августа до новембра за, 70%, калај од јула за 32%, јаја од маја за 5670, бокс од јула за 44%, Ђон за. 1870, кудеља од јуна. за 85%, свиње од маја за 50%; mnex од децемора прошле године за, 4592, памучно предиво бељено од фебруара за 20%, плутови од фебруара за 2770 ИЛД.

Овај нагли скок цена, или је последица даљег смањења, пословног волумена или промена на, страг

ни новца, Мало је вероватно да, је омањен волумен

послова; у октобру и новембру, који су иначе месеци живљег привредног ритма, нарочито с обзиром на то да су оба месеца, била климатски И атмосферски врло повољна, Није се повећао ни волумен новца, али се зато знатно уорзала, циркулација, повраћајем у оптицај једнога дела, тезаурираног новца. Теваурирање је било у највећем напону у првој половини све године, али је са јачом депресијацијом динара један део почео да излази на светлост дана. Имаоци су тражили да га се отресу у замену за добра стабилније вредности. Једни су се окренули непокретностима; било је куповања, и пољских имања, а градских много више. Ототине милиона динара

[43]

узидани су ове године. To је наравно утицало JIO- |

ВОЉНО на цене свију у градњи потребних артикала, Други су се обрал али роби; тако је на пр. био случај са кукурузом 8001 чега је њетова, цена, била, отерана далеко преко светског паритета и због чега, имамо последњих месеца њезин пад.

Има и других индиција зато да је тезаурирани нсвац почео постепено да се извлачи из рупа и затвора. Тако су депозити код Поштанске штеди“ онице по чековним рачунима порасли за последња, два. месеца (до краја новембра) за 168 мил. дин. а жиро деповити код Народне банке у истом периоду за 182 мил. дин. Укупан пораст износи 300 мил. динара,

Појава тезаурираног новца на тржишту деловала је нес допунска куповна снага и због тога су цене морале да скоче.

М Развлачење маназа :

(ne he ce 0BO MHOPO O0OJbe DaByMeTH a; OalUHM потлед на кретање цена појединих група и артикала.

Из предње таблице индекса цена, састављене од На-

полне банке. вилимо. ла. су за. последња, два, месеца,

__ВАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

периоди пад 9,2% код аграрних

Страна, 805

по свима групама, скочиле цене. Највећи је скок код сточних производа: од 56,5 на 662. Биљни производи скочили су од 97,7 Ha 59,7; индустриски од 64 на 67,6, док су само минерални производи остали непромењени. |

Изгледа дакле да су се у неколико смањиле маказе цена између стоке и сточних производа с једне стране и индустриских с друте стране. Али се у толико више развукле маказе између nena, OHJbних проиввода и индустриских. Све до крага августа, 1932 F. OMo je пад цена биљних пронавода. према 1996 г. мањи но онај индустриски; још у јулу индекс цена пољопривредних производа износи 19,2 а индустриских 63,4. Али се у септембру однос. окреће у противном смислу: цене биљних производа падају, а индустриских расту. Док је у јулу разлика била 9,7 тачака у корист биљних производа, дотле је она у новембру за 7,9 у корист индустриских. Разлика износи дакле 17,6 тачака. Оно што су добиле цене стоке источних производа у од“. носу према, индустриским, то су изгубиле цене биљних производа. Ако цене биљних и сточних прбиз“ веда ставимо у једну груду онда имамо, да је у јулу индекс првих био 65,5 према, 63,4 других; првих ва 9 већи од индустриских. А у новембру је 69,8 према 61,6. Као што видимо после августа почињу да скаг чу ове цене, али оне индустриских артикала много јаче него аграрних. Маназе су се још јаче отвориле,

Исту појаву имамо у осталом иу Мађарској: цене аграрних производа пале су од јануара до августа за 10%, а. општи ниво цена, није се уопште променко. То значи да је пад аграрних производа па“ ралисао скок цена индустриских. Код нас је у истој производа, а онај општег нивоа, 7,8%. Код нас је пад аграрних произ“ вода релативно мањи него онај у Мађарској.

Још се лепше илуструје ширење маказа упоређењем цена извовних и уводних артикала. Извозне цене су скочиле код нас ва 0,6 тачака, нешто преко 1%, а увозне за 4.8 тачака. Осам пута су јаче скочиле увовне цене од извозних. |

Резиме :

Код нас су цене пале према јулу прошле TO/(Hне за. 14%, нешто мање него у земљама са стабилном валутом, иако су девизни курсеви били скочили преко 30%. Диспаритет између цена, И девизних курсева износио је у извесним моментима приближно 37%. Што цене нису пошле за девизним курсевима у висину, већ напротив наниже постоје два узрока: а) дефлација од стране Народне банке и тезаурирање од стране народа и 6) дефлација на светском тржишту.

Али је општи ниво цена почео да скаче у октобру и то услед појаве тезаурираног новца на тржишту. Скок је успорен даљим падом цена аграрних производа на светском тржишту. Тако је задње дејство скока девизних купсева; скок цена увозних артикала, непромењене цене извозних и пад оних цена, које се формирају у земљи (угља, мекиња, дрва, живине, волова, вина итд.) Значи да је скок девизних курсева имао за сада једино дејство да је још јаче раширио маказе на штету пољопривредних и извозних артикала. А то је национално-економски неповољније него скок општег нивоа цена. И 8607 тога, узгред буди речено, немају право они који тврде, да је положај дужника побољшан тиме што су скочили девизни курсеви и цене. Као што видимо, цене су врло мало скочиле,

(Свршетак у идућем чланку).