Народно благостање

17. децембар 1932.

II Prihodi i rashodi banovina. | Iz objavljenih podataka o budžetiranju banovina u 1931/82 i godini se vidi, da su ukupni prihodi (a takođe i rashodi) iznosili 907,3 miliona.

Kao što je poznato, najjači izvori prihoda banovma 51 banovinske dažbine i državna pomoć, koja se sastoji iz dotacija za poslove prenete sa državne na bivše oblasne samouprave i iz subvencija za pokriće viška banovinskih rashoda nad prihodima. Kod pomenuta dva izvora prihoda bilo je u 1931/32, u poređenju sa 1930/31, znatnih pomeranja. Oni su se kretali ova-

ko, u procentima od ukupnih suma banovinskih prihoda: | 1930/31 1931/32. 1. Banovinski prihodi 21,3 19,0 2. Otkup kuluka 25 4,5 3. Trošarina 16,6 17,0 4. Takse 9,0 8,0 5. Državna pomoć 24,6 112

Kao što se iz prednjeg upoređenja vidi, banovinske dažbine su u 1931/32 sačuvale svoju poziciju i iznose ukupno 48,5% od svih prihoda prema 494% и prethodnoj godini, dok se dr-

žavna pomoć prepolovila. Ova promena strukture prihoda poka- njenje opterećenja dnim godinama sve Taculm

zuje, da banovinske samouprave u паге manje mogu računati na pomoć od države i prema tome imaju sprovoditi što jaču ikompresiju svojih izdataka, u prvom redu odložiti do boljih vremena investicione radove.

Investicije zajedno sa redovnim opravkama zgrada i puteva koštale su banovine u 1931/32 god. 285,5 miliona (31,60% od svih rashoda), Što znači da su premašile prethodnu godinu za 46,3 miliona. Trebalo bi se ograničiti na održavanje pOstojećih objekata i na dovršenje već započetih radova. Što se tiče ostalih narodnih potreba, banovine poklanjaju najveću pažnju podizaniu zdravstvenog stanja, na šta su 1931/32 utrošile 135,6 miliona (14,9%) i unapređenju poljoprivrede, stočarstva i šumarstva sa rashodom od 99,6 miliona (11%). Izdržavanje upravne administracije stajalo je 60,7 miliona odnosno 6,7% od svih banovinskih rashoda.

Prostor ne dozvoljava da se analiziraju prihodi i rashodi ostalih samoupravnih tela — cestovnih odbora u Отамзкој ђаnovini i privrednih komora. U ostalom, s obzirom na mjihove relativno neznatne prihode i rashode, mislimo da možemo preči preko njih.

IV Opterećenje samoupravnim dažbinama.

Na pitanje koliko je u 1931 iznosilo opterećenje naroda samoupravnim dažbinama i koje su promene nastale prema prethodnoi godini daju odgovor sledeće cifre, u milionim nara:

“ Страна 807

Prema navedenim podacima izlazi, da je ukupno opterećenje u 1931 opalo za 23 miliona. Ali kad se dodadu prirezi privrednih komora u procenjenom iznosu od 21,7 mil. din. 'onda dobijamo dilerenciju ne od 23 nego.od 44,7 miliona dinara.

Uloga pojedinih vrsta samoupravnih dažbina jasno se vidi iz ovih cifara:

u 1031 pre-

1 1931 ma 1930 viu mil, u u mil, u še {ilimanje

din, 12% din. le — и о "о

prirezi 1,036,7 53,9 1,023,6 53,8 — 13 trošarine 512,8 26,7 408,89 26,3 __ __, takse 348,1 18,1 302,1 15,9 ==. 13,2 otkup duvana 26,0 1,3 76,0 4,0 -- 192,2 Svega 1.923,6 100 1,900.6 1007 _____IO

Gornje cifre pokazuju: 1) osetno smanjenje poreskog

opterećenja od strane opštinskih samouprava, varoških i-seoskih podjednako, uz neznatno ublaženje ukupnog samoupravnog tereta, 2) prirezi su sačuvali svoj dominantan položaj, 3) smaprirezima, trošarinama i naročito taksama na povećanja tereta otkupa kuluka. Mislimo da je od interesa pokazati koliko na ime pojedinih vrsta dažbina pada s glave na glavu i to odvojeno za Stanaovništvo u seoskim i u varoškim opštinama, jer je diferencija kod njih ogromna.

Seoske opštine Varoške opštine

1930 1931 1930 1931 opštinski prirezi 53,18 49,12 68,33 63,56 opštinske trošarine 4,02 3,76 83,66 75,90 opštinske fakse 2,10 2:32 63,90 52,45 opštinski otkup kuluka — 0,45 — 7,81 cestovni prirezi — 1,48 — 2250 banovinski prirezi 13,65 12 30,48 28,86 banovinska trošarina 11,13 11,55 12,05 13,07 banovinske takse 5,90 5,32 5,48 4,86 banovinski otkup kuluka 1,59 2,95 210 2,97 komorski prirezi — — -— 4,80 komorske takse — — — 0,78 Ukupno 92,17 89,66 266,60 257,63

Navedene cifre pokazuju prosečno opterećenje pojedinim oblicima dažbina za celu zemlju. Međutim oscilacije između po- .

a di- jedinih banovina vrlo su znatne. Kod seoskih opština maksimalno

opterećenje u 1931 god. su imale bogate banovine i to: Dunavska banovina Dravska

= sa 152.29 dinara s glave na glavu + sa 1030 1043 | | | | 146,58 dinara, a minimalno je bilo opterećena banovina Vrbaska =а =е за 34,06. Код varoških opština, kad se uzmu bez. opština bano_ 545 5 |vinskih sedišta, na prvo mesto dolazi Dravska sa 357,50. diseoske opštine 503,9 5654 — 284 — 4,5| nara, zatim Savska sa 272,09, a najmanje su opterećene — sa varoške opštine 817, 77146 | — 49, — Š|oko 93 dinara — banovine Vrbaska i Primorska. Velika nejedcestovni odbori — 24,9 - 24,9 — | nakost se primećuje i u opterećenju pojedinih vrsta samoupravnih privredne komore dažbina. Ova nejednakost stavlja na dnevni red unificiranje (za svih 13 komora) = 21,7 | 217 — |trošarinskih i teksenih tarifa uz izvesne modifikacije s obzirom banovine | 5119. 2140 + 21 — 0,4 | na različite ekonomske i finansijske prilike u pojedinim krajevima

Svega 10236) 1.0006 _ __ 230. — 1,2| пазе зепше.

а а

.. па =

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G. DUN & CO.

дапаапапинпоманпасатпаапшоава апницвав-—инимопиннанан твиннии :; ·

|J -. ва ва ва =“ вв. u"

чиннинннвни

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ ЉЗАТРЕЉ

Клез Pirana smem 302,

Ил ипипнокпати о сток u o ara

БЕОГРАД

5 7.:

авишнвавапсоониаваасвавваспотонавоовн»