Народно благостање

_ Страна 808

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

| ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Новембра 16. почела је с радом нова електрична централа, коју је подигло швајцарско друштво „Снага и Светлост“ на основу концесионог уговора с београдском општином, за који је на седници општинске управе од 15. новембра ове године рекао одборник г. Добривоје Вујић да је с формалне стране пуноважан, да је прошао све законске форме, али да уговор црпи своју снагу још и из моралног момента на коме је базиран, а овоме то недостаје. Г. Вујић није рекао ништа ново — ми смо још пре годину дана тврдили да томе уговору недостаје морална база, који је на почетку сваког љрава — недостаје му правичност. То је и мишљење свеколиког београдског грађанства. Тај би уговор сваки суд на свету обеснажио било с позивом на аргумент неправедног обогаћења било на онај оштећења преко половине. На крају, то зна и швајцарско друштво, и баш зато је оно реагирало позитивно на акцију прошле општинске управе за ревизију уговора. Али. само у споредним одредбама, избегавајући на тај начин цектрално питање питање цена. Какве је уступке друштво учинило, а какве су биле првобитне одредбе, ми ћемо доцније анализирати, као што смо и обећали, јер друштво нам не може побећи испред критике; за време пробног рада од 6 месеци, ми ћемо имати прилике да детаљно испитамо поједине одредбе и последице овог уговора, који је, поред једне централе створио још једну, и наметнуо грађанима престонице огромне терете за потрошњу електричне струје.

Питање које желимо сада осветлити је питање цена, у вези са новом општинском уредбом о тарифи за обрачун електрике који онемогућава да се види право стање ствари. Познато је, да по уговору, општина плаћа по киловату 1.27 у златним францима.

Овој цени морамо придодати прим од 28%, и онда већ имамо износ од 1.52 паре. Међутим има још један додатак. Губитак на мрежи и на трансформаторима мора ући исто тако у калкулацију, јер општина сама спроводи енергију. Тај губитак на струји кретао се у лоследње три године од 18—21%. Како се очекује од нове централе мањи губитак услед престанка производње једносмислеке струје и преласка на виши налон, можемо рачунати губитак са 15% од укупне потрошене струје коју општина мора да плати, тако да добијамо дефинитивну цену од 1.75 динара, наравно, ако не би дошли, не дај Боже, до нове депресијације динара. Нузгред помињемо да су словеначке електричне дежелне централе понудиле загребачкој општини снабдевање електричне енергије по цени од 48 пара. Пошто смо сада установили ефективну цену, да видимо како је општина својом уредбом поделила терете на грађанство. Тарифа разликује четири категорије потрошача. У прву долазе сви прибатни станови, занатске радње, ако се у њима не врши продаја, градилишта, хотелске собе, пансиони, лекарске ордилације, адвокатске и друге канцеларије, ако су заједно са станом. Цена је по киловатчасу 5 динара. У другу долазе државна и самоуправна надлештва, кафане, посластичарнице, бифеи, бирои, банке, мењачнице, позоришта, биоскопи, ва-

„Снага и Светлост“

ријетеји, канцеларије и занатске радионице који продају своје производе и сви јавни локали уопште, Цена по киловат-часу је 6 динара. У трећу долазе мотори и апарати за

техничке сврхе, пегле за радионице, медицински апарати и Бентилатори с месечном потрошњом преко 50 киловат-часова месечно, агрегати за прераду електричне енергије из једне врсте у другу, осветљење уличних реклама издвојених РА осветљења локала. Цена по киловат-часу је 3 динара. У четврту долази улично осветљење општине града Београда. Цена по киловат-часу је 4 динара.

Сем ове поделе, уредба предвиђа уговорну тарифу, по којој се смањује цена по киловат-часу према количини утрошене струје, тако да се код потрошње преко 15.000 киловат-часова месечно плаћа пигло 1.50 no киловат-часу. У целом свету је правило да се цена електричне струје одређује по томе, да ли се троши у продуктивне или конзумтивне сврхе, да ли је потрошња већа или мања, и коначно, у које доба дана. После поноћи и дању обично се плаћа нижа тарифа. Да са порастом количине струје пропорционал 18 опада њена цена признаје и наша општина али смо теоретски и само делимично.

Ту управо и лежи централни проблем ове уредбе, која

| покушава да прикрије право стање ствари. Наиме, општина

је улично осветлење посебно категорисала, по цени од 4 динара по киловат-часу, али без права да се ова цена снизује по већ споменутој скали. А баш улично осветлење има две особине, које га квалификују за: нижу тарифу. Прво, оно је врло велики потрошач струје. 1929. године улично осветлење потрошило је 1,278.477 киловат часова, или 5% од укупне потрошње, 1930. године 1,989,923 кч. или 6.9%, а 1931. године 2,280.429 кч. или 7.3%. . (Интересантан је, уосталом, овај пораст потрошње уличног осветлења. Број осветљених улица се несумњиво нешто повећао, али сигурно није за њихово осветљење потребно у 1931. години више округло ! милион киловат-часова него у 1931. год. Али како ми имамо свако јутро дуплу светлост, дање и електрично — то нас не чуди овај пораст).

Друго, улично осветлење гори баш у доба после пола ноћи, када се у читавом свету урачунава нижа тарифа. Код нас не. И ако је уведена двотарифна претплата, која води рачуна о времену ниже и више тарифе, из ње се опет изузима улично осветљење, али овај пут и државни и општински претплатници, чија је потрошња прошле долине износила 2,594.505 киловат часова.

Дакле, у уредби од благодети најниже тарифе за највеће потрошаче и за потрошњу при најмањем искоришћаБању електричне енергије изузети су држава као један ол највећих и улично осветлење као највећи и најповољнији потрошач. Конзеквентно спровођење комерцијалног принципа тарифе пребацило би на приватне потрошаче главни део терета. Цена електричне енергије морала би за све претплат= нике из прве категорије да буде много већа. То би имало недогледних последица — јер и сада већ плаћају много за електричну струју. Општина, свесна те опасности, преузел: је овом уредбом већи део терета на себе. Али то не мења ништа на ствари. То је Мојева политика. Општина није самостално привредно тело, која може располагати неограничено својом имовином и без обзира на оптерећење грађана. Пребацивањем терета нове електричне централе на себе отштина није ништа друго урадила него непосредно оптерећење грађана претворила у посредно и тиме покушала да учини мање видљивим последице уговора са друштвом „Снага и Светлост“, за чију се ревизију, верујемо, залаже и општинска управа, а у чему ће је помагати свеколико београдско грађанство.

Ни nur ure un Ir pu IICCEOIOJI|

Многобројни знаци привредног побољшања у Немачкој

Извештаји објављени у последње време говоре све више о оживљењу немачке привреде, које је јаче него сезонско. Ми ћемо навести само неке податке. Број незапослених опао је од јула до септембра за 290 хиљада. У септембру је број незапослених порастао али много мање него, у септембру 1931 године. Прошле го-

"дине је редовно летње опадање незапослености престало већ