Народно благостање

Страна 12

цили су и приходи од транзита, провизија и т. д. Преко разних позиција биланса плаћања продире у Швајпарску дејство дефлације. | 0

Водеће експортне индустрије у Швајцарској прве су увиделе погибељ која им прети од високог нивоа цена у земљи. Оне су већ одавно почеле преношењем једног дела производње у друге земље у првом реду Француску, Италију и Немачку, али и тај начин борбе сад има мало изгледа. (Опасност од високог-нивоа цена увиђају и истакнути швајцарски политичари. Најбољи пример зато је министар фи"нансија Мизи, који прилагођавање швајцарског нивоа цена светском сматра неизбежним. То исто захтевају велике индустрије и швајцарске банке у својим билтенима.

Влада је пошла стопама Немачке. Концем септембра ов. год. предложио је Мизи нов финансиски програм који предвиђа смањење плата државних чиновника, којему би имало следити опште снижење нивоа надница и коштање живота као почетна фаза прилагођавања швајцарског нивоа цена светском. Али око тог програма развила се жестока политичка борба: Док је коњунктура била добра помагали су се-радници и сељаци међусобно на одржању њихових високих прихода. Сад кад су притиснути општим развојем привреде у свету и кад би опет заједнички морали да поднесу жртве присилног прилагођавања, настоје да свале те жртве једни на друге. Ниједна од интересних група неће прва да попусти. То је најјасније дошло до изражаја на недавној · конференцији у Берну представника пољопривреде, индустрије, радничких синдиката, чиновничких организација, организација потрошача, детаљиста, занатлија, купевласника и кирајџија. Нарочито су сељаци непопустљиви и аргументирају своје држање неизбежним сломом пољопривреде ако се снизе цене или обуставе субвенције, а онда и радници који питање надница везују за ниво коштања живота. И ако је оснивање националног привредног већа у току, то се споразуми између партија са тако опречним интересима не могу очекивати, и тако ће влада морати да и даље настави да проводи привредне и финансиске мере на основу изузетних овлашћења, која је у току прошле и ове године добила од парламента по узору на овлашћења за време рата.

Кампања министра финансија за снижење општег нивоа цена и коштања живота, како би се на тај начин повећала могућност швајцарског извоза, потпомогнута је и финансиским тешкоћама савеза. Он за своје финансиске потребе има по уставу редовне приходе царина и пореза на купоне, али су ти приходи услед назадовања спољне трговине и опадања емисија страшно подбацили, а субвенционистичка политика, која је у Швајцарској и пре рата примењивана, изискује све више средстава. 1931 исплаћено је у ту сврху 150 милиона шв. франака односно 30% свих расхода. Ове године биће потребне још веће суме. Пољопривреда је била увек највише подупирана, али прошле и ове године дошле су на ред хотелијерска и готово све експортне индустрије, а такође и збрињавање незапослених, чији број износи већ око 60 хиљада, изискује све више средстава. За излаз из ове ситуације има три начина: извоз прихода, штедња, нови порези или обоје заједно. Примењен је задњи. После смањења војних расхода и успелих конверзија државних зајмова, дошле су на ред плате чиновништва. Тим се осим финансиског олакшања почиње како смо видели и с прилагођавањем швајцарског нивоа цена светском. Али будући да је висина плата у тесној вези са коштањем живота, борба око провођења овог програма биће жестока. Пове-

ћан је такође и порез на купоне и од тога се очекује нових |

прихода у висини од 15 милиона шв. франака.

Швајцарска која се тако дуго борила против општег смањења прихода види коначно, да је тај пут неминован.

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ |

Природно је, да то повлачи за собом и опште снижење нивоа живота. Пример Швајцарске најбоље доказује, да једна земља, па како она била богата, не може да се за дуго времена одупре општем развоју у светској привреди и да се прилагођење мора натурити било пре или касније. То је свемоћни закон међузависности.

Одмах после 15 децембра кад се фронт европских дужника разбио и један део њих платио, а други се суздржао од тога, изгледало је да ће већ почетком јануара почети преговори о ревизији, бар са оним дужницима који су платили. 19 децембра тражио је претседник Хувер од америчког конгреса, наименовање комисије за преговоре о ревизији ратних дугова. Он је још једком јасно формулирао своје мишљење у том погледу и оно се састоји у следећем: Преговори се имају водити са сваком државом дужницом посебно и имали би одмах започети. Питање дугова веже се са проблемом разоружања и трговинско-политичким концесијама. О брисању дугова и њиховом везању са питањем репарација не може бити ни речи, него само о њиховом прилагођавању платежној способности сваког дужника. Хувер је тражио пристанак Рузвелта за именовање ове комисије. Новоизабрани председник је то "одбио, тако. да је Хуверова иницијатива остала без успеха, „пошто комисија без пристанка Рузвелта не би могла имати | никакав ауторитет за преговоре. Дискусија о дуговима 0с|таће до почетка марта на мртвој тачци. Међутим изгледа, уда је Рузвелт поверио Јангу задаћу, да до тог времена проучи |питање ревизије дугова, како би се преговори могле. запо| чети одмах по његовом ступању на власт. Питање је. хоће ли | време од марта до јуна бити довољно за решење проблема |ратних дугова и зато је ово отежање уопште лоше прим|љено. |

i i

Проблем ратних дугова на мртвој тачци.

ишта (Den{ralni problem za svaku Vladu u Nemačkoj |{e ogromna nezaposlenost. Svaki reć: radnik |e isključen iz ртодиксопог ргоcesa. Bivša Papenova vlada | htela je da reši ovaj problem indirektno, pokušavajući da oživi privredu, što bi automatski smanjilo nezaposlenost. Za oživljenje privrede mislilo se, da treba probuditi privatnu inicijativu i io: 1. davanjem kredita u obliku poreskih bonova, 2. davanjem premija za nove zaposlene radnike i 3. dozvolom sniženja taritnih |nadnica u izvesnim slučajevima. Ove mere oživele su izvesne grane proizvodnje, ali nisu smanjile broj nezaposlenih. Novo zaposlenje radnika bilo je više nego kompenzirano sezonskom nezaposlenošću. Šlajherov program za suzbijanje nezaposlenosti

Na osnovu ovog iskustva nastoji Šlajher da direktno smanji nezaposlenost. To treba da sprovede novoosnovan: Котезаtijat za nabavku rada. U tu svrhu biće odobren tz pomoć Rajhsbanke kredit od 1 milijarde maraka od čega se 500 miliona. ima odmah utrošiti. Radove će izvoditi samoupravna tela u čitavom кајћи.

Ako preduzeti radovi neće rentirati Rajh će vršiti ukamaćenje iz naročitih dodataka. U prvom redu izvodiće se takovi radovi, koji su frebali da se finansiraju budžetskim kreditima a nisu mogli usled finaniskih poteškoća. Pogrešne investicije treba da se po mogućnosti izbegnu.

Razlika između Papenova i Šlajherovog plana leži u tome da se prvi zasnova na jednoj teoriji o konjunkturi, dok se drugi na to ne obazitre. Prvi cili šlajherov nije novi polet, nego neposreano olakšanje položaja nezaposlenih. Ali on se možda ipak nada, da će javni radovi biti pogodno sredstvo za oživljenje Či\ tave privrede. |

| 1 44. | | а. : ji,