Народно благостање

| _janyazı 1933,

OB, EIT AJ

НОВЧАРСТВО б

— Народна банка пушта у оптицај од 1. јануара 1933. год. своју нову новчаницу од 1000 динара сталног другог издања, која носи датум 1. децембра 1931. године. Садашње новчанице од 1000 дин. сталног првог издања остаје у оптицају до даље одлуке.

— Републикански посланик Лагардиа поднео је у америчком конгресу оригиналан законски предлог о смањењу камата. По том предлогу камате би требало рачунати само за 5 дана у недељи, што би значило смањење од 29%.

— Трговина валутама и девизама у Грчкој потпуно ће се пренети на Народну банку. Против иу ланије ће се применити најстрожије мере.

— Hugo Vajnberger, generalni direktor Opšteg jugoslo-

venskog bankarskoc društva, otišao је 31 decembra pr. g. U.

penziju — u interesu zdravlja. On ostavlja banku u sjajnome staniu, a danas je takvih banaka vrlo malo. Bolje svedočanstvo ne može da traži istupajući direktor. Uostalom g. Vajnberger nije početnik, njegov je rang među direktorima banaka Jugoslavije odavno ufvrđen.

_ 6. Vajnberger je u ophođenju sa ljudima prirodan, bez gslume. On je negacija štreberstva. Nije se nikad gurao napred, nikome nije otimao mesta, ni slave, nikome nije fražio da impoлије. On je svoj uspeh kao direktor smatrao za prirodnu dužnost čoveka na tom položaju. On nije nikad pokušao da svoj položaj unovči u korist sujete i slavoljublja, jer su mu fe Osobine potpuno strane. Inteligentan i duhovit on je bez sujete i zavisti. Raduje se svačijem dobru i pomaže ljudima da nose svoj HErsf.

Sam dobroga srca on pretpostavlja to kod svakoga. Zbog toga je pristupačan i poverljiv. Naravno da je zbog toga katkada doživeo razočarenje, ali ga to nije ni prozlilo ni obeshrabrilo. Manipulisanje s novcem obično čini čoveka samoživim : sebičnim. G. Vajnberger je davao uvek i drugima da žive. Darežljiv je i izdašne ruke. On je senfimentalan i ume da gaji toplo prijateljsko osećanje. Ume da razlikuje svoje od bančinoga i poslednje je čuvao kao savesan punomoćnik. Danas je sve feže takvom čoveku na mestu na kome je on bio. Koliko je za banku gubitak njegovo istupanje, foliko je za njeca dobit. U ostalom, Vajnberger ne silazi sa poslovne pozornice, naprofiv, u najboljim godinama on će verovatno razviti veliku akciju kao finansijer.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Прорачун општине бродске за 1933. год. износи: расходи 7,754.655 дин. и приходи 5,710.600 д.; мањак од 2,044.055 дин. покриће се 140 од сто наметом на порезну основу од 1,460.000 дин.

— Банско веће Приморске бановине примило је пред-

лог буџета за 1933—34. год. који износи 46,731.360. дин. према 73,200.000 у 1932.—33. год. од чега долази на:

Опште одељење 1,448.600 Управно одељење 260.000 Пољопривредно одељење 6,787.270 Просветно одељење 2,013.000 Техничко одељење 19,318.000

— Француски парламенат одобрио је дванаестину за месец јануар. Министар финансија добио је одобрење за издања 5 милијарди нових благајничких записа.

— Министарство финансија наредило је свима пореским управама да позову сва лица која плаћају порез на приход и на пословни промет и оне који плаћају порез као нежењени, да најдаље до 31. јануара 1933. год. поднесу своје пореске пријаве, |

_ __ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 13 СЛУЖЂА — кан апзк! budžet za 1933/34 ои predviđa prihode od 17.7 milijardi lira, prema 18.4 milijarde prošle godine, a rashode u iznosu od 20.6 milijar. prema 20.06 milijardi prošle godine. — Bansko veće Vrbaske banovine primilo je budžet za

1933—34 god. koji iznosi 37,070.276 din. i manji |e od OVOgOdišnjeg za 16,866.487 din. Prema odeljenjima raspoređen је:

opšte 1,801.860 upravno 179.050 рођортуг. 5,230.322 ртозуе то 4,980.206 tehničko 10,698.353 506. рој 1 паг. 241 4,105.965 finansija 7,862.320 ка. 1 indi 1,012.200

maferijalni krediti 600.000 Redovni prihodi su predviđeni sa 15,600.000 din. i do-

Lacija 6,007.474, a svota od 16,260.974 din. pokriće se speci-

jalnim subvencijama.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Грчка влада одобрила је кредит од милион драхми за извозне премије за поврће, грожђе и остале врсте воћа, али само за квалитативну и стандардизовану робу.

— Пољска је продужила важност постојећих увозних забрана до 10. октобра 1933.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Ма подручју Средишног уреда за осигурање радника у Загребу од 1. јануара 1933. г. повишује се недељни принос за случај болести од 39 од сто на 42 од сто једнодневне обезбеђене наднице, а принос за случај несреће повишен је од 6 на 7 дин. за сваких 100 дин. обезбеђене наднице и за постотак опасности. Принос за радничке коморе и берзе рада остао је исти.

— На подручју Окружног уреда за осигурање радника у Љубљани у новембру 1932. г. био је број осигураних 77.388 и мањи је за 545 него у октобру (док је у новембру 1931. год. пад износио 4780), а од јуна 1932. год. кад је био сезонски максимум од 82.640 лица опао је до краја новембра за 5255 према 10.586 у истом раздобљу 1931. год. У новембру 1922. год. био је број осигураног чланства за 10.400 мањи него у новембру 1931. год. и 20.600 у истом месецу 1930. год. у октобру 1931, г. разлика је била 14.640, и 1930. г. 21.580: септембра 1931. г. 17.687 и 1930. г. 22.460. Просечна дневна осигурана надница у новембру 1932. г. износила је 23.79 дин. према 23.99, 24,17, 24.27 и 24.317 задњих пет месеци и за 2 дин. је мања него у новембру. 1931. год. Укупна дневна осигурана надница у новембру 1932. год. износила је 1,841.200 дин. и мања је за 423.700 дин. истога месеца 1931. год. и 18 хиљада дин. октобра 1932. год.

Проценат болесних износио је у новембру: 1932. год. 1,87 од сто целокупног чланства; 1931. г. 2.27% и 1930. год. 2.32%. То је последица смањења болесничког потпорног рока од 52 на 26 недеља.

— Београдска општина даје годишње помоћи овим бе-.

оградским друштвима и установама: Материнском удружењу 360.000 динара, „Српској мајци“ и друштву „Кап млека" по 100.000, Фонду за одржавање и стварање радничких установа 500.000, Студентском дому и Друштву за заштиту девојака по 50.000, Ђачкој трпези 40.000, Дому за васпитање и заштиту деце 28.000, „Насушном хлебу“ и Дому за васпитање малолетника по 20.000, Друштву за сузбијање просјачења 12.000, и Средњешколској матици ратне сирочади, Женској занатској школи и друштву „Краљ Дечански“ по 10.000 динара.