Народно благостање

- ф6

1. јануар 1933,

— Zakon o zaštiti zemljoradnika od 19 aprila pr. 8. doneo je dve novine: moratorijum ekzekucije za zemlioradnika i institut depozitnog moratorijuma Za banke, koji se specijalnom uredbom dodeljuje. Prilikom prikaza ovoga zakona mi smo stali na gledište da depozitnom moratorjijumu nije bilo mesta u zakonu o zaštiti zemljoradnika, jer su to dve potpuno razne stvari lako, да је logičko tumačenje čl. 5, koji govori o depozitnom mora– torijumu, potpuno isključeno, jer je duh zakona prožet idejom o ekzekutivnom moratorijumu Za zemljorad-

такоподамса, јег je čl. 5 ostao u zakonu od 20 decembra pr. g. kojim je produžen na neodređeno vreme zakon o zaštiti zemljoradnika. Mi ćemo u idućim brojevima pisati ponova o zaštiti zemlioradnika povodom Ovoga пајnovijeg zakona. Danas ćemo da istaknemo njegov 61 6 koji glasi:

— „U cilju donošenja potrebnih mera radi olakšanja ekonomskih prilika u zemlji, moći će Ministarski savet

na predlog nadležnih ministara donositi uredbe sa za-, konskom snagom i sa rokom trajanja najdaije do jedne godine. Ove uredbe koje stupaju na snagu od dana oDnarodovanja, podnosiće se Narodnom predstavnišivu

odmah na saglasnost”.

Na osnovu ovoga propisa izdana je „Uredba o ге- | gulisanju isplate uloga kod pojedinih novčanih zavoda” , 26 decembra pr. g. Time je depozitni moratorijum Ušao .

u novu fazu, jer u stvari pomenuta uredba sa onako raz~ nih ustanova (zakonom od 20 decembra pr. g.). Ova je

vučenim imenom nije ništa drugo nego nov depozitni moratorijum. . |

Pre svega, nameće se pitanje da li uredba potpuno zamenjuje čl. 5. Načelno to bi trebalo da bude, jer {e pravnički nedopušteno da dva samostalna zakona re-

gulišu jednu istu materiju. U uredbi nije ukinut čl. 5,|

sto bi na prvi pogled značilo da on i dalje postoji. Međutim nije potrebno formalno ukinuće |ednog zakona, кад са docniji sadržano potpuno zamenjuje. Osnovni je princip da docniji zakon suprimira raniji. Ali uredba od 26 decembra se ne poklapa potpuno sa čl. 5. Pre svega ČčI. 5 je mnogo širi. On predviđa ne samo moratofijum za bančine obaveze već i propise o reorganizaciji dotičnih zavoda. To je dakle mnogo šire no što |e uredba koja reguliše samo depozitni moratorijum (kako to #714721 (Z С)

___I čl. 5 i uredba predviđaju mogućnost prcduženja ugovornih rokova između banke i njezinih poverilaca autoritetom Ministra trgovine i industrije bez pripita i učešća poverilaca. To i jeste sadržina moratorijuma. Ali između čl. 5 i uredbe postoje sledeće razlike:

“ 1) Po Ćć 5 novčani zavod dobija moratorijum tek pošto Ministar trgovine i industrije ispita njegovo stanje (jer je kod oba pravna instrumenta uslov aklivnost), A po uredbi on stupa na snagu onog dana kad dotični zavod podnese akt ministarstvu posle čega usleđuje pregled stania dotičnog zavoda. Iz toga se da izvesti logički zakliučak, da je moratorijum u drugom slučaju uslovan, ft. |. on definitivno stupa na snagu tek pošto ga potvrdi Ministar trgovine i industrije svojim rešć-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

МОМА РАЈА DEDOZIINOG MORATORIUMA

njem, a na osnovu odgovarajuće odluke naročitog mi-

'nistarskog komiteta.

| 2) Obznana depozitnog moratorijuma po čl. 5 ут

„зе ртеко Уа бешћ Мома, а ртета Отеађе зато и lo·kalu dotičnog novačnog zavoda. Mi nalazimo da је

· propis Uredbe protivan duhu trgovačkog zakone, na те.

. principu publiciteta, koji je njegova Osnova. Danas tr| govački zakon traži da se preko službenih listova objav-

| ljuju j najmanje promene u statusu najobičnije trgovačke

: O : O : ~ | firme ćak i promene u kolektivnom potpisivanju. On to” nika. Ta naša primedba nije bila dovoljno ubedijiva za ! |

„traži i od one firme, koja nema nikave poslovne odnose „van svoga domicila. Međutim jedna banka koja ima poslovnih odnosa sa celom zemljom i u inostranstvu, do„bija privilegiju da sakrije činjenicu da je dobila depo'zimi moratorijum. Teorijski postoji mogućnost da u

banci postoji moratorijum deset meseci, a da time po · poverioci o tome memaju ni poima. Mi ne У

i gođeni 'dimo razlog ovome propisu. Najvažniji princip trgova„Čkog zakona je да је trgovac dužan da praktikuje što · veći publicitet ui interesu svojih poverilaca.

čani zavodi u vidu akcionarskih društava, a po uredbi |oš i zadruge, njihovi savezi i štedionice samoupravnih tela. Ne mogu ga dobiti Državna hipotekarna banka i ' Privilegovana agrarna banka. Proširenje па zadruge i komunalne štedionice došlo je kao posledica proširenja seljačkog moratorijuma za sve oblike kreditnih i nOoOVČa–izmena došla na našu sugestiju koju smo istakli kritikujući zakon od 19 aprila. Ali zato ne razumemo: zašto nije proširen depozitni moratorijum i na Agrarmnu banku, |pošto je i na nju sada proširen seljački moratorijum. Ne \može jedna banka da odgovara svojim obavezama kad isu njeni dužnici zaštićeni moratotijumom.

4) Po čl. 5 depozitni moratotijum stupa na snagu tek na osnovu uredbe koja ima silu zakona, a koju izdaje Ministar trgovine i industrije. Po Uredbi od 26 decembra moratorijum stupa na snagu onoga dana kad dotični zavod uputi akt kojim izražava Хеђи za moratorijumom. Mi ne razumemo zašto je omogućeno novčanom zavodu da kao jedan privatno-pravni subjekt može sebi da proglasi moratorijum. Ne može se poreći da ima slučajeva gde je brza procedura vrlo potrebna, ali s obzirom na praksu, da se uredbom, kojom se dodeljuje moratorijum, nište sva izdejstvovana obezbeđenja ха роislednja tri meseca pre moraforijuma, otpada зуака ора·snost da se jedni poverioci naplate na štetu drugih.

Nalazimo да је načelno veliki nedostatak i čl. 5 i Uredbe od 26 decembra što moratorijum dekretira politička vlast, Ministarstvo trgovine i industrije. Moratorijum je jedna dalekosežna intervencija и stečena prava, ıı odnos utvrđen punovažnim ugovorima. Za sporove iz oblasti privatnoga prava nadležni su isljučivo Su!dovi. Moratorijm је kod velikog broja civilizovanih država stalan inslitut, jer i bez svetske privredne depresije jedno aktivno preduzeće može postati nelikvidno. A moratorijum ima da spreči propast tog preduzeća. Svuda moratorijtm dodeljuje sud. Kod zakona o za-

·Štiti zemljoradnika, gde su predviđene - mnogobrojne 15

3) Po čl. 5 depozitni moratorijum mogu dobiti nov=”