Народно благостање

Страна 4 НАРОДНО

radnje vlasti, izuzev pročene vrednosti imanja, sve su”

poverene sudu, Drugačije nije ni moglo da bude. Zakoподаџас је znao da će sudovi time biti pretovareni, pa. ipak to pitanje nije mogao poveriti drugoj vlasti. Depozilni moratorijum je pitanje iste prirode. Može Ministarstvo irgovine i industrije, kao stručna vlast, da izradi normu za depozitni moratorijum u vidu zakona ili uredbe; ali za primenu njegovu jedino. su sposobni sudovi. Nije aobro da politička vlast prima na sebe odium intervencije protiv ulagača.

Ima pitanja u novoj Uredbi, koja moraju ići pred sud i koja će dati maha velikim parnicama, ako bi ured-

ba ostala u ovoj formi. Bitni propisi ove uredbe glase: |

da je banka dužna davati ulagaču mesečno onoliko koliko je potrebno za njegovo izdržavanje, koliko je potrebno za pogrebne troškove itd. To su pitanja koja u slučaju neslaganja između banke i ulagača samo sud može da raspravi. Prema tome neizbežno je da stvar ide pred sud, u kom slučaju će biti vrlo dobro da se ovakvi kaučuk-paragrafi izbegnu. Legislatorno-tehnički ovakvi paragrat su nedopušteni. Uopšte legislatorno-tehnički uredba je vrlo loša, Ima propisa nejasnih, kao što smo već pokazali, kontroverznih. Na pr. čl. 9 kaže da se novčanom zavodu pod uredbom ne mogu ofkazivati ulozi. Takav je propis potpuno deplasiran. Skala koju ima da izradi novčani zavod o isplati uložaka zamehjuje otkaz. To je automatska tiha likvidacija.

ва:

Др. Богдан Припа, Земун

КАКО ДЕЈСТ

БЛАГОСТАЊЕ

Završavajući na ovome mašu pravničku analizu Uredbe od 26 decembra da bacimo jedan pogled n

njezin nacionalno-ekonomski značaj. Ен Između Uredbe i čl. 5, (odnosno uredaba koje su se

davale na osnovu čl. 5) tako |e mala razlika, da mi ne možemo da razumemo zašio je uopšle došla ova

ПРЕТПЛАТНИЦИМА Извештавамо г. г. претплатнике да су готове

насловом. |

Израђене су двоје корице: једне за редовне бројеве а друге за анализе биланса. Цена појединих корица износе Дин. 13— а обојих 25.— заједно са поштарином.

Уз овај број приложен је садржај 1932. год.

УЈЕ ДЕВАЛВАЦИЈА (НОВЦАЈ

НА НАРОДНУ ПРИВРЕДУ

1 Дејство девалвације на јавне финансије, 11 Дејство хошимичне девалвације. [11 Дејство мехотшичне девалвације, ТУ Рокушаји присилног спречавања девалвације. У Ушицај девалвације на коњункшурелну кризу.

То је исте предмет овога чланка г. д-ра Прице. Он назива ту монетарну меру „девалванијом“, Ми смо тај израз оставили иако он, као технички термин, значи редукцију новчане јединице, (као што смо ми на пр. Законом о стабилизацији динара девалвирали динар за преко десет пута).

Смањење куповне снаге новца — а о томе се ради и у овоме чланку — може се постићи двема врстама мера, спољашњим и унутрашњим. под спољашњим разумемо скок девизних курсева. То се назива у Политичкој економији депресифација, односно пад вредности новца. У упутрашње мере убрајамо девалвацију, обарање вредности новца редукцијом новчане јединице. Та је мера увек хотимична, она се мора да декретира. У унутрашње мере убрајамо и инфлапију, т. ј. депресијацију куповне снаге односно скок вена путем поремећаја т. 35. квантитативне једначине. Г. д-р Прица употребљава израз девалвација за пад (депресијацијуу и обарање (девалвапију)у вредности новца. У најновије време све три мере називају инфлацијом, по-

| што је свима заједнички скок цена (иако не на

исти начин и у истој мери). Према томе чланак г. д-ра Прице могао би се назвати: Какво де|-

[ Дејство девалвације на јавне финансије

Девалвације угрожава буџетску равнотежу. Постаје три стереотипна покушаја да се буџет уравнотежи: пове-

них издатака или нов зајам. Обично се комбинују сва три начина са више или мање успеха. У погледу повећања пореских терета треба приметити да не би било ни праведно, ни за фиск опортуно, да се новим дажбинама равномерно оптерете сви порески обвезници. Јавнофинансијске терете девалвације требали би да сносе само њени корисници. У погледу закључивања нових зајмова мора се истаћи да је у часу девалвације страно тржиште капитала обично неприступно, а домаће је дерутно услед опште привредне депресије. Да ли ће се у опште моћи постићи буџетска равнотежа путем ових мера, зависи у првом реду од тога колики је степен депресијације националног новца и колико је задужење према иностранству. У противном долази до мораторијума преноса камата и отплата — из националне

Бр | -

Uredba. Jedina razlika je publicitet po čl. 5 i tajanstyenost po Uredbi. A to je ono što nije dobro. Uredba od 26 decembra pokazala se već u, praksi kao nezgodna prema izveštajima koje smo dobili iz cele zemije. Zbog toga smatramo dai bi je trebalo: ukinuti; pa, ako se insi! stira na depozitnom moraftorijumu, omda ga raditi iz Osnova.

платнена корице за 1932 r. ca утиснутим златним

ство производи инфлација на народну привреду“ _

ћање пореског оптерећења становништва, или смањење јав- ·