Народно благостање

1. јануар 1933.

валуте у валуту у којој је закључен зајам. Пошто се те уплате врше у домаћој валути по курсу пре девалвације, домаћи дужници не сносе никакву штету од девалвације. А "може доћи и до мораторијума самог плаћања. Свакако, о_вај потоњи није нужна последица девалвације, јер дужност _плаћања ануитета по течају пре девалвације постојала би и без девалвације новца. Али државе обично искоришћују · депресијацију новца (која би их у крајњем случају овлашћивала само на обуставу трансфера) да обуставе и исплату зајмова.

Обуставе, пак, преноса или исплате ануитета пога-

„ђају опстојеће обавезе и убијају кредит дотичне државе.

„У којој ће мери то бити зависи од више околности. Ако је

- дотичној држави било отежано или онемогућено склапање

_ иностраних зајмова и пре мораторијума, то овај неће по-

„кварити шансе за оно време за које су оне биле покварене

_и без мораторијума. А сећање на мораторијум једне др-

_жаве брже ишчили, ако се истодобно послужи обуставом _ већи број држава, нарочито ако међу њима има и угледних и

· културних држава.

НП Дејство хотимичне девалвације

До девалвације може доћи нехотично и без воље и = против воље монетарвих чинилаца једне земље, а и хоти· мично, да би се постигле извесне повољне трговинске по· следице. Прва наступа услед велике или кроничне пасив-

ности платног биланса, а друга код уравнотеженог или пак активног биланса у сврху још јачег активирања. До хотимичне девалвације долази врло ретко: једно, због нацио· налног поноса који је увек врло осетљив у питању стабилности и висине курса националног новца и, друго, због тога што девалвација неоспорно шкоди јавним газдинствима, а баш њихови органи одлучују о њој.

Као свака девалвација, и хотимична делује у први мах

- као премија извозу и царина на увоз. Али то дејство траје, на жалост, врло кратко. Затим долази реакција која наноси - још и штете које редовно премашају користи из прве кратке · периоде и хотимична девалвација изазива реакцију јачу и другојачу неголи нехотична. Реакција на девалвацију може , бити двострука: аутоматска, т. ј. она коју њени проузроковачи нису желели и намерна.

Активан платни биланс према иностранству већ по себи изазива аутоматску реакцију. Ако к томе приступи појачање активности биланса услед девалвације, силе које производе аутоматску реакцију ступиће одмах у функцију. Прво ће доћи до повишења есконтне стопе у иностранству да би се заштитило метално покриће. То је аутоматска реакција, јер је-иностранство предузело у циљу одбране своје валуте, а не као реторзију. Због поскупљења кредита појефтиниће иностране- цене. Већ ово је у стању да паралише све · добити од девалвације. Ако то не помаже, доћи ће до па. дања цена у иностранству услед контракције новчаног оптицаја. У крајњем случају, ако сви ти механизми не могу зауставити јуриш на метално покриће, долази до обуставе златног важења, т. |. до девалвације, која може бити још јача и тако хиперкомпензирати добити од девалвације, Али у исти мах делују силе аутоматске реакције на девалвацију и у самом туземству. Активирани биланс и отуд порасла тражња домаћег новца може, према одлуци туземних монетарних фактора, довести или до пада девизних курсева ил" до скока њиховог уз повећање новчаног оптицаја. У првом

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 5

случају ради се о ревалоризацији домаће валуте, која може потпуно уништити резултате девалвације, а у другом случају доћи ће до пораста цена робе и трошкова услед повећаног оптицаја, а тај ће пораст оштетити домаћу производњу у међународној утакмици.

Али још пре него што дође до ове аутоматске реакције, доћи ће до противмера. Девалвција код уравнотеженог или чак и активног биланса сматра се актом грубе међународне несолидарности, покушајем повлачења користи на нелојалан начин, валутарним дампингом. Оне државе у чијем трговинском билансу депресирајућа земља има велике позиције, било на страни експорта било на страни импорта, неће чекати на аутоматску реакцију, оне ће предузети мере да заштите сопствену производњу и трговину.

Те ће државе или саме девалвирати валуту или ће завести чисто трговинске заштитне мере против страног увоза, на пр. анти-валута-дампинг-царине (дгон5 сотрепзакеца). У првом случају биће погођено и дејство девалвације као премије на извоз и њено дејство као царине' против увоза. Од степена иностране девалвације зависи да ли ће ова два дејства бити само делимично компензирана, или потпуно или чак и хиперкомпензирана. Пошто се ради о акту освете, биће вероватно као код сваке освете, хиперкомпензирана. Ако се, пак, иностранство или део иностранства одлучи на заштитне мере из арсенала спољно-трговинске политике, онда ће бити паралисано више или мање само дејство девалвације као извозна премија. Али ако се царине довољно високо подигну, може бити сузбијен не само вишак извоза који потиче од девалвације, него и добар део ранијег извоза. Туземство ће проћи као онај лакоми човек, који је бацио у језеру своју гвоздену сикиру да би му дух језера из воде донео златну, па изгубио и гвоздену. — Додуше, туземство поред губитка иностране куповне снаге, којом се користило пре девалвације, с друге стране, добија на унутрашњој куповној снази, јер девалвација делује у исти мах и као увозна царина. Да ли ће салдо куповне снаге добијен упоређењем ових двеју позиција бити за туземство активан или пасиван, зависи од степена иностране заштите, односно од његовог односа према степену туземне девалвације. Али и у случају равнотеже између ових позиција, народна привреда, како туземна тако и иноземна, биће оштећена насталим променама. Штета ће бити исте оне природе као и штета која би снашла две земље кад би истодобно обе једна према другој увеле једнако високе заштитне царине, Куповна снага у обим земљама остаје иста, али су потрошачи оштећени, јер за исте новце купују мање производа, пошто су престале благодати интернационалне поделе рада: престала је свака од земаља да производи оно за што има специалне услове, т. |. престала је уштеда на трошковима услед природних погодаба производње, и престала је свака од земаља да производи у количинама оптималним за јединичне фиксне трошкове, т. ј. престала је уштеда на трошковима услед величине волумена производње.

Дакле, као што се види, депресирајућа земља имаће што од аутоматске реакције што од противумера штете од своје девалвације. Од степена реакције зависиће да ли ће штета бити једнаке користи, или мања или ће је превазићи. Врло је вероватно ово последње. Међутим, све и кад би било пролазне користи од девалвације, ипак би она била паралисана од погрешних инвестиција капитала и погрешних упућивања привредних личних снага.

Централа у ПРАГУ | 52 филиајле

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Капитал Кч. 285,000.000

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА сИлЛИјЈАЛ У БЕОГРАДУ

Телех. адреса; АНГ ЛОБАНКА — Тел: 23402, 23403, 23404, 23405

У Иностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ

Р Кч. !41,000,000 езерве Ки. — — и СОФИЈА — —