Народно благостање

Страна 8 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 1

Za raspodelu nezaposlenosti po industrijama uzećemo samo podatke u procentima i to pod a) za april 1924, pod b) za april 1929 i pod v) za februar 1931. —

U industriji pamučnih artikala: a) 14,8%; b) 13,7%; v) 41,4%. — U industriji vunenih artikala a) 4,7%; b) 10,5%; у) 30,0%; kod zidarskih radnika a) 9%; b) 10,1%; v) 255%; u mehaničkim konstrukcijama: a) 15,8%; b) 9,1%; v) 26%; u ugljenim rudnicima: a) 2%; 5) 15,8%; у) 22,5%; u javnim raдомшта: а) 17,3%; 5) 20,9%; у) 33,5%; и ротогзкот заођгаćaju: a) 17,4%; b) 16,7%; v) 34,1%; u industriji gvožđa i čelika: a) 18,6%; b) 18,3%; v) 44,2%; u brodogradilištima: a) 29,6%; b) 22,8%.; v) 49,5%; u pristaništima: a) 24,9%; b) 32,8%; v) 41,60%.; u ostalim industrijama a) 8,7%; b) 1,5%); v) 17,3%.

Celokupan broj radnika po raznim industrijama, koje smo pojedinačno imenovali iznosio je u februaru 1931 goq. 4,183.000, od kojih je nezaposleno 1,275.555, tj. 34%. U ostalim industrijama bilo je 8,233.000 radnika, od kojih je 1,422.000 nezaposleno, tj. 17,3%.

Zanimljivo 'bi bilo sada videti kakvo je stanje raznih in-

dustrija u Engleskoj. Zatim u kojoj su meri pojedini proizvodi.

zamenili druge, kao na pr. kako petroleum postepeno zamenjuje ugalj. Najzad trebalo bi možda pomenuti kako su i u Engleskoj pojedine nove industrije, kao što je industrija električnih aparata i automobilska, potisnule stare. No, da se ne bismo suviše udaljavali od našega pitanja, to ćemo se samo malo zadržati na pojedinim činjenicama koje jasno pokazuju depresiju u izvoznim industrijama Engleske, kako bismo lakše zapazili jedan

od uzroka nezaposlenosti. Posle toga navešćemo nekoliko poda-|

taka o kretanju dobiti u raznim preduzećima, da bismo videli da li je moguće rezorbovanje iz jednih industrijskih preduzeća u druga.

Potrebno je istaći, pte svega da su cene proizvoda +. zv. izvoznih industrija sa malim izuzecima gotovo uvek opadale, a to je jedan od prvih znakova krize uopšte. Posmatrajući pak razliku u izvozu uglja između 1913 i 1929 god. konstatovaćemo pad od preko trinaest milijona tona, — iako se u 1929 god. primećuje znaino poboljšanje privrednih prilika. Isto tako smanjila se unutrašnja potrošnja. U tom istom periodu vremena konstatuјето pad uvoza i povećanje izvoza čelika. Pomenimo uzgred da se indeks cena toga artikla povećao. — Količina izvoza pamučnih tkanina od 1913 do 1929 god. u pola se smanjila; a izvoz vunenih tkanina pao je i preko 50%. Ovo je naročito od velike važnosti. — Izvoz morskih brodova otežan je stranom konkurencijom. Koliko je ta industrija pretrpela dovoljan je dokaz fakat да је ц 1929 god. u brodograanji bilo iskorišćeno svega 55% od celokupnog kapaciteta te industrije; što znači da je 45% od raznih investicija u toj industriji ostalo neupotrebljeno. U industrijama novijeg porekla do sada se depresija još nije počela pokazivati. Primećuje se naprotiv da su se i proizvodnja i izvoz artikala novih industrija povećali.

Prosperitet mladih industrija ogleda se u glavnom u znatno većem ukamaćenju u njih uloženih kapitala no što je kod starih. U petroleumskim preduzećima prihodi od kapitala iznos:li su 1926 god. 20,/% ,a 1929 god. 13,6%, dok su neto prihodi od kapitala u metalurgiskim i ugljenim preduzećima bili u 1926 god. — 1,5% dakle u deficitu, a u 1929 god. 1,3%. U dokumentima Međunarodne konferencije rada od 1931 god. iskazuje se dividenda raznih preduzeća Engleske, izuzimajući ugljenu, gvožđarsku i čeličnu, od 6% ao 16%. Prema tome i sam visok nivo prihoda od kapitala mogao je posredno uticati na povećanje broja nezaposlenih. II Nezaposlenost je stalno rasla Sada se postavlja pitanje, kakve je koristi imao radnički stalež od delimičnog prosperiteta pojedinih preduzeća. Nesum-

njivo je da se radnička najamnica u tim naprednim industri-. lama povisila. Ali celokupno radništvo nikakve koristi nije videlo ,

„od te slabe пао а је u proizvodnji, kao što to pokazuje

! porast ukupne nezaposlenosti. Nova proizvodnja nije uspela da

stvori posaa mnogobrojnim nezaposlenim radnicima. U ашотоbilskoj mdustriji broi radnika od 1925 до 1929 роуесао зе зато za 32.095. Dakle o nekom prebacivanju radnika iz jedne industrije u drugu ne može biti ni reči, naročito kada se uzmu u obzir cifre za dve poslednje godine, koje pokazuju zastoj gotovo u svim granama ekonomske aktivnosti. Pri svem tom jedan broj ekonomićara ide toliko daleko, da u rezorbovanju vide samo potvrau tako reći arhaičnog tvrđenja, da se u celoj istoriji industrijskoga progresa ogleda fakat o brzoj zameni jedne ii.dustrije drugom i jednog tržišta drugim.

Velikih promena u industriji bivalo je i ranije, vele ti Optimisti, al: one nikada nisu prouzrokovale stalnu nezaposlenost. Po ovome bi izgledalo da je rezorbovanje moguće i da je samo | prirodna adaptacija ponude tražnji sposobna da otkloni nezapo|slenost. Takvo rešenje se može smatrati kao direkina primena načela klasične škole. Još jedno klasično načelo, koje je u javnom

sije o ovome pitanju. Tako na pr. pomišljalo se da će napuštanje sistema slobodne trgovine prouzrokovati rezorbovanje radnika iz izvoznih inaustrija u preduzeća koja proizvode za domaću potrošnju. Praktični rezultati nisu do sada dokazali pravilnost ovoga gledišta. Može biti, u ostalom, da je i suviše rano da na praktičnoj ' osnovi formulišemo naše mišijenje, pošto su tek od novembra · prošle godine (bill od 20. novembra 1931).

| Mogućnost automatskog rezorbovanja radnika pojedini ekonomičari su hteli da dokažu na osnovu statističkih podataka. 11 su pak poaaci u glavnom crpeni iz amerikanskih stat:stika, | No prosperitet u amerikanskoj privredi trajao je do pre nekoliko godima. Istina je da se cene nisu povećavale, ali je blagodareći racionalizaciji razlika između produkcionih troškova i prodajnih cena ostala dosta velika. Nezaposlenih radnika ipak je bilo u Sjedinjenim Američkim državama, i mada nećemo ulaziti u pojedinosti ovoga pitanja, imamo dovoljno razloga da verujemo da se ni u toj zemlji kriza uposlenosti nije mogla reš:ti automatskim rezorbovanjem; to se naročito opaža od kako je nastupila depresija. U Engleskoj automatsko rezorbovanje radnika nije dalo nikakvih pozitivnih rezultata.

Od važnosti je videti kakvu je ulogu igrala racionalizacija u pogledu na rezorbovanje radnika ı na nezaposlenost u Engleskoj. MRacionalizacija je pre svega primena naučnih metoda u industriji. Racionalizacija u Nemačkoj i ostalim zemljama gde je bila intenzivno praktikovana, imala Je jakog uticaja na povećanje . broja nezaposlenih, i u glavnome je aonosila koristi kapitalistima. Složićemo se sa mišljnjem da sistematsko sprovođenje racionalizacije može da prouzrokuje krizu + da stvori nezaposlenost. U stvari, rezultati racionalizacije mogu se zapaziti i u povećavanju radničke najamnice. Ali ne treba zaboraviti da ta praksa često odstranjuje kapitale od preduzeća u kojima bi mogli biti produktivniji, i, što je od velikog značaja, racionalizacija je jedan od uzroka nezaposlenosti. Prema tome klasično objašnjenje o ekonomskom razvitku, po kome je lični interes clavni faktor prosperiteta, imalo u: da bude potpuno odbačeno.

U Engleskoj se ozbilino pomišljalo na racionalizaciju. Taj

.|je predlog činila Engleska banka, jer se najamnice nisu mogle

spuštati. No u tome pogledu vilo je malo učinjeno. Struktura glavnih industrija još je uvek ista kao i u XIX veku. To važi naročito za industriju pamučnih proizvoda. Metode fabrikacije u toj industriji prilično su zastarele, tako da se tražnja tih artikala znatno smanjila, tek |e 1929 god. radnička vlada preduzela neke mere koje su preporučivale izmenu dotadanjeg sistema

racionalizaciju, zato što ona nije skoncenfrisana kao u Nemačkoj. „Od pre kratkog vremena počela su se sjedinjavati stara mefa-– „lurgiska preduzeća i nova stvarati. Pokušava se od skora fuzija ugljenih preduzeća, predviđena je organizacija tih preduzeća na regionalnoj, pa čak i na nacionalnoj osnovi. Za ugljena, kao i za

mnenju imalo izvesnog uspeha, bilo je isticano prilikom disku-

proizvodnje. U metalurgijskoj industriji teško je bilo sprovodit: ·