Народно благостање

"1: јануар 1933,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 9

· električna i gasna preduzeća, racionlizacija počinje da se spro- |

voa! putem zakonskih odredaba. Najviše se opažala primena ra-| ·cionalizacije u.hemijskoj inuustriji. Posmatrajući uopšte pitanje , usavršavanja mašina i organizacije industriie. očevidno је da se u Engleskoj još uvek služe.starim metodama. To je stanje naj |

.· bolje prikazao o. Sigfrid u svojoj knjizi „Britanska kriza u XX

s·

veku” rekavši: „Stari individualizam XIX veka, koji je u svoje vreme predstavljao jednu silu, postao je sada, ozbilina prepreka.” Na osnovu izloženih činjenica dopušten nam je zaključak ida se racionalizacija ne može smatrati kao ОН 1 петарозјепови и Епојезкој. на (Svršiće se)

авва

ДОГАЂАЈИ И

У октобру тек. буџетске год. износе приходи 163,86 милиона према 192,72 мил. односно за 14,9% мање него у окт. прошле године. У првих 7 ме_ сеца. тек. буџетске године | износе приходи [14453 милиона динара према 1331,95 милиона у истом периоду прошле године тј. за 187,42 милиона односно 14,07% мање.

"Монсполски приходи

У октобру текуће булетске године

Према појединим артиклима приходи су били следећи:

5 II II == _Артикал > = 298 LE реј со 2 S 58 < 25 =O 8 | o o = = Ока Ока > _ Дуван 133,61 112,90 — 20,71 993,76 833,724 — 160.02 60 20,58 20,68 -- 0,10 131,37 127,68 — 3,69 Петролеј 11,62 1128 |. 5,66 59,57 60,06 =- “0,49 · Жижице 9,81 519 — 102 1168. 5044, 1224 Хар. за циг. 5,83 392 — 1,90. 24724 2912 — 18,12 Разни. приходи 11,27 0,29 — 10,98 28,33 3449 —. 6,16 _ Свега 192,72 163,86 — 28,85 1331,95 1144,53 — 187,42

У октобру ов. год. према октобру прошле год. подбацили су приходи код дувана за 15,4%, код жижица за 10,4% код хартије за цигарете за 32,6%, док су приходи од соли порасли само за 0.5%, а од петролеја за 48,7%. У првих 7 месеци тек. буџетске године подбацили су прикоди од дувана, соли, жижица, хартије за цигарете, док су порасли приходи од петролеја и разни приходи.

Упоређење буџетом предвиђених и фактички остварених прихода даје следећу слику:

le O БОКЕ. 5 ОБА 68 QL 55. о а Дуван 142,50 112,00 — 29,60 997,52 373 — 163,70 · Со 18,03 2068 -- 2,65 126,00 127,68 — 1,49 Петролеј 11,36. 17,28 -|- 5,92 79,51 60,06 -- 19,45 Жижице 10,54 919. == 1,75 73719. 5944 — 1435 Хартије за цигарете 8,76 392 — 484 6131 2912 — 32,19 Разни приходи 2,08 0.20 — 119]. 1458. 3449. = (199 · Свега 193,27 163,86. — 29,41 1352,90 114452 — 208,38 Према буџетом предвиђеним приходима од 193,27 ми' лиона остварено је у октобру тек. буџет. године [63,86 или

за 29,41 милиона динара мање. То значи за 15,21%. За првих

- 7 месеца ове буџетске године остварено је 1144,53 милиона 2

· динара према предвиђеним од 1352,91 милиона, дакле за! - 208, 38 милиона или 15 ,5% мање.

ПРОБЛЕМИ

Za godinu 1932 može зе ва 81gurnošću тес, да је ргосез- пазадоуапја, započet 1929 · god. zaustavljen. Sta više <od nekih privrednih grana pokazuju se simptomi poboljšanja. Depresija ima dve etape: 1. Etapa srozavanja. Froces srozavanja koji je počeo u krizi nastavlja se, ali nešto slabije. Cene padaju i dalje. Sve više preduzeća ograničuju ii obustavljaju proizvodnju. Nezaposlenost raste. Nepoverenje u banke postoji dalje. Za nove investicije nema kapitala. 2. Etapa prvih znakova poleta. Srozavanje je zaustavljeno. Tražnja za potrošnim dobrima povećava se. Cene polagano rastu. Prvi znaci povećanja proizvodnje opažaju se. Nezaposlenost opada. Poverenje u banke povžaća se. waspoloživa novčana sredstva dolaze na tržište kapitala.

Drugim rečima u prvoj etapi depresije preovlađuju elementi srozavanja, a u drugoj elementi poleta. Sigurno je kako gore rekosmo da je najniža tačka depresije prošla. U zadnje vreme u štampi i stručnoj literaturi pojavljuje se sve više glasova ла se vec nalazimo u drugoj etapi depresije.

Nekoji od spoljnih znakova na kojima se osnivaju ove Optimističke izjave jesu sledeći: U glavnim industtiskim zemljama proizvodnja čelika je osetno porasla. U Sjedinjenim severoameričkim državama proizvedeno je u julu 703, a u novembru 1015 niljada tona; u Nemačkoj u julu 429 u novembru 546; u Engleskoj u julu 438 u novembru 474. Proizvodnja uglja u Nemačkoj je sada veća nego u prošloj godini. U novembru 1932. porasla je za 8,39% prema prethodnom mesecu. Porasla je takođe jako proizvodnja tekstilne robe, naročito u Nemačkoj. Broj zaposlenih u pojedinim granama tekstilne industrije porastao je u Nemačkoj za 20 do 50%. Znatno je i; oživljenje berzanskogz obrta. Vrednost efekata prodatih na njujorškoj berzi porasla je od 15,6 milijardi dolara u julu na 27,8 u septembru. Doduše ovaj iznos je kasnije nešto smanjen. U Nemačkoj je indeks drž. obligacija porastao od 59,67 u julu na 77,44 u novembru, a indeks akcija od najniže tačke od 43,1 u aprilu na 58,6 u septembru. Gotovo svi kursevi akcija stoje bolje nego u početku godine. U Sjedinjenim severoameričkim državama porasle su obaveze po viđenju banaka članica Federalnog sistema od 10,7 milijardi dolara u julu na 11,7 u novembru, a obveze sa rokom od 5,6 na 5,7 milijardi dolara.

Ali ovi znakovi koji bi se mogli još povećati, ne kažu mnogo o pfeokretu u konjunkturi. Možda se radi samo o tirenutnom poboljšanju, kojemu će slediti novo pogotšanje depresije. Važno je da se pokazuju znakovi koji daju cčekivati produženje sadašnjeg poboljšanja. U tom pogledu navodi se obično sledeće: 1. velika obilnost na međunarodnom novčanom tržištu koje je imalo za posledicu neviđenu nisku kamatu. Budući da je na tržištu kapitala još uvek kamata visoka, počinju raspotioživa novčana sredstva да онси i na tržište kapitala. 2. Neophodne opravke su se tako dugo odlagale, da se moraju nadoknaditi. To znači da će izvesne grane radinosti ponovno oživeti. . Velike zalihe sirovina, polufabrikata i fabrikata smanjene su, naročito zalihe fabrikata. Dakle i kod malog porasta tražnje fabrikanti će povećati proizvodnju. Sve ove snage ako jednom

KHrai svetske privtedne. krize?

RR SE