Народно благостање

14, јануар 1933. НАРОДНО

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ.

НОВЧАРСТВО

— Стање Поштанске штедионице на дан 31. децембра 1932. године показује пораст чековних рачуна на 21.880 _према 21.787 на дан 31. новембра. Чековни улози су пали „за 56.7 мил. динара на 9445 милиона динара. Чековни промет у децембру износио је укупно 5.335.9 мил. динара, од тога 2.696.3 исплата и 2.639.6 уплата. Улози на штедњу порасли су за 327 мил. динара на 4427 мил. динара. Број отворених штедних књижица износи 216.957, што је више за 3.196 него на дан 31. новембра 1932 године.

— Румунска влада увела је контролу препоручених писама за иностранство ради спречавања бегства капитала.

— Литванске банке су закључиле после доношења закона о максимирању камата, о чему смо писали у прошлом броју, да више не дисконтују менице испод 1000 лати, јер баш ове праве највеће трошкове. Тиме су највише погођени мали произвођачи.

— Шведска влада снизила је од 1. јануара камату Поштанске штедионице од 3 на 20000: приватне банке су одмах затим снизиле и своје камате на улоге и зајмове за

:| 9. M штедионице су снизиле камате на улоге, просечно а 37 %.

— Socičte Genćrale de Belgique iskazuje za prošlu godin: čistu dobit od 133.79 mil. franaka prema 133.15 u 1931 godini; I ako je dobit skoro nepromenjena, dividenda će se smanjiti na 140 franaka (179,48). Ostatkom dobiti pojačaće se rezerve.

— U Berlint je pod vodstvom Deutsche Bank und Diskonto Geselishaft osnovan novi konzorcium za kreditiranje poslova sa Husijom, koji raspolaže sredstvima od 60 miliona maraka.

— Belgijske banke preuzele su 250 mil. belg. franaka 5%tnih obligacija Zavoda za komunalni kredit, tako da je još 750 miliona ostalo neplasirano. |

— Njujorške banke prolongirale su Argentini raniji kredit od 18 miliona dolara za 3 meseca.

— Za isplatu januarskog kupona Međunarodnog zajma od 1930 i Zajma Društva naroda od 1932 emitovala |e austriska Narodna banka finansiskim agentima 20 miliona šilinga.

— iecohistruction Finance Corporation je od osnivanja il februaru 1932 pa do kraja godine podelila kredita okruglo 1. | milijardi dolara, od čega je vraćeno 283 miliona.

— Njujorške banke isplaftile su u toku 1932 na ime dividende 106,2 miliona dolara prema 129,6 miliona dolara u 1931. . — U Argentini je imenovan glavni kontrolor za bankarstvo. — Lloyd Bank u Londonu plaća za 1932 dividendu ol 12%. 1930. dividenda je iznosila 15, a 1931 13 i fri četvrtine %. Ova banka ne nastoji da održi stabilnu dividendu kao Barklajs i Midland nego je prilagođava stvarnom dobifku.

— Velike engleske banke Barelays Bank Ltd. i Midland Bank isplaćuju za prošlu godinu nepromenjenu dividendu. Prva na akcije A 10%, na B 14%; Midland bank 16%.

— Uvoz zlata u Ameriku u mesecu decembru iznosio je 163 miliona dolara. U drugom pogledu 1932 uvoz zlata iznosio je 565 miliona dolara tj. za 10 miliona dolara više nego 12707, 1 prvom polgođu.

— Ulozi novčaničnih banaka kod Banke za međunarodne obračune u mDazelu po viđenju povećani su u novembru za 100 miliona šv. franaka a u decembru za 55 miliona, tako da iznos? ukupno 507,53 miliona šv. franaka.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — На конференцији између протставника румунске владе и иностраних поверилаца постигнут је провизорни

Ору о мораторијуму трансфера до 16. марта 1933 Године, док се не реши питање румунских јавних дугова.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 43

БА.

__ Талијански државни зајмови показују последњих месеши сталан пораст курсева. Курс деветогодишњих благајничких записа износи стално преко 100, 5%-тних 84 и 85, а 31 ф-тна рента 80. У финансијским круговима се овај пораст курсева доводи у везу с намером владе да емитује нови државни зајам у пролеће ове године.

_- Предлог буџета града Панчева предвиђа приходе у износу од 4.979.563 а расходе у износу од 8.827.000. Дефицит ће се покрити општинским прирезом од 90%.

— Румска општина примила је предлог буџета за ову год. који износи: приходи 2,599.406 мил. дин. а расходи 3,526.458 мил. дин. Мањак ће се покрити 60%-тним градским наметом.

— Предлог буџета беловарске општине за ову годину износи: приходи 2,869.370 мил. дин. а расходи 3,805.370 мил. дин. Мањак ће се покрити 78%-тним градским наметом.

__ Fimska vlada zaključila je kratkoročni zajam u Štoknolmu u iznosu oa 1 milion Тип šterlinga uz kamatu od 5 i po % s rokom od godinu dana. Trećinu zajma preuzeće štokholmske privatne banke, a ostatak Svenska Handelsbanken.

— Holandija emituje 47% zajam u iznosu od 239,8 miliona torinti po kursu od 100%. Zajam će se upotrebiti delimično za konverziju 5%-tnog zajma od 1932, a delimično za konsolidaстји јегесео диса.

— Grčki državni dug iznosi okruglo 74,5 milijarde drahmi od čega otpada na spoljni dug 63,3 milijarde. Caldaprisova vlada ipak je posle: raznih manevara platila Međunarodnoj finansijskoj komisiji 30% od službe zaimova u devizama, ali nastoji da u buduće postigne povoljniju kvotu.

— Državni dug Belgije iznosio je 30 novembra 1932 godine 55,0 milijardi bele. rranaka od čega ije konsolidovano 53,7 milijardi. Služba po tim zajmovima iznosi u 1933 3,34 milijardi. Vlada u svom finansiskom programu računa sa konverzijom iednog dela zajmova, ali je ova za sada praktički nemoguća zbog aiskih kurseva. ı ako na pr. nofirali su 5. januara 6%-tni konsolidacioni zajam 02,75, 5%-tni 1931 84, 4% konzorcijum 1906 61,10.

— Turska Republika emituje zajam u iznosu od 12 miliona turskin lira za javne radove.

— Avstriski inostrani zajmovi porasli su, na stranim berzama u kursu, tako zajam Društva naroda od 1932 od 91 na 043% u Njujorku, od 422 na 438 franaka u Patizu. Gotnjoaustriski industriski zajam popravio se za 2 poena na 52%, a takođe i donjoaustriski i Stiria zajam.

— BHudući da austriski budžet i finansiski zakon 7а 1933 godinu nisu još primljeni od parlamenta odobrene su dvanaesine za januar i februar.

— Osečko gradsko načelstvo primilo je predlog budžeta za ovu godinu. Predviđeni prihodi iznose 24,070.624 din., a rashodi 28,600.624 dinara. Manjak će se pokriti sa 6%-inin gradskim nametom.

— Predlog budžeta grada Ljubljane za ovu godinu iznosi: Prihodi 40,077.517 mil. dinara, a rashodi 44,178.945 mil. dinara.

ТРГОВИЧСКА ПОЛИТИКА

— Аргентина покушава да у читавом низу трговинских уговора реализује систем двостраних преференцијала, иако је она била највише против житног преференцијала у корист подунавских држава. У новембру је склопила с Чилеом преференцијални трговински уговор у коме се смањују царине од стране Аргентине за један читав низ артикала за 50%, а од стране Чиле за увоз аргентинске стоке. Сада је почела преговоре о префереоцијалном уговору с Бразилијом (брашно и пшеницу за кафу). Даље с Италијом, при чему настоји да спречи преференцијални поступак за жито