Народно благостање

Страна 44 а НАРОДНО

JIMI II O Op,

из подунавских земаља у смислу одлука конференције у Стрези. Немачка је због повреде највећег повлашћења у уговору са Чилеом прогласила од 10. јануара царински рат, и примењује своју борбену тарифу која повећава н. пр. царину за аргентински кукуруз од 2.50 марке на 25.

— Уговор о клирингу између Италије и Румуније ступиће на снагу за неколико дана, и тада ће се укинути све репресивне мере које су биле примениле обе владе, о чему смо писали у прошлом броју.

— Pregovori između Manade i Sovjetske Rusije o izmeni ruskog petroleja za kanadsku stoku nisu doveli do nikakovog pozitivnog rezultata.

— Krajem decembra zaključile su Mađarska i Čehos!o- | vačka novi kompenzacioni ugovor, prema kojem će Mađarska liferovati 29 hiljada ugojenih i 1000 neugojenih svinja, 4 hiljad=

ovaca, ı hiljada hektolitara vina i 2100 vagona pšenice, а Сећо-.

slovačka drvo, ugali, Bartiju, staklenu i tekstilnu robu.

— Između Poljske i Sovjetske Rusije vode se pregovori 5 proširenju postojećeg trgovinskog sporazuma. Ako se postigne povoljan sporazum time bi se koristila naročito poljska teška industrija. COILMJAJIHA TOJIH TMKA

— У Осијеку је организована јавна кујна у којој he 1500 сиромаха дневно добијати бесплатно храну. То је најграндиознија акција за помоћ незапослених у земљи.

— У Женеви је 10. јануара почела међународна конференција коју је сазвао Међународни биро рада који ће расправити питање незапослености и скраћења радног времена на 40 сати недељно. |

— U cilju suzbijanja prosjačenja izdala je zagrebačka opština knjižice sa bonovima, koje koštaju 10 dinara a imaju ili

40 bonova po 25 para ili 20 bonova po 50 para. Prosjak neće do- | biti od građana tako gotov novac već bon koji će morati otkupifi |

u socijalnom oiseku, gde će prethodno biti stavljen pod strogi ispit i pregled. Ta je mera preduzeta zbog mnogobrojnih lažnih prosjaka koji su se u poslednje vreme pojavili u Zagrebu.

КОМУВАЈЦА ПОЛИТИКА

— Према нацрту земунске општине израдиће се канализација око које ће се утрошити око 70 мил. дин. Засада због недовољних сретстава израдиће се свега један део са трошковима од око 10 мил. динара.

ТРГОВИНА

— Према службеним подацима, руски увоз у првих 11 месеци износио је 647.8 мил. златних рубљи према 1019.6 у исто доба прошле године, а извоз 511.1 мил. према 745.5. Пасивни салдо износи дакле 137 мил. златних рубљи.

ИНДУСТРИЈА

— Позната аустријска фабрика кожа у Вилхемсбургу, продала је своје машинерије у иностранство, делом у Јужну Америку а делом у југославију. Последњих година је продаја машинерија у иностранство аустријских фабрика била врло честа.

— Holding društva Elektrowerke iz Bazela koje poseduje! sve akcije elektrane Fale na Dravi i veliki paket akcija elektrane | „Snaga i Svetlost? u Seogradu, ne plaća za 1032 dividendu. Pro--

izvodnja Fale povećala se u toku 1932 od 50 na 54,5 miliona iilovat časova električne energije.

— Požeška tvornica likera i konjaka Štok Medicinal obu-

stavila je rad.

— Industrietfinanzierunggeselischalt iz Ciriha, koja je pr:padala Krigerovom koncernu reducirala je glavnicu od 18 na 1,8 miliona šv. franaka.

— Proizvodnja bakra u Вогакот rudniku iznosila je i 1932 godini 101509 tona u godini u 1931. Akonto dividende isplaćuje se kao i prošle godine, naime 15 franaka na prioritetne

ı 12 franaka na obične akcije. Kurs prior. akcija bio je 31. dec. 1931 god. 1580, a 31. dec. 1032 porastao je na 1605 franaka.

| — svelska proizvodnja srebra iznosila je u 1931 godini 195,5 miliona unca dok se za 1932 računa samo na 150 milion. | To bi bua najniža godišnja proizvodnja posle 1892. | — Егапсизка Табика gumenin proizvoda Mišelen osniva u Čehoslovačkoj jednu fabriku za gumene proizvode sa kapitalom od 10 miliona kruna.

— Proizvodnja crnog i kamenog uglja u Francuskoj opala

je u godini 1932 za 10% prema prošlogodišnjoj i iznosi 46,8 miHona tona.

[ПОЉОПРИВРЕДА

| — Према службеним подацима министарства пољопривреде, овогодишња жетва жита у Румунији је јако подбацила: код пшенице износи 162.000 вагона према 368.000 |у 1931. и према просечној од 300 вагона у последњих пет "година; код ражи 27.000 вагона према 35.000 у 1931.; код јечма 147.000, према 151.000 вагона и код кукуруза 543.000 према 600.000 вагона у 1931. и према просечној од 460.000 вагона у последњих пет година. Највише је подбацила пшеница због рђе, док је берба кукуруза слабија него у рекордној 1931 години али боља него просечна за последних пет година.

САОБРАЋАЈ

— Са главне станише у Загребу отпутовало је прошле године: 1,431.110 путника (19381. г. отпутовало је 1,605.695), а за карте је примљено 40,410.860 дин. (1931 г. 50,859.958 дин.). Џад у промету путника износи у процен-= тима 5.5%.

— Недавно је у Бечу одржана конференција претставника средње-европских путничких уреда и ови су се споразумели за што чешћу измену туристичких возова у "циљу појачања туризма и то уз што повољније услове, Спо| разум су прихватити: Аустрија, Чехословачка, југославија, Мађарска, Румунија и Пољска.

— Mnistarstvo saobraćaja odobrilo je građevnom pred:zeću Batinjol, koje graai prugu Kuršumlija—Priština 25%-tni popust od željezničke farife za prevoz materijala i radništva za gradnju pruge. |

КРИЗА

— Почетком децембра број незапослених у Енглеској према службеним подацима износио је 2.8 мил. што је више за 185 хиљада него у исто доба прошле године. Али стварно број незапослених је већи за 360 хиљада, јер услед строжијих прописа сада мањи број радника прима потпору него раније.

| i

— Шрошле год. било је у земљи 698 стечаја ( према 481 у 1931 год.) и 1069 поравнања ван стечаја (према 674). — Najnoviji izveštaji iz Sjedinienih severoameričkih država pokazuju da je oživijenje privrede koje je tamo kao i u ostalim industrijskim državama počelo u periodu juli—-septembar, koncem godine potpuno prekinuto. Opadanje Које зе ропоупо »Ykazuje izgleda mnogo jače nego u drugim zemljama. Produk"a čelika, koja ie u julu iznosila 36 hiljada tona dnevno bila se popela u oktobru na 42, a u decembru je pala na 37 hiljada tona. Nove porudžbine pale su na najniži nivo posle rata. O izgledima · srađevne delatnosti, koja je u prijašnjim depresijama prva OŽivvala piše predsednik Kliveland Tresta Leonard Eres: „U tek. godini ne može se očekivati oživljenje industrija koje proizvod» za građevni obrt. Najveći deo {avnih radova za suzbijanje nezaposlenosti završen je. Opštine nemaju kapitala za nove gradnj-, šta više prodaju zgrade za plaćanje dugova.” Indeks па рао je od 133 u septembru па 97 koncem decembra. — Nezaposlena jtaiijanska trgovačka 505 iznosi koncem decembra 580 hiljada tona.