Народно благостање

Страна 40 НАРОДНО само о храниоцу породице, јер није сваки члан породице истовремено и хранилац).

Истовремено с опадањем незапослености, смањују се и наднице, које нису биле никада велике у дрввој индустрији. Смањење надница није једнако код свих врста радника. Код квалификованих је веће него код неквалификованих, из простог разлога, јер су први раније имали сразмерно много веће наднице него други; у јануару 1932. године просечна надница неквалификованог радника износила је 25.48 динара, а квалификованог 47.87 динара. У децембру исте године надница неквалификованог радника пала је на 21.25, а квалификованог на 4212. У јануару 1931. г. за прве на 20.70, а за друге на 41.92, у децембру исте године на 16.65 динара и 31.09 динара. Просечна надница у 1930. години износила је за неквалификоване 24.54, а за квалификоване 45.712, а у 1932. години 19.76 и 37.69. Код првих је пала надница за 3487% а код других за 37.80%.

__ Утицај све већег пораста незапослености на надницу је очевидан. Ако узмемо да је запосленост и надница у јануару 1930. године била једнака 100, у децембру 1930. године запосленост је износила 73.21, а надница 83.46 код квалификованих радника, 58.497 и 87.94 код квалификованих, а у децембру 1931. године запосленост 20.86. надница 65.39 код неквалификованих и 23.07 и 46.94 код квалификованих. Истовремено са смањењем запослености и снижењем надница расте и релативно број шегрта, који су бесплатна радна снага. Док је почетком 1930. године један шегрт долазио на 4.03 радника, у децембру 1931. године један шегрт долази на 1.28 радника.

Познато је да су у шумској индустрији врло чести несрећни случајеви. Према рачунима за последњих пет година на 1000 радника има просечно 100.23 несретних случајева, од тих су 84.07 пролазни, 12.75 трајни, а 3.38 смртни; на укупни број запослених на територији Босне и Херцеговине за исти период времена просечно годишње погине 143

радника, 502 радника постану неспособни за рад, а 3.829.

претрпе теже и лакше озледе које не повлаче за собом неспособност за даљи рад после извршеног лечења.

Највећи број несрећа догађа се у септембру, најма-

њи у априлу. Код великих стругара је мањи број несрећа,

него код малих. Највећи проценат смртних случајева имају стругаре с воденим саобраћајем, највише богаља мале стру-. гаре, а највише пролазних озледа стругаре искључиво са жељезничким и колским саобраћајем.

Ми смо настојали да из књиге г. Тадића цитирамо само најважније податке који јасно илуструју тешке социјалне последице које су изазване кризом наше дрвне индустрије, и о којима се исто тако мора водити рачуна као и о мерама за оживљење саме производње. И ако се тешкоће незапослености могу специјално код шумских радника, који су великим делом још везани за земљу, лакше сносити него у граду, ипак је стање врло тешко, јер смо видели да је све већи. број незапослених квалификованих радника и да опалањем запослености опада и надница квалификованих радника, који немају никакве везе са земљом.

Бивши румунски министар финансија Манојлеско, који је познат због својих студија о кризи у аграрним земљама, изнео је у недељном листу „Млепег Ушасћана Мосће" своје гледиште о кризи и њеном лечењу. Он види два узрока кризе: 1) Коњунктурелни 1. |. хиперпродукција аграрних производа и сировина. Последица је катастрофални пад њихових цена и смањење потрошње индустријских продуката; 2) Структурелни т. |. гу-

Манојлеско о кризи

репе

БЛАГОСТАЊЕ "Бра з битак монополског положаја стадих индустријских |вемаља услед индустријализације других држава. Цене индустријских производа морају дакле, падати, али то се догодило само делимично. Маказе индустријских и аграрних производа су данас више отворене него пре рата на штету аграрних. Могуће је да ће овај однос бити побољшан рђавом жетвом, али маказе се могу трајно затворити само ако се цене индустријских производа спусте на ниво аграрних. Кад упоредимо мишљење г. Манојлеска са владајућим гледиштем о кризи, видимо да се оно слаже у томе да је пад цене аграрних производа последица њихове хиперпродукције. Само што се хиперпродукција у пољопривреди сматра

|као структурелна, а не коњунктурелна промена, јер је ова. тпоследица машинизирања пољопривреде. Али постоји раз-

лика у гледиштима о индустријској кризи. Владајуће гледиште не сматра да је индустријализација нових земаља узрок кризе у старим индустријских земљама, јер је она погодила само неке индустријске гране у њима. Класичан пример за то је криза текстилне индустрије у Енглеској, чија је производња опала због развитка исте индустријске гране у Индији и Јапану. Индустријализација других земаља је добитак за целокупну индустрију старих индустријских земаља, јер индустријализацијом расту потребе за специјализованим машинским постројењима и услед тога долази до промена у извозу индустријских продуката, али целокупни извоз расте. Статистика спољне трговине показује да су индустријске земље најбољи потрошачи индустријских продуката. Ca аргументом г. Манојлеска не може се тражити смањење цена индустријских производа, али је несумњиво да је пад цена аграрних производа смањио потрошњу индустријских артикала и погоршао стање у индустријским земљама, Зато су многи економисти, као и г. Манојлеско, тражили смањење цена индустријских производа. Наводимо д-р Спрага, стручног саветника Енглеске банке, који је хтео то постићи снижењем радничких надница. И неке индустријске земље су у извесним временима уносиле у свој привредни програм смањење цена и делимично у томе успевале. Али политика смањења цена није могла да спречи даље погоршање привреде. Зато се у последње време у већини инду„стријских земаља ради на повећању цена путем проширења кредита. Овај захтев образлаже се тиме да привредници чеће да почну са повећањем производње, док нису сигурни да цене неће даље падати. Али овај захтев може бити од користи и за затварање маказа, јер пораст цена и надница значи и повећање куповне снаге становништва индустријских земаља за пољопривредне артикле.

Манојлеско хоће да повећава куповну снагу аграрних земаља смањењем цена индустријских производа. Али није видео да смањење њихових цена значи у исто време смањене куповне снаге становништва индустријских земаља за аграрне производе. Дакле, смањење цена аграрних артикала.

И пријатељи и непријатељи капитадистичког система сложни су у томе да су структурелне промене ван-

сшаевненЕшшиш родно поштриле данашњу кризу према досадашњим нормалним коњунктурелним кризама. Нарочито се указује на несметано дејство техничког напретка, који је довео до беспримерне хиперпродукције и на нестајање слободног тржишта, чиме се убијају снаге лотребне за поновно успостављање равнотеже. Али браниоци капиталистичког система сматрају да се овакве структурелне кризе могу спречити планским регулисањем капитализма, док противници то поричу. На питање зашто, они од-

Капитализам и империјализам : i 7