Народно благостање
-21. јанугр 1933.
В. Бајкић
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| Страна 5 i
| HAJBERBA BAHKA HA СВЕТУ
— Caisse de Dćpois e} de Consignations — dOppammnyca YVupasa Фондова —
1 Њен пословни делокруг, 11 Пишање ликвидишеша. 11 Опасносш од ешашизације националне шшедње. ТУ Опасносши злоупошребе за бегрзанске шпекулације,
Ген пословни делокруг
Последња два дана у 1932 г. водила се ватрена дискусија у француском парламенту о предлогу закона, по коме Француска има да прими обавезу емисије једне транше (1/3) аустријскога зајма од укупног износа од 300 мил. шилинга. Та је намера наишла на велику опозицију у јавности и у парламенту. Тежиште аргументације падало је на политичку страну. Што је пројект постао законом има се захвалити деликатности положаја француског парламента према влади Пол-Бонкура, која је са великом муком образована пре кратког времена са несавладљивим задатком да уравнотежи државни буџет. Али, да су вести о кријумчарењу оружја преко фабрике Хиртенберг избиле у јавност пре 31 децембра, пројект би посигурно пропао. |
А било је и финансијских аргумената против. Многи су говорници тврдили да је сасвим узалудно што француска влада прима обавезу да зајам пласира на француском тржишту капитала, јер нема Француза, који ће уложити новац у те облигације — што је у осталом раније тврдио г. Гастон Жез у једном чланку у „Журнал де финанс". По себи се разуме да г. Пол Бонкур није могао прећи преко тог аргумента. Он је одговорио прилично тихо: „ако не успе емисија на тржишту капитала, онда ће целокупну траншу да преузме Сајззе де Перб!з е! де Consignations. Ilo оорт. капиталу то је највећа банке на свету. О њој се у последње време врло много пише на страни и у Француској. Много више у Француској. Нарочито се критикује њезина политика пласмана огромних капитала којима она управља. Било је питања на Министра финансија о тој установи, било је и чланака и у стручним новинама, у којима се указивало на св: опасности које могу наступити од тога што политизирајуће владе имају утицај на једну банку која прети да апсорбује највећи део националне штедње. С 'оозиром на све то желимо да упознамо читаоце са њом и њезином пословном политиком. |
Сапззе де Перб!з е! де Сопзјапанопз основана је 1816 год., пре пуних 117 година. Њен је задатак:
1) да управља добротворним и обавезним, законским, депозитима (последњи од стране нотара, управника секвестрираних имаовина, ликвидатора, социјалних осигурања и т. д.).
2) Фондовима који су предмет забране, кауцијама и новцем, који је предмет парнице.
3) Законом од 31 марта 1837 г. она је добила задатак да управља готовином регулативних штедионица; а 1850 год. поверена јој је управа капиталима Благајне за пензије у случају старости и капиталима задруга за међусобну помоћ. Године 1868 поверени
су јој капитали свију осигурања за случај смрти и
несрећних случајева Данас су све социјално-поли-
тичке установе обавезне да своје готовине држе код ове установе.
Као што видимо Сајззе де РПербтз et de Consiспанопз показује велику сличност са нашом Управом
4
фондова (која је основана 50 година доцније). Једна и друга су државне установе, обе имају за задатак да управљају како приватним улозима на штедњу тако и свима јавним капиталима. Разлика између Управе фондова и Са:ззе де Рерб!з е! де Сопзгапанопз је у толико што последња има за дужност да управља свима капиталима разних социјално-политичких установа па следствено и капиталима за осигурање радинка, док код нас те установе саме управљају тим капиталом (због чега су финансиски дошле у највећу кризу) -
Законом од 1928 год. овлашћена је банка да врше све врсте осигурања живота и пензија. Првобитно је било одређено да пензија коју она осигурава не може бити већа од 6.000 франака; али је то укинуто, тако да ова може бити неограничена. Има се захвалити утицају осигуравајућих друштава што она није до сада увела те послове. Што се тиче активних послова, ту се она још много више разликује од Управе фондова. Она може да улаже капитале у хартије од вредности, државне и државом гарантоване, та даје позајмице социјално-политичким установама; она може да даје дугорочне зајмове општинама и департманима и да улаже у непокретности. Доцније је, једном новом праксом, дата могућност овој установи да купује најразноврсније приватне домаће и јавне стране хартије од вредности. -
Салззе де Оербћ ећ де СопзтопаНоп5 је државна установа, њом управљају државни чиновници, али уз приличну аутономију. Пре свега управника не може да смени Министар финансија, док не саслуша надзорно веће. А ово се састоји из: два сенатора изабрана од Сената, два народна посланика изабрана од Скупштине, једног представника Главне контроле, једног представника Париске трговачке коморе (изабраног од ње саме), гувернера или вицегувернера Француске банке, два државна саветника именована од стране владе и шефа Главне државне благајне. Веће бира само себи претседника.
Caisse de Dćpots et de СопзгепаНоп5 располаже капиталом од преко 76 милијарди франака. Сматра се да ће ускоро располагати са 100 милијарди, углав= ном услед наглог пораста доприноса по разним 06лигацијама социјалног осигурања, које је нарочито разрађено и проширено пре две године. Као што духовито примећује финансијски писац Жак Бенвил, у Француској се сваки спрема да буде социјални рентијер. |
_ Сразмерно развићу њезиних послова и Сајзве. de Dćpots et де Сопзјопаноп5 се мопала да шири. Она се налази у Паризу у Ри де Лил, преко пута