Народно благостање

Страна 52

НАРОДНО,

станице Ке Дорсе. Данас је то огроман комплекс. имања (пошто она периодично експроприше сусед- | на имања да би могла да се прошири). У _ 0 билансу фигурира непокретност са 100 мил. фра- | нака. Главни извор обртног капитала лиферују ште- | дионице и то приватне и националне штедионице). Приватне штедионице (Са: зе d'Epar- | спе) су као код нас — у Оловеначкој и Далмацији | — законом регулисане. |

Kon Caisse de Dćpots et de Consignations пораст | капитала износио је у 1928 г. 7,8 милијарди франака, ! у 1929 г. 7,9 милијарди франака, у 1930 г. 10,5 милијарди франака и 1931 г. 18,5 милијарди. Ово нагло | повећање у последњој години долази услед промене | закона о штедионицама. Дотле је била максимална. сума коју појединац може да уложи 12.000 фр., 2. законом од 1930 г. повећана је на 20.000 франака; , а каматна стопа повећана је од 3,25 Ma 3,75%. IIoвећање на 20.000 годишње омогућило је многоброј-. ним фамилијама да уложе 100 до 200.000 франака у штедионице. А повећањем каматне стопе на 3,72% искључена је била свака конкуренција са стране ма које приватне банке или депозитне установе. У 1931 г. камата код банака кретала се између ',% и 1%. На крају 1931 г. капитали Саз5е де Перб:в е: де - СопзјепаНонз били су овако пласирани:

Готовина 12,5 милијарди; зајмови општинама и департманима 5 милијарди. Овде треба напоменути ma ce Caisse de Dćpots et de Consignations ya,pxaBa од овога посла као и од кредита на непокретности да не би правила конкуренцију Стефњу Бопсјег. (У томе је разлика између ове установе и наше Управе фондова, јер је код ње главни активни посао био хипотекарни. 30 милијарди франака уложено је у француску државну ренту; 8,3 милијарди франака у хартије гарантоване државом; 2,5 милијарде у облигације и бонове државне благајне; 8,4 милијарде уложено је у разне радове предузете од стране државе или гарантоване од њене стране, а 3,5 милијарди за извођење радова националног привредног апарата (он аве панопа!). И најзад је једна сума уложена у хартије од вредности приватне и јавно домаће и стране. Последња позиција је предмет ватрене дискусије. Све до пре неколико дана Саззе

· de Dćpots et de Сопаоспанопз је куповала само дрожавне и државом гарантоване хартије од вредности. Пре извесног времена уведена је пракса (како се може видети из једног одговора Министра финансија на питање народног посланика Ернеса Пезеа, објављеног у Јоштта! Отеје!), по којој може да купује „само хартије које се налазе на списку који саставља Министар финансија, узимајући у обзир гаранције сигурности хартија од вредности и шансе њиховог рентабилитета у будућности". Финансиски стручњак Вепсап вели, да влада често употребљава ову установу за финансирање своје економске политике. Има ту, вели он, одавно замрзнутих кредита као што су позајмице Са5зе Септаје де Вапаџе де Ртомјпсе и Саве Мабопаје (де Credit Agricole. "Та је пракса омогућила, вели он даље, нагли пораст летећих дугова државних услед могућности пласирања велике количине благајничких записа. У тог се позицији налазе акције: банака, а нарочито Банк д Пари; разних електричних друштава, а нарочито париског и других разноврсних подузећа. Ево са колико процената учествују поједине привредне гране са својим акцијама у потфељу Сајззе de Dćpots et де. СопзјопанНоп5:

(поштанске |

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 4 Банке 30.43% Crćdit foncier 10.02% Осигурања 1.37% ИСелезнице, канали 27.80% Вода, гас, осветлење 239.75% Металургиска и угљарска предузећа 2.13% Разни

(шећер, свила, тканина, цемент и др.) 4.50%

Код Са:зве де Рерб!5 ећ де Сопзтапанопз се налази једна некролошка листа хартија од вредности, рекао је духовито француски финансиски писац Жак Бенвил, убрајајући ту облигације руске, аустријске и мађарске.

У вези с овом установом третирају се у стручној јавности три питања о којима ћемо кратко да реферишемо.

п Питање ликвидитета

Иако су регулативне и националне штединице депозитне установе у најчистијем смислу речи, ипак су оне, поред чисте штедње, каналисали један део обртног капитала француске народне привреде. То је дошло услед и сувише високе каматне стопе а наравно и услед измене закона по којем друштво може да уложи 100.000 франака (насупрот суми од 20.000 франака за појединца). Природно да су људи искористили ову велику каматну стопу за један део свог непотребног капитала. Према томе, у толико је ввћа могућност јуриша на банчине шалтере и то не због неповерења према регулативним штедионицама, већ због политичких и економских догађаја у земљи и на страни. Истина, регулативне штедионице у Француској су законом заштићене за случај јуриша — захваљујући најразноврснијим перипетијама кроз које је прошло француско банкарство у 19 веку. Оне могу свести исплате уложака на 250 франака за појединца и на 500 франака за друштва за 15 дана. То није мораториум, то је нека врста рока отказа или управо рока исплате, који је саставни део уговора између угагача и депозитне установе. Али се у Француској сматра да би била катастрофа по цео депозитни систем кад би депозитне установе учиниле употребу од овога прописа. Тражи се од тих установа да тако пласирају своје капитале, да у свако доба могу одговорити интегрално захтевима поверилаца. Тражи се максималан ликвидитет.

Као што смо видели Са!ззе де Перо е! de Consignations је имала 31 децембра 1931 г. 12,5 милијаоди франака готовине (данас је та сума много већа). Али се сматра да је и већи износ благатне недовољан да обезбеди жељени ликвидитет. Тражи се да и остала актива буде ликвидна. Због тога је хлошао пропис да се првенствено улажу капитали у француску државну ренту. Данас та позиција износи преко 30 милијарди франака. Али има позицита које су врло неликвидне, као што су аванси држави у разним облицима, нарочито за јавне радове, за чационални инвентар, на благајничке записе итд. Тражи се да се избегавају пласмани ове врсте. Од стране бранилаша те политике се одговара да ни рента није довољно ликвилна, у случају да се CBC

мора да ликвидира за кратко време.“

11 Опасност од етатизације националне штедње

Није. здраво, кажу критичари, да влада може ла располаже капиталом од 100 милијарди _фразака. То квари равнотежу у партијско-политичким односима, омогућава фалсификовање воље на-