Народно благостање

Страна 86

t. zv. privrednicima i 1. zv. neprivrednicima (imam razlog da додат faj izv.), moralo se pomoći i svim tim dužnicima, bez obzira na profesiju. ] pomogl!o se Uredbom.”

_ Naš individualni sudski moratorijum bi bio rezultat istovremenog ispitivanja stanja dužnika ı poverioca bez ikakve privilegije za dužnika. Ako je položaj poverioca interesantniji, onda nema moratorijuma. Na tome gledištu stoji i naše zakonodavstvo u svima oblicima moratorijuma, jer svuda, gde god prema dužniku stoji poverilac čiji Je položaj interesantniji od onoga dužnika, uskraćuje se moratorijum. To imamo u Zakonu o zaštiti zemljoradnika u korist Narodne banke, u Uredbi o depožitnom moratorijumu u korist onih koji primaju izdržavanje, u korist državne kase it.d. - | с Ме može se opravdati individualni moratorijum samo time što je dužnik bez svoje krivice došao u kritičan položaj, jer ako je to shučaj kod poverioca, onda je to krivicom dužnika. II Uredba nema logičke veze s Uredbama o zemljoradničkom i depozitnom moratorijumtu

Kod pitanja o tome koja se sve lica mogu koristiti Droblematičnim blagodejanjem Uredbe o postupku posredovanja ne bismo se dugo ustezali da priđemo gledištu g. dr. Politea da to pravo pripada svima dužnicima bez obzira na zanimanje, u koliko se ono zasniva na tumačenju same Uredbe. Ali g. d-r Politeo veli da i ekonomsko tumačenje vodi do istog zaključka A ekonomski razlog, po njemu, leži u faktu da ima građana koji su kao verovnici pogođeni zakonom o zaštiti zemljoradnika ı o bankarskom moratorijumu, pa je pravo da i oni budu хаštićeni. Tako je! Ali bismo ovom izlaganju imali da učinimo dvč primedbe: 1. to nije ekonomski уес ргауп агоштепа 1 2) uredba nije imala to za cili, jer ona ne pruža zaštitu samo duznicima koji su pogođeni kao poverioci, već svima bez razlike. Znači, da je autor uredbe smatrao privrednu depresiju kao uzrok pogoršanja položaja dužnika, a ne razne u najnovije vreme OZakonjene moratorijume.

IV. Nacionalno-ekonomski i etički kriterijim

Na našu težu da sa nacionalno-ekonomske tačke gledišta može se dati moratorijum samo dužniku koji je uzeo produktivan kredit g. dr. Politeo veli da bi se njome mogao da složi uz mnogo rezerve. Jer veli on dalje:

„Etablira se mlad odvjetnik početnik. Nema vlastitog kapitala pa mora da posegne za kreditom, jer si inače ne može nabaviti nameštaj, pokućstvo, knjige itd. i popuniti početničku mršavu zaradu. Čisto potrošni kredit je iscrpeo nadajući se da će moći zajam povratiti. Međutim se prilike pogoršavaju i zajmodavac otkazuje kredit i traži povraćaj odmah. Nije li pravedno da se zaštiti i ovakvog dužnika, koji bez ikakve svoje krivnje a protiv najopoštenijeg svojeg nastojanja ipak došao u teškoće? Zar je on za svoj potrošni kredit manje zaslužio olakšice od izv. privrednika s produktivnim kreditom? Zar su više privrednici, zar su produktivniji članovi ljudskoga društva graditelji ı svi zanatlije, koji su učestvovali u gradnji sudske zgrade, od pravnika, sudaca i odvjefnika, koji će u njoj višiti pravdu? Ako je jedna od korisnih svrha u liudskome društvu da bolesnici budu lečeni, zar je manje privredio toj svrsi lečnik, kirurg od fabrikanta kirurških predmeta? Zar je manje privredan i vredan zaštite novinar i književnik od fabrikanta, koji im Аобђауца рарше“

Na njegovo pitanje da li je „pravedno” da se zaštiti ovakav dužnik sa nacionalno-ekonomskog gledišta,, odgovor је negativan. Nacionalno-ekonomski kriterijum nije ni etički m socijalno-politički. Za njega su interesantni samo oni subjekt koji su u procesu proizvodnje. Advokat ne proizvodi. A na pitanje g. dr. Politea zar je produktivniji graditelj sudske zgrade

od sudija i advokata, odgovor je vrlo prost: jeste. Sudija i ad- mogućno

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 6

vokat ne mogu biti produktivni, jer se pod produkcijom razume delatnost koja se sastoji u spajanju pojedinih elemenata рго'izvodnje (prirode, rada i kapitala) radi stvaranja novih ekonomskih vrednosti. Advokat je daleko od toga. Advokatska privreda | spada u potrošačku privredu kao i činovnička, državna itd. Ali: !čovek ne podmiruje sve svoje potrebe samo ekonomskim do| brima. Ima i slobodnih i ekonomskih dobara koja se ne dobijaju | procesom proizvodnje. Vazduh je preči od hleba, a njega ne liiferuju proizvođači. U ljudskom društvu nije potreban samo DroOizvođač već i druga lica. Može subjekt da bude koristan iako nije proizvođač. Za vojsku se sigurno ne može reći da je proizvođačka, njen se opstanak pravda korisnošću.

Kredit je izvor kapitala kao elemenat proizvodnje. Zbog toga se i kreditni odnosi proučavaju pre svega sa naciona!oekonomske tačke gledišta. Potrošački kredit je štetan, jer umanjuje volumen proizvođačkog kredita.

Ali g. dr. Politeo nije ni argumentirao nacionalno-ekonom ski protiv našeg gledišta. On veli da ne bilo „pravedno” da se mlad advokat ne zaštiti. „Pravedno” nije ekonomska već eticka kategorija. Etika je jedan od osnovnih stubova društva. Ona i utiče i na zakonodavstvo. Prema tome pitanje o umesnosti Zaštite jednoga dužnika može da se proučava i etički. Mi smo to pitanje dodirnuli u početku članka. Čovečanski bilo bi dati zaštitu mladom advokatu (kome ne ide) od poverioca, kad bi ovaj ekonomski bio jači. Ali ima više od 80 godina kako su ekonomisti ukazali na to, da su kreditni odnosi u doba kapitalizma sa Ssocijalne tačke gledišta pretrpeli ogromnu fransiormaciju. Ranije poverilac je bio ekonomski jak, a dužnik ekonomski slab. Sa razvićem kapitalizma kreditni odnosi su uzimali sve više protivnu strukturu. Danas je pravilo da su poverioci ekonomski slabiji od dužnika. Na novčanom tržištu i tržištu kapitala u savremeno! privredi kredit liferuju kreditne ustanove, koji su u stvari posrednici između onih subjekata kod kojih se Iormira kapital i oni koji ga trebaju. Danas ga trebaju i dobijaju u glavnom giganfska poduzeća. A kapital se formira kod široke mase огаđana, većinom ekonomski slabijih koji banke sprovode novčanom tržištu. U Francuskoj se na pr. preko 50 milijardi fr. nalazi kod štedionica, koje ne smeju da primaju od pojedinca više od 20.000 fr. Najveći deo tih ulagača i nema više od 20.000 ir. To je obično radnik ili mali čovek. Ne može se dakle ni socijalnopolit:čki više rezonovati o odnosu između dužnika i poverioca kao što je to ranije bilo. U najmanju ruku se mora da ispita isto tako položaj poverioca kao i onaj dužnika.

U ostalom postoji još jedan nacionalno-ekonomski kriterijum! Kao što smo ranije rekli, moratorijum ne pomaže Кгеditu već mu škodi. On je negacija kredita. I zbog toga se njemi ima da pristupi samo onda u masi, kad je on manje zlo. A to je onda kad je egzekucija u masi i kad je to prolazno. Jer ekzekucija dužnika nije nikakvo nasilje od strane poverioca, već upotreba jednoga zakonom ogarantovanog prava; ekzekucija je jedna od dva alternativna načina gašenja kreditnih odnosa.

V. Politička Ekonomija i Pravo

Ostaje još jedno pitanje a io je ono o odnosu između Prava i Pol. Ekonomije. Na: naše tvrđenje da će.učestvovanjem pravnika u diskusiji da se zanemari ekonomska strana uredbe 2. dr. Politeo kaže da nije tačno. On ne može da zamisli „temeljitu diskusiju pravnika o uredbi, a da se pri tome ne dotakne njezinih motiva i ekonomske svrhe”.

Po sredi je nesporazum između g. dr. Politea i nas. Diskusija o Uredbi može biti dvojaka: prvo o tome Šta je njen autor hteo, i drugo o njezinom nacionialno-ekonomskom značaju. Mi smo mislili na ono drugo i držimo da će se g. dr. Politeo složiti s nama da samo izuzetno mogu pravniči da se bave ovim pitanjem. To leži u pritodi njihovog poziva i materije kojim se oni bave. U ostalom sve i da se povede diskusija međ pravnicima O nacionalno-ekonomskoj celishodnosti ovakve Uredbe, ne-

o je da pri tome upotrebe nacionalno-cekonomski

| |