Народно благостање
11. фебруар 1933,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 107
stojanjem fašističke vlade, da u smislu svoje intervencionističkke i korporativne ideologije dođe do Što jačeg ulicaja na privatnu privredu. Subvencion:ranje industrije provodili su do sada 2 instiiuta: Institufo di liquidazioni koji se nalazio pod okriljem Banca d'Htalia i Instituto Mobiliare Italiano, društvo sa glavnicom od” pola milijarde lira, osnovano u decembru 1931 godine za pre-, uzimanje većeg dela industriskih hartija od vrednosti Banca Com | merciale koja se nalazila u teškoćama. Akcije oba društva bile su preuzete od Casse de Depoziti e Prestiti i Državni osiguravajućih društava. Instituto Mobiliare i Instituto di liquidazioni nabavljali su sredstva najvećim delom izdavanjem obligacija sa 20godinšjim rokom uz garanciju države. Najveći deo obligacija Likvidacionog instituta nalazio se kod Banca d'talia, koja im. je davala i menične kredite. Budući da je on odobravao kredite redovno nezdravim preduzećima to su kod njega nastali veliki gubitci. Također i Instituto Mob:liare, iako zamišljen kao društvo za finansiranje, bio je velikim delom bolnica za nezdrava preduzeća koncerna Banca Commerciale.
Fašistička vlada učinila je sada u svojoj subvencionističkoj politici novi potez — osnovala je Instituto per la Hiconstruczione Industriale, društvo za finansiranje i potpomaganje industrije. Glavna karakteristika nove institucije je rigorozno rastavljanje finansiranja zdravih industrijskih preduzeća od potpomaganja
bolesnih i amortizacije propalih kredita. Prema tome nova institucija ima dva odelenja. Odelenje za finansiranje zdravih рге- | duzeća organizirano je slično kao Instituto Mobiliare, koji i dalje ! ostaje u životu. To odelenjie sa po: ebnim kapitalom od 100 miliona lira upisanim od Casse Depoziti e Prestiti i Državnih Oosiguravajućih društava ima posebno vodstvo i posebni bilans. Može !odavati obligacije sa rokom od 10 do 15 godina i krediti rati isključivo zdrava preduzeća. To je dakle državna banka koja mora da vodi strogog računa o rentabilnosti SVO poslovanja i. preko koje je država postala preduzetnik. Drugo odelenje ima zadaću da potpomaže nezdrava preduzeća. Ono je preuzelo in- |
| | i |
tualni gubitak snosiće država. Budući da je kod bivšeg likvidacionog instituta bilo velikih gubitaka, a po prirodi odelenja novog instituta biće ih sigurno i dalje, to je za ukamaćenie izdatin obligacija, a fime i njihovu tržišnu sposobnost za otplatu kredita novčaničnoj banci vlada odredila godišnju subvenciju od 85 miliona lira kroz 20 godina. Na taj način samo ovo odelenje novog inst:mita predstavlja pravi tip bolnice nezdravih preduzeća u kojoj troškove lečenja i pogreba snosi država. Svi državmi i poludržavni instituti ха Нпапзтапје odnosno potpomaganje privrede u Italiji nabavljaju sredstva većinom izdavanjem obligacija uz državnu garanciju. Ove obligacije kupuju novčane ustanove sa državnom garancijom kod kojih su ulozi u zadnje dve godine iz razloga sigurnosti naglo porasli. To su u prvom redu Cassa Depositi e Prestiti, štedionice sa državnom garancijom it. d.1 poslovanje državnih osiguravajućih društava naglo je poraslo. Na taj način kapita! koji je bio povučen iz privatnih banaka i uložen u zavode sa državnom garancijom nalazi preko državnih zavoda za potpomaganije privrede put za ponovni ulazak u produkcioni proces. Prema proceni „Rivista Bancaria” državne subvencije u zadnjih 5 godina iznose okruglo 8 milijandi lira. Time se nasfojalo ublažiti dejstvo privredne depresije. Il Italija ie po ugledu na druge države već unazad nekoliko meseci počela da vodi politiku oživljenja privrede. Prvo proširenjem kredita a drugo sniženjem diskontne Stope, u roku od 10 meseci od 7 na 40%. Međutim nema nikakvih znakova do danas, koji bi govorili o nekom pobolišanju. -
Organizaciia novog instituta u čikoi upravi sede i ргедstavnici radničkih i poslodavačkih korporacija kao i njegov program daju naslutiti da mu se pridaje naročita načelna važnost. Za pretsednika je izabran proiesor Beneduče, jedan od najpriznatijih ftalijanskih ekonom:'sta. Krivo bi bilo misliti da se pomoću državnih instituta mogu koristiti i ona preduzeća kojima nema leka, ona su lkvidirala do sada i likvidiraće i dalje. Princip je, da samo. ona preduzeća koja je privredna depresija dovela
ventar bivšeg Likvidacionog instituta sa svim balastom. Even- u teškoće apeluju na državu i dobivaju pomoć.
aman
ОБАВЕГ
__ Финска новчанична банка смањила је дисконтну стопу од 6 и по на 6 од сто.
—__ Стање поштенске штедионице на дан 31. г. 1933 показује мали пораст чековних рачуна и то за 180 према 31-Х1. 1932 и 79 према 31. ХП. на 21.967. Међутим, чековни улози су и у јануару даље опали, и то за 113.1 мил. према крају новембра и 564 мил. према крају децембра 1932 године на 888.2 мил. динара. Улози на штедњу порасли су за 45.6 мил. према новембру и 12.8 мил. према децембру прошле године на 4555 мил. динара. Број нових отворених уложних књижица порастао је за 7.181 према новембру и 4.001 према децембру прошле године на 220.956.
— Упркос великој обилности на француском новчаном тржишту француска влада морала је 2 ов. мес. да повиси камату за своје благајничке записе. То већ дуже времена захтевају француске банке као главни имаоци тих папира, а будући да је државна благајна и даље присиљена да на тај
начин набавља дневно на десетке милиона франака то су
банке искористиле њену ситуацију и она је морала да до лимично. удовољи њиховим захтевима.
__— Неке швајцарске велике банке смањиле су ове године своје дивиденде: тако Базелска трговачка банка од 5
~
на. 4 од сто, Банка Леј и Комп. од 6 на 5 од сто, док Швај-
царско банкарско друштво опет плаћа 6 од сто као и за 1931. године. |
СЛУЖБА.
—- Турска је основала Државну кредитну банку са главницом од 20 милиона турских лира за потпомагање домаће индустрије. Она преузима и постојећу Банку за индустрију и рударство.
— Од напуштања златног важења у Јужној Африци опажа се пораст курсева акција златних рудника у јоханесбургу. Дејство се је пренело и на Лондон и на те две берзе влада јака хоса у тим хартијама. Пораст у курсу износи од 40—50%. Узрок је депресијација јужноафричке фунте, која омогућује веће добитке.
— Управа француских пошта и телеграфа емитовала је 4 и по од сто зајам, чији износ није објављен, него ће се утврдити тек после уписа. Емисиони курс је 91%.
— Пољска влада припрема сада и конверзију краткорочних пољопривредник дугова. У ту сврху основаће. се конверзиона банка, која ће преузети сва краткоролна потраживања према пољопривредницима и за њих издати повериоцима облигације. Пољопривредни дужници добиће мораториум од две године.
— Румунска Пародна банка плаћа ове године дивиденду од 360 леја по акцији према 420 прошле године или 12 од ето...
— Према подацима мађарске централе новчаних завода стање главнијих позиција свих провинцијских банака и штедионица у 1932 години било је следеће: Менични портфељ износио је крајем новембра 7491 мил. пенге према