Народно благостање

Страна 110

садржи прописе и упуство о спровођењу одредаба нових закона о надзору виших власти, о састављању извештаја, о раду судских одељења, о поступању нижих и виших судова сем Касационог у Београду, о уређењу и раду судске писарнице и т. д. j

— У циљу што већег прихода државног монопола, Министар унутрашњих послова издао је наредбу о дозволи пу-

KO

Стање Народне банке морало je изостати из овог броја пошто до закључка листа нисмо добили

податке | | од како су и доларски папири регистрирани и због тога y

БЕОГРАДСКА БЕРЗА |

Догађаји на београдској ефектној берзи у посљедњој недељи потпуно су потврдили нашу карактеристику стања ефектног тржишта из прошлог броја овим речима: „Кад. би ма кога било коме је стало до тога да се не обарају курсеви наших државних хартија, тај би са тражњом од 1000 комада отерао курс на 240—.' Предпрошла недеља завршена је, као што се читоци сећају, са курсом од 205— који |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

УН:

_Бр. 7

шења у биоскопима (који имају столове), у трамвајима (само на задњој платформи) и у чекаоницама државних установа.

— Министар шума и рудника прописао је Уредбу о уређењу и вођењу књига сувата и планинских пашњака. По тој уредби сва среска начелства у земљи сакупиће тачно податке о суватима и планинским пашњацима у своме срезу и уписати их у нарочите формуларе.

за

ТУРА

се добије извесност да емисија тога папира неможе ићи у бесконачност. Банкари наиме јављају да се стално појављују нових комади.

Остали наши папири су потпуно класирани, нарочито

њима готово нема промета, јер као што смо небројено пута

1 . казали наш народ ретко мења свој портфељ ефеката. Ко

што једном купи чува до бесконачности. Свету је главно купон. Са те би стране могао дођи поремећај који берза никад

"не би могла да изазове; због тога је битно да се купонска

служба промпт врши. Затезање даје маха најразноврснијим комбинацијама. Насупрот држању Ратне штете и беглука акције А-

се колебао. У понедељак 6 о. м. настало затишје које је за грарне банке су у паду. То је папир о коме берзијанци ни су искусног берзијанца увек претеча великих изненађења. Скок хтели ништа да чују све док се није сазнало да ће њихов курс Ратне штете у претпрошлој недељи од 200-— на 205.—.; курс да се подигне на 250.— на дан 31 децембра пр. године. унео је панику међу бесисте. Ови су рачунали да је оборе, сад је то свршено, то је природно да се почиње интерес да далеко испод тог нивоа да би могли да је купе, али је курс губи. У Аграрној банци обрт је износио ове недеље 103 хиРатне штете на нивоу од 200.— показао отпорну снагу као аде, у беглуцима 263 хиљаде у 4% аграрцима 5 хиљада, у слон при укрцавању на брод. Нико више није нудио робу, 77 инвестиционом зајму 10 хиљада и акцијама Народне бан-

тако да су бесисте виделе јасно да би даљим притиском на! курс морали продавати у већим количинама робу коју немају и у случају обрта курса на више погубити и главе, У по- | недељак 6 0. м. није обављен ни један једини закључак у. Ратној штети услед пометње између бесиста и хосиста. Хосисте су још увек декуражирене, не знајући до којих су жртава готови да иду бесисте а бесисте потпуно безнадеждни. Идућег дана је непозната рука преко берзанског посредника, | преко кога су до јуче продавале бесисте, донела снажан обрт у корист курса Ратне штете. На његову резолутну тражњу по 206.— обављено је нешто мало текућег посла а можда су бесисте још и пробале да опипају обиме налога за куповину и чим се осетило да посредник има налог да купи већу колечину, настало је бегство бесиста. Узалуд је посредник лицитирао у среду 8 о. м. целог берзанског састанка од 206.на 210— ни једног комада није могао добити. У четвртак је почео да тражи даље по 211— и пошто је добио неколико малих износа повукла се и посљедња понуда и састанак је завршен на тражњи по 212— без понуда. Да је ко хтео да рескира и да купи 200 до 300 комада отерао би још у среду кур на 225.—. Берзијанци немају ништа робе, потпуно су расчишћени а из народа роба не долази.

Овај наш кратак опис физиономије берзе у посљедњој недељи потпуно потврђују и обрти и курсеви осталих папира. Укупан недељни обрт је најмањи од како постоји Београдска берза — а износи свега 800 хил. дин. од чега је 412 хиљада Ратна штета а од тога само 208 хил. промпт. Некада је толико закључивао за један дан најмањи берзијанац. Као што је то до сада увек био случај, скок курса Ратне штете препео се и овога пута симпатично на остале папире. У ствари радило се још само у 6% беглуцима и Атрарној банци. Беглуци су данас главни предмет берзанске шпекулације, и међу капиталистима влада велико интересовање за њих, јер,

ке 61 хиљаду.

Средњи дневни курсеви су били следећи:

3. 6. 7. 8. 9. 4% Аотагс. 25.50 —- 25— 24 6%. Begluci - 311.75) 31.75 3175 | 32% 99 21/,% Hatna šteta 205.— — 206.— — 211.50 Narodna banka 4150. — 4000 — — ___ ==

На париској берзи наши су папири нотирали: | | у i SI. EI: MIL 2 3. 4. 6.

30.20 30.50 30:05 30:75 30.10 20:05 169.50 175.— 185.— 170.— 175.— 163.150.— 150.— 159.— 150.— 142.— 144.142.— 152.— 159— 148.— 139.— 144. 31— 9. 31.50 31.05 32— 3105 134.— 133.50 141.— — — 134.4.5% 12 1911. сод. „132.50 132.50 140 147.— 142— 138.50 7% 12 1931. god. 22.25 22—— 2210 2155 22— 2285 А на Њујоршкој берзи папири нотирали су: | 7% Bler 8% Bler 7% Selig.

4% 17 1895. cod. 5% iz 1902. god. 4.5% iz 1906. god. 4.5% 12 1909. сода. 5% iz 1913. god. 4.5% 17 1910. сод.

27. десетђаг 1932. сод. 18.25 19.50 183. januara 1933. god. 16.50 19.50 17.50 10. januara 1933. god. 21.— 21.50 21.24. januara 1933. god. 20.50 21.— 18:75 31. Januara 1933. god. 20.— 20.— 20.7. februata 1933. god. 19.50. 20.75 19.—

На београдском девизном тржишту обрт је ове недеље износио 5.99 мил.; од чега долази 5.18 мил. на клиринг са Бечом. Аустријски шилинг је тргован по 9.05 mo 9.10 a грчки бонови по 35.50 до 36.-- код обрта од 153 хиљаде. Поред тога обрт је износио у девизи Лондон 155 хиљада, Цирих 182 хиљаде, Париз 256 хиљада и тд.

Примови Народке банке износе 20% и 28.50% а остали

носе највеће укамаћење. Са мало неге курсеви ових папира 35 до 40%. Динар је у Цириху био непромењено на 6.905 би знатно могли да се поправе, при чемо је наравно услов да'7.—- шв. франака за 100 динара. | 1. |