Народно благостање

Бр. 7

Страна 100 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Izvoz svinja u pojedine zemlje u hiljadama dinara Procentualni udeo u uvozu: | a _ | | Austrije Čehoslovačke i 5 | 9 8 | Jugoslavija 25% 39% 1. polgođe > = = Ha 8 Poljska 45% 8% < O. = о | Rumunija 15% 40% 1929 76.886 21.276. 7.690 8043 112.095 Mađarska 13% 87%" 1930 98.466. 19650 | 2140. |-|P4/ 12399] Kod Austrije imamo exkontwngent koji iznosi oko 1931 82.643 22.298 2.136 6217 113.204. 600 komađa međeljmo i koji nije ugovorom garantovan, 1932 71.357. | 21007 | 4.478 3629 110.607, a ugovorom su predviđeni minimalni i maksimalni

Izvoz po vrednosti ostao je u glavnom stacionaran. Po količini., međutim, znatno je porastao, i to od 219 hiljada komada u 1929 na 243 u 1930 i na 273 u 1931. godini. Do sada je dakle izvoz bio ventil ža povećani proizvodnju. Ali, ove godine će naš izvoz naići na Vevelike teškoće. Prvo, jer se je povećanje svetske proizvodnje svinja nastav-lo u prošloj godini. Koliko je god proizvodnja svinja elastična kada se tiče povećanja proizvodnje prilagođavanjem niskim „cenama stočne hrana toliko se je pokazala neelastična da ogranič: proizvodnju kada je to potrebno pri niskim cenama stočne hrane. Nema ni jedne stočarske grane koja bi mogla ·Đo opsegu i rentabilnosti zamenit' svinje. I drugo, jer kupovna snaga evropskog stanovništva usled privFedne krize rapidno opada. Dakle, u Srednjoj Evropi imamo pri smanjenoj kupovnoj snazi stanovništva povećanje proizvodnje svinja. Ako proizvođači svinja budu i dalje imali na raspoloženju ovako velike količine stočne hrane po niskim cenama, što će po svemu sudeći, biti slučaj, onda je neizbeživ još veći pad cena svinjama.

Ugovori u Otavi između Engleske i dominija samo će pojačati ovaj pad cena. Severne zemlje, na·'ročifo Danska, moraju pored visokih carina na slaninit, 'koje je uvela Engleska, da se bore još i protiv speciјанић ромјабсепја dominijama. Kanada i Nova Zelandija dobile su velike kontigente oslobođene od carine (kanadski iznosi 127 hiljada tona). Do sada doduše nije još došlo do smanjenja danskog izvoza u Englesku, pošto su preferencijal: odobreni tek u jesen pošle godine, i produkcija u dominijama nije se mogla |OŠ Drilagoditi povećanim šansima Za izvoz, al. je već u toku. Zato se mora računati s tim da će Danska morati dal vodi jaku konkurentsku borbu na engleskom tržištu. Dominije će sigurno napredovati, i ako je Danska u sta·nju da teškoće koje za nju nastanu preferencijalima, donekle parališe velikom omiljenošću svoje robe u Engleskoj, vantednom prodajnom organizacijom i konzervativnim držanjem engleske publike koje je već bilo od koristi Danskoj u borbi s irskom slaninom. Al је, трак, nesumnjivo, da će doći do povećanog :zvoza danskih svinja i slanine u zemlje Srednje Evrope.

Ne može se reći, da će ovo dovesti do pada cena na svetskom tržištu svnja, jer u Srednjoj Evropi ne postoji svetsko tržište, Naša dva glavna kupca imaju danas sistem kontingentiranja. U 1931 godini kontingentiranje u pomenute dve zemlje nije štetilo našem uvozu. Procentualni udeo u čehoslovačkom uvozu svimja је i Čak znatno porastao. Mi smo “skoristili carinski rat između Čehoslovačke i Mađarske. Što se tiče našeg prošlogodišnjeg izvoza u Austriju, izgleda, да se je do jeseni održao na visini iz 1931 godine, zbog stalnih trgovinsko-političkih sukoba Austrije s Mađarskom. Oba ova konilikta su likvidirana. Austrija je sada tgovinsko-pol-tički vrlo usko vezana s Mađarskom koja

ie dobila kontingenat od 1900 komada svinja nedeljno, a između Čehoslovačke i Mađarske vrši se vrlo Živ kompenzacyoni saobraćaj svinja za drva.

kontingent. Prvi iznosi 2000 debelih i tih svinja, a maksimalni, koji sada dobijamo iznosi 2675 debelih i 404: mesnatih svinja. Po minimal noi ugovornom kontigentu, godišnji izvoz u Austriji bi bio 122 hiljade komada, što je mnogo manje nego u) 1951 godini (koj. je iznosio 181 hiljadu komada). Sa Če::oslovačkom nemamo ugovorom utvrđene Kontingente. Ona ih svakog meseca određuje. Za februar iznosi 5600 komada. Ovi su kontingenti već do sada bili nedovoljini za našu proizvodnju, što nam vrlo lepo ilustruje donja tablica kretanja cena kod nas, u Čehoslovačkoj i Austrij: za poslednje 4 godine. Kod nas su cene apsolutno i relativno mnogo jače. pale no u pomenutim dvema zemljama...

350 тезпа-

Jugoslavija Čehoslovačka Austrija Dinara Kruna Silinga 1929 po kg žive vaše pokg.živevaše pokg.živevage |anuar 12.50—14 11.50—12.5 2.25—2.30 арт! 15. __[10 12.10—12.50 2.40—2.50 |uli 13.50—14.50 12.20—12.80 2.45—2.55 oktobar 12. —13 9.80—10.50 1.95—2 1930 ianuar 12 —14 9.70—10.60 2 —2.05 april 14 —15.50 1 —1l1.75 2.00 2.29 juli 9 — 9.50 9.25—10.30 1.60—1.65 oktobar 10 —10.50 8.50— 8.90 1.56—1.60 1931 januar 9 —10 840— 8.90 1.58—1:62 арт! 8.50— 9.50 8.80— 9:40 1.52—1.57 juli 9 —10 8 — 8.50 1.583—1.62 oktobar 10. —10.50 840— 9 1.65—1.70 1932 | januar 6 — 6.50 5.25— 6.40 1.45—1.50 april 6 —7 8.50— 9.75 1,28—1.32 juli 8 —9 9 — 9.75 1.50—1.55 oktobar 9. — O50 | — 1250 1.54—1.64 1933 januar 8.50—10 9.50—11 1.42—1.50 februar 7 — 7.50 9.50—11.75 1.40.—1.45

Još će se veći pritisak na cene osećati ,pri povećanoj proizvodnji svinja. Kako je najveći deo proizvodnje svinja kao što smo već kazali kod nas samo sretstvo za unosnije unovčenje našeg najvažnijeg poljoprivrednog proizvoda kukuruza, to je problem unovčenja svinja naš najvažniji agrarni problem, On |e pre svega, (гооvinsko-polit.čki. Kod izvoza svinja u Сећозчомаски | Austriju moramo praviti pitanje ugovornih odnosa. A „sto tako i produkciono-političko pitanje. Potrebna је preorientacija u proizvodnja, Која bi omogućila izvoz svinjskih proizvoda mesto živih svinja. Industri|a Svinjskih proizvoda kod nas je u zastoju usled većeg rentabiliteta kod izvoza ž-vih svinja. Zbog toga пи пе ргаvimo nikakve iluzije o tome da je prerada svinja za izvoz renfabilniji posao, ali ie alternativa: izvoz ili smanjenje produkcije. Još manje pravimo sebi iluzije o tome da je preorijentacija vrlo težak zadatak tehnički a naročito iinansijski.

* U 1930 iznosio je izvoz 75%. | |

MORA ay imo en i ap pao OC