Народно благостање
Страна 102 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 7
„светом дужношћу" наше економске политике. Да су ре- натства и трговине. јавни радови, предложени у „Посланидактори посланице загледали у нашу статистику увоза ци“", имали би веома ограничено дејство, били би поклон обуће у 1932, и по месецима, сигурно (је да не би ово напи- извесним занатима, али никако снажно покретање целокулсали. Они би дошли до закључка, да услови тешког стања не привреде, која је сва под знаком редукције: дефлација обућара не леже у увозу већ у падању куповне снаге народа. кредита, компримирање буџета, нарочито материјалних из-
Као трећу меру препоручује Савез „преориентацију потрошачког менталитета." То звучи, али непосредан ефекат неће бити велики.
Посланица не показује излаз из криве, јер се креће у
безваздушном простору. Не води рачуна о стању народне.
привреде. Претпостављамо да је финансирање јавних радова
обезбеђено. Грађевна активност је полуга, која ставља мно-
ге гране привреде у живље кретање. Али чему се могу на-
дати на пр. обућари, чији је занат највише притиснут кри-. зом, од калдрмисања, асфалтирања и канализације2 Само. би'
један део занатлија уживао непосредне користи тих јавних радова. Међутим баш те занатлије, грађевинари ни издалека нису толико страдали од кризе као други привредници. Имали су срећу у општој несрећи услед бегства капитала у непокретности;
Гледајмо на стварност. 1932 год. била је веома ЖИ |њунктурну кризи; она је рационализирана, спремна да у сва-
вахна грађевна сезона, инвестирано је много више од оних
250-300 милиона, поменутих у прорачуну Савеза. Па ипак
се заглибисмо још дубље у кризу. Занатлије не могу створити општу коњунктуру, ни кад би им успело имобилисање капитала у калдрму и канализацију. Незапосленост |е главно питање великих индустриских држава; код нас је само делимична незгода, не народна несрећа, као на западу.
___ Криза наше привреде је највећим делом криза наше аграрне производње. Од ње живе 4/5 народа. Рентабилитет пољопривреде и сточарства одређује конзумни капацитет
нашег тржишта, према томе и индустриску коњунктуру (у колико се не ради о извозним индустријама) те положај за-
ПРАВНИ
А
Ових дана био је објављен у дневним листовима извештај Београдског трговачког суда о његовом раду у 1932 години. И поред напорног рада судског особља правда није била дељена брза. Међутим, по изреци чувеног руског генералног прокуратора Н. В. Муравјева споро правосуђе убија правду. Нарочито за трговце је важно не само да пресуда буде правична, већ и да се донесе што брже. Трговац има своје дугове, које мора да плаћа на време.
Код Београдског трговачког суда на пример, на-дан !. јануара 1932 . г. остало је из 1931 г. несвршено 816 спорова по редовном поступку од којих већина чека на пресуде најмање једну годину. Ова се залиха нерешених предмета није смањила у току 1932 г.; напротив, она се повећала, јер је у току те године примљено 539 нових предмета, а свршено свега 231 предмет. Дакле ! јануара 1933 г. залиха је достигла 1124 предмета. Ако би се продужило истим темпом идућих година, требало би од прилике још пет година, па да се реше сви предмети, који су остали нерешени на дан 1 јануара 1933 г. а за то време нагомилао би се још већи број нових нерешених парница. | Није ни уколико боља ситуација са стечајним масама. Ту на дан 1. јануара 1932. год. постоји залиха од 499 несвршених предмета из ранијих година. Међутим у току 1982. г. свршено је свега 26 предмета а примљено 20 нових, Ако би
"датака, застој у занатству и трговини, брига у свакој се„љачкој кући. Незапосленост у градовима је само последица оронуле куповне моћи земљорадника. |
Криза је болесно стање привреде. Најпре диагноза, онда лечење. Са лековима „само за спољашну употребу“ неће се излечити органске болести. За економисту је поуздана статистика тако важна као рентгенови зраци за лекара. Имамо само рудименте статистике. Но знамо, да је аграрна производња (у најширем смислу) основ нашег економског живота. Та производња постала је нерентабилна. Ту је Архимедова тачка за нас. Помоћне акције за занатство, новчарство итд. су само споредног значаја. И закон о заштити земљорадника је само инјекција за ублажавање болова. Проблем је: осигурати 4/5 народа плодове рада,
_ упућивањем на рентабилне гране производње и оспособља|увањем за конкуренцију на светском тржишту.
Немачка индустрија на пр. пролази у главном ко-
ком моменту наступи на свим тржиштима. Наша пољопривредна производња је у структурној кризи; она пати због све већег размака наших и прекоморских производних трошкова. У Америци и Аустрији је производња житарица рационализирана индустрија; код нас је (у подунавским државама уопште) примитиван занат.
Индустријализација пољопривреде изискује огромне капитале, дакле је за нас у скорашње време немогућа. А трајно се не може продуцирати скупље од конкуренције. ·
Сенке трактора, који крећу по аргентинским равницама, падају и на наше њиве. Оне су најтамније тачке на снимку наше привреде. КЕ.
ПРЕГЛЕД
СПОРОСТ СУДА
ишло и даље у истом темпу, требало би за потпуну ликвидацију залихе на дан 1. јануара 1932. г. више деценија.
Очигледно је да се морају предузети озбиљне мере за убрзавање рада нашег трговачког суда, било повећањем судског и помоћног особља, било реорганизацијом. За очекивати је да ће се посткћи зчатно растерећење трговачког суда и убрзавање самог поступка кад нам нови Прађански парнични поступак од 13. (јула 1929, г. добије обавезну снагу и на подручју Београдског апелационог суда. То ће бити тек после 1. јануара 1934. г., јер није могућно раније опте|ретити државни буџет издацима скопчаним са увођењем у "живот овог модерног закона. Растерећење трговачког суда (јавиће се тада као резултат проширења надлежности среlab судова на спорове до 12.000 дин, и додељивања истим низа спорова без обзира на њихову вредност (55 44. и 47. ПА ПА по).
Али застој у решавању спорова и других предмета до|лази не само од оптерећења трговачког суда великим бројем предмета, но и од намерног или немарног одуговлачења поступка од тужених, дужника, управитеља стечајних маса и т. д. Наш садашњи грађански судски поступак не даје суду | повољно средстава па и не налаже му директно обавезу, да | ефикасно сузбију таква дела. У овом погледу нови посту"пак биће много бољи, јер по његовим прописима (5 146)
i Gea oni Ke a a O ACU