Народно благостање

4 марл 1938. __

— Stanje francuske banke za prošlu nedelju pokazuje dalje smanjenje zaliha zlata za 261 mil. franaka. Kao i prošlih

nedelja, i sada kupuje Engleska banka odnosno Intervencio- |

_nistički ford. __-

— Pre nekoliko dana osnovana je u Zemunu filijala IDržavne hipotekarne banke, za zemunski, rumski, mitrovački i staropazovski srez. | =: 0 Риједоги је озпоуапа Gradska štedionica za celu

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

носи:

Страна 155

8—9%. Velike kamate tih zajmova osetljivo 'pritiskuju gradske finansije.

— Predlog budžeta grada Sarajeva za OVu god. iznosi 30 mil. din. i veći je od prošlogodišnjeg za 566 hilj. din. Najveći deo fashoda u iznosu od 11,204.000 din. predviđen je Za iChr.ičko odeljenje. — Предлог буџета Осечке општине за ову год. из приходи 24,079.624 дин. а расходи 28.699.624 дин. Ма-

Bosansku Krajinu. Štedionica je, kao osnovni kapital, dobila од њак ће се покрити као и прошле године 60%-тним град-

“opštine, na upravu, celu električnu gradsku mrežu.

u Subotici. ____ - Policija u Zenici uhvatila je nedavno u prometu lažne · dvadesetdinarke koje su vrlo rđavo i neuspelo izrađene. Traga -se za krivcima. 5

· — Француска аутономна амортизациона каса одлучила је да повиси каматну стопу бонова Нар. одбране од 2 и по на 3 од. сто. То је последица опште затегнутости на француском новчаном тржишту. |

— Улози на штедњу код будимпештанских штедио- |

ница и 12 највећих банака пали су у јануару од 512 мил. пенге на 509.5 мил. а улози по текућим рачунима од 672.1 на 658.7 мил. пенге. .

_— Претседник енглеског комитета за заштиту зајмова "Друштва народа сер Остен Чемберлен, изјавио је да од 80 мил. фунти зајмова Друштва Народа, који су дани од 1923. до 1928. год. за 75 мил. је обустављена потпуно или делимично ануитетска служба. Само Данциг и Естонија су вршили потпуну службу по својим зајмовима. Он сматра да је потребна сарадња поверилаца и дужника уз помоћ Друштва Народа:

= Аустријска народна банка исплаћује и ове године 'непромењену дивиденду од 3,44 шилинга на акцију од 100 златних круна.

— Немачки министар привреде Хугенберг упутио је Сједињеним Државама Америке апел, да интервенишу у решавању питања међународних приватних дугова. Он предлаже, да се ово питање не решава споразумима између дужника и поверилаца него између појединих држава. При томе он не мисли на снижење дугова, него на генерално снижење камата.

— По новом споразуму између Румуније и Аустрије,

банака, која ће се начелно редовно давати. Међутим, за плаћање старих робних румунских дугова компензације ће се одобрити само у ограниченој мери.

— Премије за дисажио шилинга у приватном саобра·Bajy порасле су у последњој недељи. За девизе земаља из западне Европе дисажио се рачуна на 25 до 25:| %, док се код облигација швајцарских савезних железница премија пење до 30%.

ДАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Francuska kolonija Alžir emitovala je, pod garancijom · francuske vlade 4 i po od sto-tni zajam u iznosu od 800 mil. franaka, uz emisioni kurs od 90%. j

— Belgijska vlada emitovala je nov 50%-ini zajam u v'-sini od 500 mil. franaka, za pokriće šestomesečnih blagajničk:h :zapisa koje je emitovala u Holandiji. <=" — Dugovi grada Zagreba iznose danas oko 190 mil. din. Od toga je 12 kratkoročnih zajmova u iznosu od 174 mil. din., a :10 dugoročnih u vrednosti svega 16,5 mil. din. Dva poslednja zajma u iznosu nešto preko 66 mil. din. dobijeni su od Sindikata zagrebačkih novčanih zavoda, uz kamatu od 11,5%. Svi · ostali zajmovi dobijeni su od Gradske štedionice uz kamatu са

уским наметом. i

- — Jugoslovenska banka d. d. u Zagrebu ukinula je 20 | ov. m. svoju filijalu u Somboru, a mjen rad prenosi na filijalu |

— Предлог буџета Митровице за ову годину износи: расходи 3,135.756 дин. а приходи 2,625.563 дин. Мањак ће се покрити 34%-тним градским наметом. 7 __ Пегипатска влада је закључила да емитује 4 и по отстотни зајам у износу од 3.5 мил. фунти с роком од 10 година, који ће се употребити за помагање пољопривредних "хипотекарних банака, које су, као што смо већ јавили, одобрили мораторијум својим дужницима. : - :

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Mađarska štampa je vrlo nepovoljno primila пајпоуце ртојекстол а Ске теге nemačke vlade, o kojima smo pisali u prošlom broju. Ona smatra da mađarski izvoznici nemaju šfi više da očekuju od izvoza u Nemačkoj, i da novi trgovinski

ugovor, o kome se sada treba da povedu pregovori u Budimpešti, ne može u tome pravcu ništa promeniti. Naibolja odbrana protiv. sve jačih autarknih tendencija Nemačke je otežavanje nemačkog uvoza u Mađarsku, pa ako {e potrebno čak i potpunu zabranu. | |

— Посебним уговором чехословачка влада се обавезала да ће најмање 25% свога увозног контингента свиња повући из Румуније. Даље, да ће увести најмање 6% свога увоза масти и сланине из Румуније.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У Мађарској ће се за кратко време основати Институт за набавку рада. Главницу од 15 мил. пенга уплатиће индустрија. Народна банка даће кредит од 15 милиона пенга. Затим ће се за овај институт узети 10 мил. пенге из фонда трансфера; већ је раније предвиђено, у споразуму са фининсиским комитетом Друштва Народа, да ће се из dona узети 15 мил. за државне инвестиције. Верује се, да

| финансирања јавних радова од стране новог института неће

: | довести до инфлације, с обзиром на то да је емисија новчасва плаћања из промета робом треба да се изврше у компен- |

зацији. За све послове потребна су одобрења обеју Народних |

ница мађарске Народне банке у последње време јако ограничена. _ Oblasna uprava bolesničkog ionda državnog saobraćajnog osoblja u Zagrebu održala је skupštinu, na kojoj |e izneto da je prošle godine imala 62 hiljade osiguranih članova koje leči 127 saobraćajnih lečnika i 30 specijalista. Ukupni rashodi fonda u pr. god. izneii su 6,951.147 dinara. Na kraju je рпшјеп оуовоdišnji predlog budžeta koji predviđa rashode i prihode u iznosu od 11,202.000 dinara.

— Prošlogodišnji budžet sarajevske Berze rada predviđao ie rashode u iznosu od 929 hilj. din. Međutim stvarni rashodi izneli su 1,604.933 din. Taj višak u tashodima uzet je iz 1Iezervnog fonda berze. Ukupan broj upisanih lica bio ie 23.124. U radničkom prenoćištu berze prenoćilo je 10.195 osoba.

___Beogradska filijala ,,Saveza bankarskih, osiguravajućih, irgovačkih i industrijskih činovnika” održala je skupštinu 19 ov. m. i donela sledeće rezolucije: da se traži ukidanje prekovremenog rada, reduciranje stranih činovnika, obavezno OSigurvanje penzije, obustava redukcije plata, Rontrola radnog угеmena i tf. 4. : ;

ИНДУСТРИЈА

___Najveći rudnik gvožđa u zemlji „Ljubija” u Bosni, ponova je započeo rad posle odmora od pola godine.