Народно благостање

11. март 1933.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 163

V. Bajkić

MALE I VELIKE BANKE

— Jedno od najstarijih pitanja iz oblasti našeš bankarstva —

1 Хђог акстопата Nar. banbe od 5 marta L g., JI Teriorijalna reparticija hredita Nar. banhe. III Velihe i male banbe u hrizi poverenja. IV Velibe ili male banhe, V Malo ili mnogo banaha.

1 Zbor akcionara Маг. Banke од 5. marta #. 8.

Ako se pod parlamentarnošću u prenosnom smislii razume Optimalno strpljenje prema pojedinim govornicima od strane vođsiva, onda se za vođsivo zborova akcionara Narodne banke može reći da ima tradicionalno visoku parlamentarnu praksu. Tako i treba da bude. Jer je Narodna banka trgovačko društvo — j|edna velika zabluda Engleza. koja је пате ша сејоте зуе!ш. АКcionari su često ljudi koji nemaju ni pojma o službenim funkcijama novčanične banke, ali su oni za to često [еškim sumama vezani za rezultat rada novčanične banke. Bilo je u istoriji Narodne banke ovda onda sugestija da se prekine sa tom praksom. Jeđan takav slučaj bio je па zboru pre četiri godine. Ali je furikcioner Narodne banke, koji je načinio tu sugestiju, brzo oftstupio na primedbu jednog akcionara, da uprava akcionarskog društva radi cele godine po svom znanju i umenju, da akcionari nemaju pravo preko cele godine ni da |e oslovljavaju ni da interpelišu u svojstvu akcionara; da је zakon o akcionarskim društvima odredio samo jedan dan u godini kad рипотосие! akcionara polažu račun o svom radu, i da toga dana oni moraju biti specijalno strpljivi.

Ali ako se pod parlamentarnošću u prenosnom smislu razume i autodisciplina učesnika, smisao za merti i = sećaj obzira prema zboru, onda se ne može reći da su sv: učesnici na zborovima akcionara Narod. banke bili uvek parlamentarni. Uslov da se u opšte može putem kolektivnog rada da dođe do kakvog zaključka |e озесај роjedinca za meru u kojoj ima pravo da traži za sebe pažnju prisutnih. Jer kad se diskutuje po stručnim pitanjima, onda može stručniak da govori toliko koliko je predviđeno za sve govornike. Svaki učesnik ima za dužnost (to je elementarno parlamentarno pravilo) da pomisli da i drugi nešto znaju, da pomisli da druzi znaju više; i drugo. da svaki akcionar bez obzira na to koliko ima akcija, kakav je njegov socijalan položaj i šta ima u glavi, ima pravo da govori toliko isto koliko i svaki drugi akcionar. Držimo da je.ova primedba potrebna zbos toga što. se nepoštovanjem parlamentarnih. pravila od strane. učesnika u diskusiji vremenom ubija volja u parlamentarnost od strane vođstva zbora. A da |e vođstvu zbora potreban naročiti napor strpljenja, onda kad ima da: čuje niz neprijatnih stvari, ne treba naročito isticafi.

(Ove godine se pojavio nov govornik na zboru akcionara: Narodne banke (inače stari posetilac) g. Ilija Đukanović, državni savetnik. Njegova pojava na tribini bila ie mala senzacija. Bilo je prisutnih u čijim se očima mogao: čitati znak pitanja: da li e. Đukanović razame štogod o tim pitanjima. Na: to pitanje prisutni su dobili odgovor od njega samog. Mi bismo: hteli samo da dodamo да g. Đukanović ne uzima prvi put reč za diskusiju po pitanjima novčarstva. Godine 1905 zg. Đukanović je. zajedno sa svojim ın međuvremenu umrlim drugom g. Perom Vukičevićem (također matematičarom ) objavio. u „Odjeku” niz kritičnih članaka o vladinom

projektu jednoga zajma od 110 mil. din. Argumenti iz-

neseni u tim člancima upotrebljeni su od strane Opozicije za agitaciju na poslaničke izbore i rezultat je bio da je ostala u manjini vladina stranka koja je dotle s pravom mogla da tvrdi da je za poslednjih 30 god. imala 3/4 glasača Kraljevine Srbije. Kako je g. Đukanović u svom govoru vrlo često evocirao razne događaje iz prošlosti (među njim i najsvetlije, ali koji nemaju nikakve veze sa Narodnom bankom), to je jedan docniji gOVOT– nik evocirao reminiscenciju na prvi javni nastup g. Đukanovića u linansiskim pitanjima, izražavajući zebnju da oni koje on sada kritikuje, ne prođu kao oni, koje je kritikovao pre 27 godine. |

TI Teritorijatna reparticija keedita Nar. Banke

Sa neopisanom marljivošću g. Đukanović je ргоučavao statističke podatke iz raznih godišnjih izveštaja Narodne banke, želeći da rasvetli pitanje o teritorijalnoj . reparticiji kredita podeljenih od strane Narodne ђапке. · On.je u nekoliko tablica sredio rezultat. svojih istraživanja, obuhvatajući samo poslednje tri godine. 1 tom prilikom ie konstatovao, sa matematičkom tačnošću, da ie lavovski deo kredita iz te periode dobio Zagreb. Drugi covornici su.istakli kao vrhunac te politike tavoriziranja Zagreba činjenicu da je Prvoj hrvatskoj štedionici dato 400 mil. dinara.

Mi ne možemo a da ne učinimo |ednu metodsku primedbu na studije e. Đukanovića. Narodna banka nije osnovana 1930 god., već postoji od kako postoji Jugoslavija (a naravno i mnogo pre toga Što je u ovom momen{u irelevantno). Analizirajući politiku teritorijalne reparticije kredita Narodne banke, on mora da obuhyati celu. periodu, jer se samo tako može dobiti potpuna slika. Drugo g. Đukanović je trebao pored obrade originalnih pravih podataka da obrati pažnju i literaturi p tom pitanju i radu na zborovima. akcionara Narodne bahike. Nije isključena mogućnost da je on prisustvova) zboru akcionara na kome je g. Ćurčin iz Zagreba činio konstatacije sasvim profivne njegovim. Njemu neće biti nepoznat napis g. dr. Belina iz 1929 g. o tom pitanju. G. Đukanović u svojim izvođenjima se često služio mu- . drim izrekama našega naroda. U njima leži mnogo tilozofije i za to neka nam dopusti da ga mi potsetimo na klasičnu narodnu izreku: krivo sedi, a pravo besedi.

Prebačeno je, kao što rekosmo, da je Prvoj hrvatskoj dat kredit od 400 mil. din. Istina je i to da |e gOtovo ceo taj iznos dobila ona posle septembra 1931 о. Istina je dalje da je najveći deo kredita u toi periodi dan zapadnom deli: naše Kraljevine. Narodna Danka je već u izveštaju ха 1931 с. kad je najvećim delom izvršena ta teritorijalna preorijentacija kreditne politike, dala dovolino obaveštenja za to: to su bili keediti za pomaganje banaka u bankarskoj krizi. Mi smatramo da je šteta za 700 mil. din. koji su upotrebljeni za taj cilj i koji sada

pretstavliaju zamrznufte kredite za jedan deo i t0, samo “c

~

~

zbog toga Što su oni podeljeni na način koji је 15 Кук и

čivao mogućnost lečenja bankarske krize, Ali to nije bi

М

јр

а Му С у