Народно благостање

Страна 164. predmet diskusije, već sam fakt da je najveći deo Кгеdita dat Zagrebu. Mi mislimo da drugačije ni|je moglo da bude. Ako su krediti davani prema tome, gde je domicil banaka koje treba spasavati ı srazmierno veličini tih banaka, onda je neizbežno bilo da taj novac ode u Zagreb, ier iz dobro poznatih razloga, ukupni bankarski kapitali kojim upravljaju zagrebačke banke daleko su veći od kapitala kojim upravljaju banke u ostalim važnijim

mestima naše Kraljevine. Čim je Narodna banka odlu-

čila da daje kredite na ispomaganje banaka, onda je pravac, kojim su svi krediti otišli, bio neizbežan.

II} Velike i male banke u krizi poverenja

U vezi s tim je ponovo pokrenuto pitanje o uzrocima teškoća Prve hrvatske štedionice i našlo se po x puta da krivica leži u njezinoj poslovnoj politici. Mi nalazimo da je to u najmanju ruku deplasirano. Danas ima vrlo mnogo kritičara poslovne politike Prve hrvatske štedionice. | svakako da su neke primedbe osnovane. ali danas kad se 80 banaka nalaze u istom položaju u kome le i ona, ne može da se izdvoji ona i da se isključivo u njezinoj poslovnoj politici nalazi uzrok niezinim teškoćama. Da nisu pod čl. 5 i 6 i takve banke, čija je po-

slovna politika bez zamerke, onda bi,tai metod bio u,

redu. Mi smatramo i tvrdimo da ne treba naročito dokazivati da bi Prva hrvatska štedionica morala doći u položaj u komie je, da nema nijednog industrijskog poduzeća i da nije učinila ni jednu poslovnu pogrešku, koje |oj se imputira|u s pravom i bez prava. Jedan od соуогnika na zboru akcionara |e konstatovao neospornu činjenicu, jer je u toliko lakše podlegla banka u koliko je bio veći njezin poslovni volumen; iz čega |e izveo Zaključak, da pada u iskušenje da ponova prihvati „svoju” staru tezu o nadmoćnosti malih banaka.

Fakt je da su kod nas prvo podlegle velike banke, dok je u Americi sasvim protivan slučaj! Male padaju a velike se junački podupiru. Iz toga se već ne bi mogao izvesti zakliučak da je poslovni volumen jedne banke po sebi rešavajući za njegovu otpornu snagu u тотепtima krize poverenja. Isto tako hi odnos između sopstvenih i tuđih sretstava, pa čak u velikoj meri ni način plasiranja kapitala. Pre svega moramo još jedanput da istaknemo da je u svakome poslu bitno sposobnost ofih koji njime rukovode i da su i kod banaka, kao i kod sviju drugih poduzeća, vrlo velike razlike u Ббопне Као ро-

sledica načina njihovog vođenja. Ima nekoliko manjih. i srednjih banaka kod nas kojima se mora dati svako. 1 ! ekonomski pođe rđavom poslovnom politikom. Jer teo-

priznanje za vođenje. Baš se u Beogradu nalazi jedan slučai neverovatnog likviditeta u istoriji bankarstva. To ie Kolonijalna Danka. To je banka koja |e imala pre krize poverenja 16 mil. din. uložaka na štednju na nezaatni kapital od 1 miliona. Već po relaciji sopstvenih i tuđih sreftstava ta je banka morala biti oglašena za sklonu padu јег је napon između jedne i druge strane bio ogroman, Međutim ta je banka isplatila gotovo sve uloge.

IV. Velike ili male banke

Po našem mišljenju, mi smo to nekoliko puta isticali u analizi bilansa pojedinih poduzeća, između malih i velikih banaka kod nas u Jugoslaviji postoji ona ista razlika, koja postoji u drugom svetu između akcionarskih banaka s jedne i privatnih bankara s druge strane. Akcionarske banke su potpuno birokratizirane, u njima se potpuno izgubio, da upotrebimo Sombartov izraz, duh; na njegovo mesto došao je biro. Između ulagača i upravljača banke ne postoji nikakav lični kontakt. Ulagač je po čisto objektivnom kriterijumu postao pove-

___HAPOJIHO BAAPOGTAJPM

njima rukovode, mora da znaju tu funkcij

Бр. |!

rilac bančin. Komitente privatnih bankara spaja sa še-

fovima ovih u glavnome lični kontakt i odnos poverenja. ·

Privatan bankar je u toku ekonomske situacije svoga komitenta (činjenica, koja |e neizbežna kad komitent traži savet od bankara) i vrlo |e čest slučaj da komitent privatnog bankara smatra ovoga za svog prijatelja i staraoca. To je slučaj kod naših srednjih i manjih banaka. Po sebi se razume da direkcija Prve hrvatske štedionice sa poveriocima od preko 2 milijarde dinara nije mogla da opšti drugačije nego preko radija ili na |avnome zboru. Međutim kod malih i manjih banaka uprava ima mogućnosti da upotrebi svu svoju govorničku i stručnu sposobnost, svoj lični i poslovni autoritet da umiri i ulagača.

U toj činjenici, koju je nauka o bankarstvu uvek pravilno cenila, leži nadmoćnost naših malih banaka nad velikim u poslednjoj krizi poverenja. Ali to nam još uvek ne daje dovolino elementa za odluku po pitanju: velike ili iiale banke. Kod nas se to pitanje rešilo u korist velikih, a na štetu malih. Narodna banka ma pr. je sistemafski povećavala minimum glavnice koju mora da ima banka pa da može dobiti ulaznicu za. njenu lisnicu. Isto tako je Ministarstvo trgovine i industrije sistematski povećavalo minimalni iznos glavnice, potrebne, pa da može da odobri osnivanje banke.

Koncentracija u bankarstvu je proces u drugom svetu odavno dovršen. Nebrojena su preimućstva velikih banaka nad malim. jer kad se od. govara na pitanje velike ili male banke, onda se ne može uzeti isključivo za kriterijum njihova otpornost u krizi poverenja; koja u ostalom nije nesavladljiva. Trajna kriza poverenja je smrt bankarstva. Kad se odgovara na gornje pitanje, mora se uzeti nacionalno ekonomski kriterijum, a on je u korist velikih banaka.

Ali s druge strane baš je istorija našeg bankarstva pokazala da male i srednje banke mogu imati vrlo velika preimućstva, da mogu da zamene privatnog bankara, čija je funkcija neophodno potrebna narodnoj privredi (a toga kod nas nije bilo); da mogu veoma uspešno da dreniraju narodnu štednju, naročito u prvim početcima kapitalističke privrede, da rade sa relativno nižim геžijskim troškovima nego velike banke; mogu da zadovolje potrebu kredita sa mnogo boljim poznavanjem nacionalne privrede i solventnosti nego velike banke, da su mnogo elastičnije, mnogo pokretljivije itd. Jedan od velikih nevolja malih banaka je osustvo teorijskoga bankarskoga znanja, a to je uvek opasnost da se nacionalno-

rija nije ništa drugo nego kondenzirano iskustvo. (teorija koja ne može da izdrži verifikaciju u praksi nije teorija već zabluda). U koliko je veći uticaj jednog privatnog poduzeća na nacionalnu privredu, u toliko se više traži od vođe nacionalno-ekonomsko znanje! Ne može se voditi banka iz glave, sa ćepenka ili kako se od dede naučilo. Banke imaju javnu funkciju, i oni, koji {u, kao što treba da znaju sudije ulogu suda i parlamentarci značaj parlamenta. Male banke nemaju mogućnosti da izdržavaju takve upravljače. Preko „Nar. Blagostanjia” koje je u neprekidnom kontaktu sa akcionarskim društvima, mi smo stekli nekolebljivo uverenje da je to veliki nedostatak upravljača malih banaka.

V Malo ili mnogo banaka

Ali sa bićem male banke ne treba pobrkati fakt mmoštva banaka u jednoj zemlji. Svakako gde su male banke, tu mora biti i mnogo banaka, pošto je formiranje