Народно благостање
18. март 1933,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 191
1926 g. isti ti špekulanti, samo ovog puta u svim zemljama, pomogli su Poenkareu da stabilizira francuski franak, jer su u momentu panike počeli da kupuju franke da bi se pokrili.
Zašto su špekulanti a la bes stekli uverenje da je dolar nesavladiv? Pre svega na osnovu izjave pretsednika Ruzvelta i Ministra finansija Vudina, da se ni u kom slučaju ne misli na depresijaciju dolara. Posle te izjave svakome je bilo jasno da Amerika, sa svojim aktivnim bilansom plaćanja, kao što smo mi to napomenuli u prošlom broju, a sa zlatom kojim raspolaže, može da bude gospodar deviznih kurseva u Njujorku.
Istina zamenjivost novčanica je ukinuta i izvoz zlata zaDbranjen. Ali to ne menja stvar. Danas najveći deo država živi pod tim režimom, i ima potpuno stabilnu valutu, kao Što su Italija, Nemačka i druge. Зуајсатзка рак ima slobodu 2 voza zlata ali nema zamenljivosti novčanica za zlatan novac. Po sebi se razume da će i Amerika dobiti deviznu uredbu, kao što ima najveći broj država. Ostaće samo Francuska, Holandija, Švajcarska, Engleska i Belgija koje nemaju nikakvih deviznih ograničenja. Amerika je dosta dugo praktikovala apsolutnu slobodu zamenjivosti novčanica za zlato i izvoz zlata. Ko god je hteo izimao je zlato iz Amerike i izvozio ga. I ako je
· Amerika već dve godine jedina država koja |e zamenjivala nov-
čanice za zlatan novac (Francuska, Belgija, Holandija i Švajcarska zamenjuju samo za zlaine poluge), to |e već dve godine navala na amerikanski zlatan novac. Kao što |e posle rata papirni dolar bio glavno sretstvo tezauriranja u Evropi, tako je zlatni orao (zlatan novac od 4 dolara) glavno sreistvo (ехашт!ranja u Evropi poslednje dve godine. Amerika ne da više svoj zlatan novac.
U isto vreme će devizna odredba klasilicirati svu tražnju za devizama na legalnu i nelegalnu. Svakako da će se zabraniti begstvo kapitala. Ali će sve ostale potrebe biti kulantno zadovoljene. I kako Amerika nema pasivan bilans plaćanja, to će ona iz tekućih priliva deviza moći bogato da podmiri celu tražnju za devizama i fime da bude gospodar kursa dolara na svetskim berzama. Eto zbog čega su kapitulirali špekulanti a !a bes dolara i zbog čega je dolar bio ovih dana najčvršća valuta na svetu — mesec dana docnije od dana kad je smatrano da su propali i Amerika i amertikansko bankarstvo i dolar.
S pravom se očekuje da će tezauriranje brzo da nestane. Ne treba ni trenutka misliti da su pretnje sadržane u zakon-
skom ovlašćenju, kao što je pravo vlasti da pregleda sefove·
kod banaka, kazne za tezauriranje i otkrivajuća zakletva u sumnjivim slučajevima, pomogle za sanaciju. U Americi je tezaurirano 2,5 milijarde dolara u zlatu, a vračeno je do sada, u prvoj najžešćoj nedelji, svega 200 mil. dolara. Ruzvelt je dobro znao da će selovi da se isprazne onog istog jutra kad se promulgira zakon. A što se fiče ofkrivajuće zakletve o ezauriranom novctt, nju će svako mirno moći položiti — u koliko može da se pomiri sa svojom savešću — jer postojanje foga krivičnog dela nemogućno je ulvrditi. Ono što će da učini kraj tezauriranju to је zatvaranje bolesnih banaka i konirola nad bankama Тако da štediša može da zna, da banka, koja ima otvorene šaltere, neće doći u teškoće i da je prema tome njegov novac siguran. Štediša će imafi na raspoloženju pre svega ogroman broj prvoklasnih banaka u koje nikad nikakva sumnja nije postojala. Drugo, ne freba zaboraviti da se u ovlašćenjima nalazi odredba
slična onoj u zakonu o zaštiti zemljoradnika od 20 aprila pr. 9.
— od koje kod nas još nije učinjena nikakva upotreba — od-
redba o reorganizaciji načetih banaka. To je ono što je urađeno u Nemačkoj (jer svakako da pretsednik Ruzvelt nije znao za naš zakon o zaštiti zemljoradnika). Po tome propisu ima da „e izvrši amputacija irulih mesta na bankarskom organizmu, deleći gubitke među akcionare i bančine poverioce, fako da reorganizovana banka bude potpuno zdrava, kad ponova ofvofi
- Šaltere.
Međutim, daleka budućnost dolara mije tako jasna kao bliža na osnovu pomenutih izjava odgovornih faktora. Postoji druga jedna opasnost za dolar, o kojoj smo govotili u prošlom broju, opasnost od inilacije. Brzo rešenje bankarske krize došlo je (po receptu Moji je naš urednik smatrao kao jedino efikasan u svom predavanju o bankarskoj krizi pre dva meseca) obilnim snabdevanjem banaka gotovinom. Na osnovu ovlašćenja, koja je dobio preftsednik Ruzvelt, federalne rezervne бапke mogu izdavati novčanice vanrednog izdanja, za koje ne važe dosadašnji propisi o pokriću. Naši se čitaoci sećaju da prema postojećem zakoniti opticaj novčanica u Americi mora biti pokriven za 40% ti zlatu a za 60% trgovačkim efektima ili državnim obligacijama (Glas Stigol bil od prošle godine). Po diktaforijalnom ovlašćenju imaju federalne banke pravo da izdaju novčanice bankama, na podlogu državnih obligaci{a, menica i drugih delova njihove aktive, kod prvoga za 100% a kod drugih za 90% njihove vrednosti. Svakoj banci kojoj je dopušteno da ponovo otvori šaltere daće federalne rezervne banke novčanica meograničeno (naravno u granicama datoga pokrića). Na pitanje |ednog parlamentarca odgovorio je pretsednik preistavničke kuće (Spiker) da ovakvih novčanica može biti emitovano za 11 milijardi dolara. Fantastična cifra! Kad bi se to ostvarilo onda bi dolar žalosno izgledao —- svakako naimanje deset puta marija bi mu bila kupovna snaga no što je danas. Amerikanci dakle i ako su odlučeni da sačuvaju dosadanju međunarodnu vrednost dolara i njegovu dosadanju zlatnu sadržinu (a Tio izrično je potvrđeno kratkoročnim blagajničkim zapisima Кој; зи ртекiuče emitovani u iznosu od 800 mil. dolara sa klauzulom рјаtivei u dolarima ili u zlatu po današnjem zakonskom рате), ipak akceptiraju inflaciju. To izgleda nedosledno; međutim (0 је sasvim u redu kad se stvar zagleda izbliže. Mi smo više puta napominjali da se bankarska kriza može brzo da јест.
Ruzvelt smatra da je dovoljno ovlašćenje da miože da emituje, novih movčanica u ogromnom iznosu i da je dovoljno da tim novčanicama podmaže prvih dana točkove banaka, pa da se celokupna mašinerija bankarska stavi ponova u pokret i normalno. dalje funkcionira. Prefsednik Ruzvelt s pravom misli mi bar tako pretpostavljamo — da će potteba za novčanicama vanfednog izdanja biti vrlo kratka i vrlo mala. On je dao kategoričnu izjavu da će se te novčanice povući iz opticaja čim bude prestala poftteba za njima — hitno i energično. Ali ako „se bankarska kriza produži uprkos preduzetim merama, onda. je verovatno da će pretsednik Ruzvelt posle emisije od 2 milijarde dolara novčanica vanrednog izdanaja da iznova ubaci pitanje o celishodnosti dalje emisije. Amerikanci nemaju ništa protiv eventualnog smanjenja kupovne snage doјата za 30—50%; oni to nazivaju reflacijom +. |. роргаукот zla koje je.prouzrokovala deflacija poslednje četiri godine. Ali je veliko pitanje kad i u kolikoj meri bi se prenelo to smanjenje kupovne snage dolara ti zemlji na devizne kurseve. Baš naše iskustvo pokazuje mogućnost dispariteta između kupovhe snage jedne valute u zemlji i na strani. U svakom slučaju opasnost од depresijacije dolara na stranim berzama vilo je mala. Naročito s obzitom ma ostale, ekonomsko-finansiske mere preduzete u Americi. Ruzvelt je počeo energično da leči drugo najveće zlo u Americi: nered u federalnim finasijama. Na osnovu neograničenih diktatorialnih ekonomsko-finansiskih ovlašćenja odlučio je on smanjenje sviju činovničkih Dberiva za 15%, vojničkih penzija za 300 miliona dolara i dalekosežne administrativne relorme. A ovlašćenja koje je dobio od organizacije zemljoradnika liče mnogo na plansku privredu. | Naravno ostaje van domašaja najveće zlo u Americi: privredna depresija, koja može da kompromituje i dolar i sve sveiske valute ako se bude i dalie ovako razvijala.
POŠALJITE PRETPLATU ZA 1933. GODINU !