Народно благостање

|__ Crpana 5

18, март 1988.

В. Бајкић

Месец дана пре истека југословенско-нема!ког трговинског уговора, писали смо о великом потенцијалу тртсвинског промета између Југославије и Немачке. Две недеље доцније дошли смо до врло пебимистичких закључака о изгледима после 6 марта, и то на основу ужурбаног и егворбитантног псвишења царина на пољопривредне производе са стране Немачке. Наш се песимизам, на жалост, обистинио. Наши садашњи трровинеко-политички однови са Немачком налазе се у безуговорном стању.

Пре рата, у периоду дуготрајних уговора са клаузулом највећег повлашћења, номинални основ трговачког промета са иностранством била је т. зв. општа, тарифа. Највећи број царинских ставова, био је снижен трговинским уговорима, а по сили клаг узуле највећег повлашћења овим су се користиле и остале државе. На тај начин је стварни основ за трговински промет са иностранством била т. зв. уговорна тарифа. У случају царинског рата употребљавала, се редовно општа тарифа. У случајевима. нарочитог заоштрења паринскот рата, били су у задњим деценијама у разним државама, предвиђени и нарочити борбени додаци тој тарифи.

Ми имамо још и данас тај случај т. ј. општу и уговорну тарифу. У Немачкој међутим ствар стоји у задње време сасвим друкчије. Сад је тамо, као што је било у Франпуској пре рата. Постоји минимална тарифа, која се назива тарифом највећег повлашћења и Ођепат!. Тарифу највећег повлаштења, ужива држава која има трговински уговор са Немачком (уз евентуална уговорна снижења, царинских ставова испод исте), а Обђемат примењује се на државе са којима трговинског уговора нема. У Југославији се у безутовсрном стању употребљава, општа, паринска. тарифа, а у Немачкој Обетагн. Међутим Немачка примењује на југословенску робу тарифу највећет повлашћења. Немачкој влади је то омогућено царинским законом, који јој дозвољава да изузетно и највише за 6 месеци може и на државе без уговора применити тарифу највећег повлалшћења. Од наступа, безутоворног стања у нашој штампи се стално пише да су парински ставови наше опште тарифе релативно ниски, тако да је још увек мотућ увов из Немачке, док је немачка, тарифа највећет повлашћења управо прохибитивно оптерећење наге робе (наравно без уговорних царина, у колико оне још постоје у Немачкој). То може да буде тачно, · али то не значи да југословенска роба у ошште не може више да се извезе у Немачку. Југославија, има могућност увоза у Немачку извесних сировина за које постоји паринска слобода (у првом реду бакар и бауксит). Шретреса се питање да ли би требало повисити извесне наше ниске аутономне паринске ставове, који су од интереса за Немачку. Правно то би било могуће исто онако као што је могла и Немачка, да нам пред носом повиси аутономне царине. По нашем мишљењу то не би требали да радимо. Најпре због тога што је и код садашњих парина ипак могућан известан извоз у Немачку и друго

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТРГОВИНСКИ ОДНОС С НЕМАЧКОМ

због тота, а то је главно, што је садашње безутоворно стање привремено. Из искуства нам је познато да се у безуговорном стању не може дуго остати. Безуговорно стање води после кратког времена или царинском рату или трговинском уговору.

Пре но што пређемо на испитивање која од обе могућности има. више изгледа, напомињемо да је безугтоворно стање, које се у ошште није очекивало, наступило као последица великих пцаринских повишења у Немачкој непосредно пре преговора. Наше је мишљење такође да немачка тарифа највећег повлашћења има прохибитиван карактер за 90% наше робе. Због тота трговинско-политички провиворијум на основу тарифе највећег повлашћења не би за нас имао никаквог интереса, или другим речима за нас је једнако рђаво безуговорно стање као однос највећег повлашћења. |

Које од горња два решења има дакле више изгледа“ Што се нас тиче, наша је тртовинско-политичка линија позната. Ми смо присталице политике трговинских утовора при чему нам је преференцијал врло пожељан. Наш положај захтева интенвификадију привредних односа, са Немачком. Питање је само какво ће тртовинско-политичко држаљње заузети Немачка. Досадашње је довољно познато. Али због револуционарних политичких промена, у Немачкој можемо очекивати и преокрет у немачкој трговинској политици. да Немачку важи такође: наставити политику трговинских уговора или се |тотпуно ориентисати трговинско - политичкој аутономији односно аутаркији. Нећемо да будемо пророци у том потледу. да случај аутаркије немамо шта да кажемо, Ако Немачка мисли, да је за њу добро да се привредно огради од осталог света, то је њено право. Нико јој То не може замерити. Али евентуални повратак политици трговинских уговора није више тако једноставан како је то било пре рата. Немачка извози фабрикате, а увози пољопривредне производе. Но у задње 3 недеље инаугурирала је она екстремну аграрну заштитну политику.

Овде морамо напоменути, да је Југославија додуше прва земља, која је дошла у безутоворно стање са Немачком, али то не значи да је немачка трговинска политика уперена нарочито против нас. Само је случај хтео, да је у исто време истекао наш утовор са Немачком, кад је она увела нове заштитне мере. Код сваког појединог производа, који ми увозимо у Шемачку ми смо далеко од тбга да будемо главни лиферанти. Најтежа мера која се даде замислити и која је код нас изазвала највеће незадовољство, наиме повећање парине на јаја од 5 на 70 марака на. 100 кг. погађа мисто жешће Холандију. Холандија је на пр. у задњим годинама, извозила у Немачку просечно 60 милисна килограма јаја ТОДИшљње. т. ј. најмање 5—6 пута више него ми. То су ЈЕ холандског извоза јаја. Искључено је ла ће се код те парине такође и из других вемаља моћи увести у Немачку и једно јаје. Слична је ситуација и код

других артикала. Међу осталим повећане су и сле- | деће царине: за говеда од 27 на 50 марака за 100

МА 4 4 оу

ду оу +

ha =

Sal о