Народно благостање

Страна 182 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. Бр. 12

)

Naše predavanje nije nigde ugledalo sveta. Međufim,. (koje svakako on nije izmislio već „koje su mu savetovali stručnačin lečenja amerikanskog bankarstva, predloženo od pre!sed- | njaci u Americi) koje se potpuno slažu s onima koje je naša manika Ruzvelta i usvojen od kongresa, identičan je sa našim lenkost našla za jedino mogućno, ne mis:imo da fražimo nikakvo planom. Po tom novom zakonu, po kome je pretsednik dobio priznanje ni pravo auftorstva. Ona je samo dokaz da smo mi sa ovlaštenje za saniranje amerikanskog bankarstva, sve se banke našim pianom bili na pravom putu i drugo da pri udubljenju u

imaju podeliti u tri grupe: A, Bi Cpo kriterijumu koji smo gore problem krize bankarstva pri potpunoj objektivnosti i poštovanju , ] 5

izložili. Nad bankama A — potpuno solventnim — to su članice Federalnog rezervnog sistema — ima odmah da se skine moratorijum i da otpočnu posao. Kod banaka B, koje su samo imobilizirane, ima da se moratorijum likvidira postepeno, a da im se u isto vreme stave na raspoloženje sretstva da bi odgovarale svojim obavezama. Banke C imaju da likvidiraju. Jedan veliki broj eksperata radi već uveliko na proučavanju stanja pojedinih banka i od 13 o. m. otvorio je šalter ponova veliki broj banaka koji pripadaju grupi A. у

Ističući činjenicu, da je pretsednik Ruzvelt pristupio merama

6 BI

ПРАВНИ

ekonomskih zakona uvek se dolazi do istih zaključaka. Pretsedniku Huveru se prebacuje s pravom, da je jednosfra| no lečio amerikan. bankarstvo u prvoj krizi, koja je počela 1931 god.: on je smatrao da je dovoljno da se novcem supstituiše poverenje pa 'da panike nestane. To je bilo savršeno sretstvo i ono je potpuno uspelo kod banaka A i B. Ali je šteta za stotine miliona dolara, koje su bačene u čeliust bankama grupe C, kojima ! više nije bilo leka, one su sada ponovo ljosnule o zemlju, da se | više ne dignu. (Kraj ovoga članka nalazi se u „Situaciji”, str. 190, u ovom broju).

ПРЕГЛ

БРЗИНА ПОСТУПКА КОД ИЗБРАНОГ СУДА ТРГОВАЧКЕ КОМОРЕ.

У нашем Правном прегледу у бр. 7 „Народног Благостања“ ове године, наговестили смо да се велики број парница, за које је иначе надлежан трговачки суд, расправљају, по жељи странака, пред сталним избраним судовима, рачунајући ту и онај Београдске трговачке коморе. Узрок је спорост рада Трговачког суда и брзина поступка код Избраног суда коморе.

Та брзина поступка посведочена је цифрама, које су скоро објављене у дневној штампи (,„Политика“ од 7. марта о. г.). У току 1932. год. од 1450 парница које су вођене пред комориним судом, свршено је 1324, а остале незавршене само 126; (у 74 случајева суду нису биле саопштене тачне адресе туженика). Већина предмета (89,98%) свршавала се у року од 12 до 15 дана, релативно мали део (9,67%) у року од 15 до 30 дана и само 0,35% у року од 2 месеца. Наравно правосуђе, које се обавља тако експедитивно, привлачи трговачки свет и врши јаку конкуренцију државним судовима.

Али због смањених гаранција у поступку могу пресуде лако доћи у сукоб са материјалном истином. Свакако парничари морају бити свесни ризика, са којим је скопчан и сувише брзи поступак. o

Оно што је најопасније у овом поступку јесте правноснажност пресуде која се јавља одмах после њеног изрицања (чл, 45 Правилника Избраног суда) или, другим речима, немогућност њеног обарања правним леком. Егтаге hummanum е5,, па и судије овог суда нису непогрешне, али погрешку коју оне учине, немогућно је исправити. Над пресудом државних судија, извежбаних правника, стоји апелација или касација; против пороте у кривичним стварима тако исто; али против одлуке судија лаика који суде у Коморином суду без учешћа и једног правника сем секретара (чл. 6 Прав.), који може да суделује у решењу суда само саветодавно (ЧЛ. Т), нема правног лека. Може се приметити да су правни лекови излишни баш због тога што судије нису правници и пресуђују по савести и слободном уверењу, али ипак оне морају пазити да не повреде законе јавног поретка (чл. 41). Било је време кад се у кривичном поступку сматрало да је порота најбољи суд баш за то што решава по савести и слободном уверењу (пште сопмесНоп), да она стоји донекле изнад закона (omhnipotence du jury), али је ипак њен рад контролисан од стране Касационог суда. Зашто дакле Суд трговачке коморе мора да буде ван сваке контроле 2 — Ми-

слимо да се на ово питање може дати само један одговор: аутори Правилника хтели су да постигну највећу брзину поступка код овог суда, ма и по цену напуштања најважнијих гаранција праведности пресуде. Да су аутори били свесни могућности погрешака у пресуди и њене непотпуности, види се из чл. 46 и 47 Прав. који предвиђају „погрешке у писању или рачунању и друге очевидне погрешке“ и њихово исправљање истим Судом трговачке коморе, као и накнадно одлучивање о захтевима, о којима суд у првој пресуди није одлучио. Али ретко кад суд може сам да призна коју своју важнију погрешку: за то о правном леку обично решава други суд.

Наведена крупна мана Правилника неће дуго потрајати. 1. јануара 1934. год. нови Грађански парнични поступак добиће обавезну снагу и на подручју Београдског апела-= ционог суда, а он садржи 5 695, према коме „сходно ће се примењивати на избране судове одређене статутима прописи четвртог одсека („Поступак пред избраним судовима“) тог закона, а нарочито 55 682, 688 ст. 2 до 4 и 691. Примена чак се не може пуноважно искључити ни наређењима статута. 5 691 набраја у 9 тачака повреде закона, због којих се може поништити пресуда Избраног суда на тужбу странке, чији су интереси истом повређени. Ове повреде донекле одговарају основама, због којих се може укинути пресуда редовног суда као ништавна (5 571 гр. п. п.). Тужба ће се предавати оном редовном суду, који би био у првом степену надлежан, кад не би било уговора о Избраном суду (55 692 и 677). Дакле за кратко време и пресуде Избраног суда Бе“ оградске трговачке: коморе као и пресуде других избраних судова моћи ће се побијати једном тужбом на државни суд, која по својим последицама одговара ревизији односно касацији. Тиме ће се уклонити један велики недостатак садањег поступка пред Судом трговачке коморе, али у исто време ће се знатно успорити процес у случајевима, кад странке употребе тај лек.

Као други узрок успоравања поступка у неким предметима могу да се јаве прописи чл, 33 и 34 Прав., према којима сведоци који живе ван Београда могу се испитати само код надлежног. редовног суда, а тако исто и сведоци који неће доћи пред Избрани суд или неће пред судом да одговарају. Редовни судови у овим случајевима указивања правне помоћи Суду трговачке коморе поступаће сигурно у обичај=