Народно благостање

24, март 1934,

је 1933 г., према 1932 г. опала у Чехословачкој за 18%, МаBapckoj 15% И нашој земљи чак за 70%. Извоз и производња, изузев Јапана и Данске, опали су У великим размерама у свим осталим земљама. Светски извоз пива опао је 1931 г. према 1929 г. за 30%, У 1932 г. према 1931 г, за 21%, а 1933 г. према 1932 т. за 10%. Америка заводи царину од 31 долара по барелу (117 литара).

(Овакав развој довео је до катастрофалнога пада цена хмеља у 1930 г., који се продужио и у 1931 и 1932 г. и поред огромног смањења производње у извозничким земљама. Последње три године горњим недаћама придружиле су се аутаркијске мере неких важнијих земаља увозница, које имају природних услова за производњу хмеља а што се види по знатном порасту засађене површине у Француској, Енглеској, Сједињеним североамеричким државама и Белгији.

КУ. Изглељли хмељарства и његова рентабилност

Велики пораст цена на тржишту хмеља у 1938 г. је у првом реду последица укидања прохибиције у СједињеHMM североамеричким државама, које су увезле ове године извесне количине хмеља и нешто пива, затим услед систематског смањења производње хмеља последњих година, а нарочито у 1932 г. Гоме су допринели и неповољни климатски услови претпрошле године. Али се не сме испустити из вида да је ово нагло побољшање пролазнога карактера. Сједињене североамеричке државе, чију овогодишњу потребу за хмељом цени на 125 хиљ. м. ц. познати хмељарски стручњак Зидпеу Муег, као што смо већ напоменули, у најскорије време биће себи довољне, јер се засади хмеља, који и сада стоје на првом месту стално повећавају, чак може да се појави са својим хмељом и на европском тржишту. Исто тако Енглеска је у кампањи 1933/34 год. увезла више де сетина хиљада м, ц, што идуће године не мора да буде. Пораст цена, ако се произвођачи не користе горким искуством ранијих година, може да изазове поновно повећање производње, које би при садашњим приликама опет изазвало нагло опадање цена, а нарочито земље извознице могу да буду погођене. Стога су две највеће европске извознице Немачка и Чехословачка приступиле принудном регулисању производње и трговине хмеља.

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 199

Код нас се према званичним подацима, као и према информацијама које смо добили, у прошлој години вршило повећање хмељних засада, управо обнова ранијих, и то јаче у Војводини, а постоји тенденција, да се и овога пролећа настави са повећањем насада.

"Ми сматрамо, да при оваквим изгледима за хмељарство, свако, па и најмање проширење производње хмеља код нас, као типично извозничке земље, неекономском и неумесном мером која ће се осветити баш хмељарима. За нас би био велики привредни успех, ако би могли сачувати и одржати на повољној висини пијаце и цене за досадање произвођаче. Стога је оправдано организовање старих хмељара у Савињској долини, а исто тако м њихови захтеви о ограничењу даљег проширења производње хмеља.

„Привредни преглед", је у 36 броју од прошле године донео напис, у коме се каже да је хмељ постао најрентабилнији пољопривредни производ, јер је двадесет и пет пута рентабилнији од сваког другог земљорадничког производа. Тачно је, да је ове године хмељ много рентабилнији од свих осталих пољопривредних производа, иако не свакако у толикој мери, колико износи „Привредни преглед". И до 1928 г. је хмељ био једна од најрентабилнијих култура. Рекли су нам једном приликом у Савињској долини, да су до тога времена многи хмељари имали властите луксузне аутомобиле за шетње и место вина употребљавали шампањац. Али исто тако је тачно, да је хмељ од 1930—1932 г. био најнерентабилнији пољопривредни производ, и пене од 7—8 дин. по кгр, су далеко испод најригорозније рачунатих производних трошкова, а хмељари су производили са губитцима задужујући се или трошећи део своје главнице, а они који су напустили производњу изгубили су поред рада и огромне капитале.

Постоје два важна питања нашега хмељарства, чије се решење већ са успехом спроводи, али која треба довршити, а то су: стандардизација робе и директна. продаја страним потрошачима. На тај начин би се повећао квалитет нашега хмеља, који и сада, а нарочито савињски, већ ужива добар глас на потрошачким пијацама.

анва

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

шамтиеаитиитииианешизихиетивеиишка _ рруор поуетшбга prošle godine sprovedena je reforma željezničke putničke farile sa ciljem povećavania železničkih prihoda. шашивелинеиежикосишшиЕсеЕти Tim povodom u broju 45 (1933) mi smo konstatovali, da će efekat reforme biti još veće smanjenje prihoda pošto će frekvencija vozova i dalie opadati. Od toga vremena niije prošlo ni nekoliko meseci, a Žželeznićka uprava bila је prinuđena da sprovede novo lineatno poveća– _ ПјЕ putničke i robne tarife sa 5%. Prirodno, ovo najnovije povećanje tarife još će manje moći da ima za posledicu pojačanje železničkog prometa i uvećavanje prihoda, koji od 1930/31 stalno opada. Čisti prihod od vozarinme iznosio je: 1929/30 27881, 1930/31 g. 2.455.0, 1931/32, 2.150.2 1932/33 g. 1.862.4 mil. din. Za četiri godine prihodi su opali za 926.3 mil. din. ili oko 34%. Ovi podaci pokazuju da su dosadanja tariflna povećanja u cilju jačanja prihoda ostajala bez rezultata.

Stalno povećavanie železničkih tarifa imalo ie za posledicu da su se putnički i robni promet sve više razvijali izvan železnica. O tome „Jugoslavenski Lojd” od 10 mafta piše sledeće: „Danas srećemo kroz celu Liku dnevno na stotinu kola, prave ka-

Seljačka kola konkurišu željeznici ravane, koji dolazi do Primorja zatim Likom sve do Zrmanje, natovarenih životnim namirnicama... Isti trgovački promet lVveden je i između Zagorja i Podravine... Drvena građa iz ličkih pilana otprema se kolima... Seljak sa svojim kolima do 100 km. udaljenosti konkuriše željeznici”. Ova pojava karakteristična je za celu zemliu. Ona |e sasvim normalna u doba krize. Sužavanje kupovne snage naroda imalo je za posledicu i smanjivanje izdataka na saobraćaj, koji ne spada u prešnu potrebu, a može se zadovoljiti sretstvima vrlo različitim po ceni.

Pored ličnog transporta danas se na železnici sve više smanjuje i robni promet. Broj utovarenih vagona od 1931 stalno ie u opadanju: 1931 g. 1.608.778, 1932 =. 1.407/.7182, | 1988) 5: 1.378.249. Prevoz kolima, naročito kabaste i jevtine robe, mnoсо je jevtiniji od onoga železnicom. Jedno preduzeće za prevoz balvana železnicom na udaljenosti od 20 km. plaća 63.60 din. po kubnom metru. Kirijaši „međutim, prevoze ove balvane za 30 din. po kub. metru ili skoro 53% jevtinije. Uopšte, kolski prevoz drva i oštalih jevtinih proizvoda na udaljenosti do 50—60 km. jevtiniji je za 40—50% od опоса železnicom.

Glavni uzrok opadanja prometa leži u krizi, koja ie i ргоizvodnju i potrošnju, sledstveno i Železnički promet, decimirala.