Народно благостање

АГООТАЊЕ 1: | | Бр 1

Страна 200. U НАРОДНО |

Promet, koji je zbog krize opao, ne može se povratiti nikakvom tarilskom politikom. Ovai gubitak može se ofkioniti samo pomoću energičnih mera državne politike protivu krize. Ali, onaj deo prometa, koji postoji i koji je prenesen na najprimitivnije saobraćajno sretstvo, železnica bi mogla lako povratiti drukčijom tarifskom politikom.

Питање наших финансија налази се већ годинама у веома акутном стању а садашња привредна депреi сија и нарочито кредитна криза и криза банкарства спречиле су свако даље одлагање овога проблема. За време инфлаторног полета општине су се задуживале на све стране, правећи огромне инвестиционе радове и чекајући нормализацију прилика у којима би онда могле спровести консолидацију дугова. Уместо тога прили· ке су се сваким даном погоршавале. Један еклатантан пример за последице пружају садашње финансије загребачке општине. Када је нова општинска управа у лету 1932 године приступила сређивању општинских дугова, вероватно на притисак загребачких банака: (које су биле годинама одобравале краткорочне зајмове, а у 1932 години саме дошле у велике тешкоће) као и Загребачке градске штедионице, нашла је, да износе њени летећи дугови преко 195 милиона динара. Извршене су извесне мере штедње, тако да су до краја 1933 године летећи дугови сведени на 168 милиона. Поред тога општина има и фундиране дугове, који међутим износе свега 20.6 милиона. Укупно дугови дакле достижу 188 милиона. То према имовини општине није много, али су ови огромни летећи дугови постали несносни. За летеће дугове износи каматна служба према буџету 167 милиона годишње, а за фундиране, заједно с ануитетима, 17 милиона. Обавезе из прошлих година којима је сада рок, достижу 5.6 милиона, отплате на главнице 2.4 милиона тако да је овогодишње оптерећење буџета 26.5 милиона, односно једна петина. Поред тога треба наћи и сретства за Градску штедионицу, која је додуше високо активна али због замрзнутих краткорочних кредита датих општини, доведена у немогуће стање, да се морала користити мораторијалном заштитом. То су ствари које би се због угледа и кредита јавноправних новчаних установа по сваку цену морало спречити. Исти случај имамо и у Љубљани и неколико других вароши. Садашњој управи загребачке општине не може се одрећи признање да се интензивно бавила питањем како ћедоћи до нових сретстава. То су уосталом чиниле и друге управе, али су биле мање срећне руке. На све стране су тражени кредити, чак и у иностранству, али без успеха. Тек сада управа може да забележи извесне позитивне резултате. Питање сређивања комуналних дугова је кренуло са мртве тачке и на седници загребачког општинског одбора од 16 о. м. поднет је план управе, који обухвата углавноме три тачке, које имају да претстављају прву етапу санације:

1) код Државне хипотекарне банке закључен је зајам од 30 милиона динара по 8% годишње камате која се наплаћује после сваких шест месеци, а Општина има да врши месечне уплате на рачун камате од 400 хиљада, које се укамаћују до рока по 4%. Зајам је средњерочан а мора бити исплаћен у целости за 8 и по година. Тражен је много већи зајам, на дужи рок, али се с обзиром на садашње прилике није могао добити. Овим зајмом биће делимично отплаћен зајам код синдиката загребачких банака од округло 63 милиона, који би већ морао бити исплаћен. О остатку дуга

Око сређивања загребачких општинских финансија од 33 милиона постигнут је нов аранжман: рок је продужен .

пошаљите претплату за 1954 годину.

комуналних

за две године а камата сведена од 4:/-% на 20% изнад есконта Народне банке;

2) Општина је 700600, одобрење да изда до 50 милиона благајничких записа, по курсу од 97%, са 5% каматом (која се плаћа погугодишње) са роком од 10 година а предвиђен је и нарочити амортизациони план годишњих извлачења. Уплате се могу вршити и у уложним књижицама и текућим рачунима Општинске штедионице -— старим потраживањима;

3) акцијом парцелисања и продаје плацева и општинских непокретности, а приходи имају такође да послуже за консолидацију летећих дугова.

Чим буду прилике повољније мораће се тражити нови, дугорочни зајам.

=> U pogledu gradjevinske delatnosti u Beogradu donosi uprava Hipotekarne banke Trgovačkog fonda u Beogradu (njenu amalizu objavljujemo u dodatku „Narodnog Blagostanja”) u svome godišnjem izveštaju za glavnu skupštinu koja je održana 18. marta o. с. neobično interesantne podatke ikoje ovđe rezimiramo. Prošle o imali smo prilika da komstatujemo. da se stanbeno gradjevinarstvo Beograda n 1932 godini razvijalo. grozničavo i da je volumen poslova bio neobično veliki. Uzroci su poznati. U 1933 godini su ovi poslovi bila daleko slabiji, što nam poivrđuje veći broj nezaposlenih radnika, pad nadnica za IO do 15%, neaktivnost preduzimača, male porudžbine cigala i drugog građevinskog materijala, itd. a kao neposredni razlozi dolaze u obzir opšti zastoj poslova, znatan broj praznih stanova, smanjenje 'rentabiliteta nepokretnosti, opadanje kirija, povećanje opštnskih name:a, ukidanje poreskih povlastica za nove zgrade itd.

Novih zgrada je podignuto u 1033 godini svega 370 u vrednosti od 152.4 miliona dok je 1932 gzod. podignuto 689 zgrada sa wrednošću od 285 miliona. Smamjenje izmosi dakle 46.3% kod broja zgrada i 46.7% kod investiranog kapitala. Interesantna je napomena, da |e prva posledica ove зтапјепе отаdjevinske aktivnosti bila ta, da je 50 gradjevinskih preduzeća obustaviio rad + skinulo: svoje firme.

Gradjevinska delatnost u Beogradu 1933 godine

An

Prema kvaruovima, podignuto je:

74 zgrade u XI kvartu 22 zgrade u IX kvartu 43 zgrade u Vil kvartu 20 zgrada u III kvartu 41 zgrada u VI kvartu 13 zgrada u IV kvartu 36 zgrada iu VI kvartu 11 zgrada u |I Куамш 32 zgrade u УМ. Куати 10 хотада пи II kvartu 28 zgrada u XIII kvartu 5 zgrada u X kvartu

27 zgrada u XII kvartu 3 zgrade u XIV kvartu

Рофотићо је аакје пајубе па реге Веостада а пајmanje u centru. Ipak ie vrednost tih građevina različita. Najviše je podignuto u VII i XI kvartu svega 117 zgrada u, vrednosti od 18.9 miliona dok je vrednost 21 zgrade u 1 i II kvartu iznosila 35.9 miliona. Ali svakako preovladjuje podizanje prizemnih zgrada. Od posle rata do zakijučno 1932 godine ima: u Beogradu 5.237 novih zgrada, od čega je 41.5% prizemnih (naiviše u 10932 godini 286) zatim 29.5% једпозрганић (najviše je podignuto 1927 godine 251) i 29% wišespratnih, (najviše 1927 godine 692).

Što se fiče kapitala, investirano ie u Beogradu u novoOgradnje od 1919 do zaključno 1933 godine 3153.6 miliona dinara, od toga najviše u 1923 godini, za 533 miliona.

Izgledi za građevinarstvo u 1934. godini su veoma nepovolini zbog novih poreskih opterećenja, irošarine na cement i zbog taksa za odobrenje za zidanje zgrada.