Народно благостање

POI

24 wapr 1934. _____

auuu e === SA смо недавно писали о Рузвелтовим мерама којима се из јавних средстава упослује 4 милиона незапослених радни__--____-___________Н_(О АЦО ОС ШОССМ Ноп). Али ови радови су пролазни. Они ће се завршити у марту и априлу о. г. на тај начин што се недељно отпушта · пола милиона радника. Рузвелт се надао да ће јаче оживљавање коњунктуре у овом пролећу створити могућност за поновно запослење ових радника. Али се у томе преварио. Због тога влада намерава да предузме нове мере у борби против незапослености. Прва је велика акција за насељавање. Тако звани структурелни радници, пре свега рударски, код којих је незапосленост лети већа треба. да добију у близини градова мале парцеле земљишта, које ће им омогућити да се дуже времена могу издржавати ако остану незапослени. За остварење тога ће се употребити потпорни _ фонд за незапослене у износу од 950 мил. долара. Осим тога Be незапослени пољопривредни радници и малопоседници добити фарме које ће бити тако уређене, да ће се на њима моћи производити све потребне животне намирнице, тако да они више неће бити упућени на продају својих пољопривредних производа.

Друга, важнија мера која се предвиђа јесте поново смањење радног времена за 10% уз истовремено повећање надница по сату. То је пре кратког времена наговестио генерал. Џонсон на једној Нира — конференцији. Из тога се развила врло интересантна дискусија. Предвиђене мере је генерал Џонсон бранио тиме, што су досадашње смањење радног времена и повећање надница показали велики успех. Смањењем радног времена су поново упослена три милиона радника, а повећањем надница је целокупна сума надница порасла за 3 милијарде долара. Разним мерама против повишења цена је индекс животних трошкова остао исти. Он је износио у септембру 71,9, У децембру 77,3 и у фебруару 77,8. Због тога је овим мерама и прођа повећана најмање за три милијарде, за суму повећаних надница, јер су упослени радници своје наднице сигурно потрошили. Без ових мера би се сигурно погоршала коњунктура.

Против ових мера су многи индустријалци приговарали, јер да им код смањења радног времена уз истовремено повећање надница опада рентабилност. Они не би могли у одговарајућој мери подићи цене када им то генерал Џонсон и не би забрањивао, јер би на тржишту настао застој. Осим тога ће стално мешање Нире у приватни привредни живот потпуно сломити приватну иницијативу. Послован човек, Tako nume „Financial Chronicle”, велики њујоршки економ ски часопис, више незна где је, јер се влада меша у његово приватно деловање. Он изјутра отвара новине са страхом, да ће дознати за нове кораке владе који га све више притешњују у његовој приватној привреди. А такве мере он налази свакодневно у бескрајним варијантама. Тиме му се одузима сваки потстрек за његов послован рад.

Овом дискусијом је покренута стара расправа о куповној теорији надница, која најједноставније гласи: пошто производња брже расте него ли куповна снага, то сви производи који долазе на тржиште не могу наћи прођу. Несразмеру између пораста производње и слабијег пораста куповне снаге треба изједначити повећањем надница. Ова теорија. између осталога предвиђа, неповољно дејство ' које наступа због вештачког повећања надница у односу на про“ изводне трошкове и продајне цене. Код јаког повећања надница рентабилност опада на нулу. Нестаје потстрека за проширење производње, А докле је привредни систем У основи капиталистички, потстрек, који приватни предузетник за проширење производње има, најважнији је предуслов за оживљавање коњунктуре. У томе критичари гене-

Нове Рузвелтове мере у бор. би против незапослености

„

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 201

рала Џонсона имају право. Али, он је раније упозорио на "једну чињеницу која га у извесној мери демантује. Пораст прође који може да наступи због повећања надница често значи, да производни трошкови по јединици произведеног лобра падају, јер расту само трошкови сировиња, али не у одговарајућој мери и они за раднике и за уложени капитал. Због тога је могућно, да предузетник у најповољнијем случају због повећања прође одржава рентабилност упркос пораста надница и одржања једнаких продајних цена.

Stalno padanje cena žitarica.izazvalo |e u Čehoslovačkoj preorijentaci|u na stočarstvo. Znatno povoljnije cene stoke i StOČnih proizvoda privlačile su sve veću pažnju poljoprivrednika i postepena preorijentacija dolazila |e sve više do izražaja u popisima stoke vršenim posled'njih godina s једпе 11 stalnom smanjivanju uvoza s druge strane. Popis stoke u januaru 1934 pokazuje ove rezultate (cifre u zagradi odnose se na početak 1933): goveda 4.383.000 4.341.000), svinie 3.407.000 (2.621.000), ovce 475.000 (465.000), koze 924.000. (877.000) kom. Porast iznosi: kod goveda 62.000, svinja 786.000, ovaca 10.000 i koza 47.000 kom. Prema ranijim godinama porast je nešto veći. Uvoz goveda je sa 84.848 kom. u 1030 pao na 1.126 kom. u 1932, а зушја за 176.604 u 1931 na 136.016 kom. u 1932. U prošloj godini uvoz goveda је зуеden na 203 kom. a svinja na nešto preko 100.000 kom.

I pored ovako velikog opadanja uvoza, od druge polovine prošle godine u Čehoslovačkoj počinje da se oseća niperprodukcija stoke. Cene stoci i stočarskim proizvodima počele Su takođe da padaju i već u ovoj godini preti ozbilina opasnost da stočarstvo uđe u jaču krizu rentabiliteta. Razlog ovoj pojavi nalazi se u stalnom smanjivanju potrošnje mesa i ostalih stočarskih proizvoda. Dok je 1929 potrošnja mesa na glavu stanovnika iznosila 28.70 kg. u prošloj godini pala je na 25.43 kg. Potrošnja masti u istom periodu smanjila se sa 6.980 па 514 ке. Орадапје iznosi: kod mesa 3.27 kg. ili 11.4%, kod masti 1.66 kg. ili 24.4. Žbog smanjivanja potrošnje s jedne i porasta broinoS stanja stoke s druge strane Čehoslovačka ie u ovoj privrednoj grani postala autarkna i tO: kod goveda potpuno, a kod svinja sa više od 95%.

Ova promena u Čehoslovačkom stočarstvu od značaja je i po našu zemliu kao izvoznicu. Naša goveda već davno su prestala da idu na čehoslovačko tržište. Ali je ovo još uvek bilo važno za izvoz naših debelih svinja, koje smo izvezli u 1931 g. 68.496, а и 1932 2. 56.456 кот. Pri ovakvom stanju čehoslovačko tržište za izvoz naše stoke skoro ie potpuno izgubljeno. Ono bi ponova moglo doći u obzir samo pod dvema pretpostavkama: da se prestane sa daljim forsiranjem proizvodnje stoke i da

: pobolišanje privrednih prilika izazove porast potrošnje mesa i ostalih stočarskih proizvoda.

'Hiperprodukcija stoke u Če-

hoslovačkoj

Енглеска је једна од ретких, срећних земаља које имају сређене и саниране државне финансије. Буџетска 1933/34 година, која истиче крајем овог месеца неће имати „вишкова расхода над приходима“ него ће донети, према досадашњим резултатима и проценама, суфицит од око 35 милиона фунти, а то је огроман износ од скоро 9 милијарди динара. То (је и за: Енглеску много. За санирање буџета учињени су у Енглеској последње · две године огромни напори — који, као што видимо, нису остали без успеха. Они се своде у главноме на: велику и далекосежну акцију штедње, напуштање златног стандарда, велике конверзије и уштеде на каматама, повећане приходе од нових царина и побољшање општих привредних прилика.

Борба око буџетских вишкова у Енглеској