Народно благостање

"Страна 202

НАРОДНО.

БЛАГОСТАЊЕ Bo 13

банака смањен је од 1283 на 635, али укупна главница тих банака износи 1 милијарду 910 милиона јена према ! милијарди 893 милиона јена 1927. Проведена је дакле јака KOHцентрација капитала. lo _ · |

_—_ У задње време питање златне клаузуле врло је актуелно у Аустрији. Према судским одлукама ова принципијелно остаје у важности, али ће се донети посебна уредба која би имала предвидети олакшавајуће околности за дужнике. |

— Г. Др. Хугенберг, комесар. Рајха за Пруско министарство народне привреде и рада издао је нову уредбу 0 бирању управног одбора Берлинске берзе. Број чланова тог одбора смањен је од 72 на 43. Представници пољопривреде у том одбору имају од сада унапред иста права као и остали чланови. Избор чланова: подлежи контроли трговинско-индустриских комора т. ј. посредно влади. Непожељни елементи из управног одбора берзе моћи ће се одстранити 'без икакве мотивације.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Енглеско министарство финансија конвертира 230 милиона фунти записа државне благајне. Нове облигације Hoce камату од 2 и по од сто, а имају се амортизирати MO 1940. Нове ће се облигације издати постепено. Прошле “недеље издато је 45 милиона фунти. Најмањи износ који може

појединац уписати износи код овог зајма 10 хиљада фунти. |

—_ Пољски парламент одобрио је владин законски

: . 10% предлог о емисији 200 милиона злоти благајничких записа са роком од највише 12 месеци за покриће дефицита у бу-

џету. Велика обилност на новчаном тржишту омогућиће лак |

пласман ове емисије. — Предлог румунског буџета за 1933/34 предвиђа уравнотежене редовне приходе и расходе у износу од 2341 милијарди леја т. |. за 2 милијарде леја мање него у прошлој гбдини. Ова цифра уштеда стоји врло далеко од обећања која је у том погледу давала влада при изради буџета. | —- Бугарска влада је израдила опширан план за санирање државних финансија. Предвиђа се међу приходима повећање ставова код посредних и непосредних пореза, повеБање таксе од 8—25 Ha 10—40% на увоз сировина за т. зв. протежиране индустрије. Осим тога предвиђају се извесне нове таксе, патенти и лиценције. Међу расходима имају се смањити плате државног и самоуправног чиновништва, смањење плата народних посланика и најригорозније смањење свих инвестиција. : —_ Упис новог француског зајма како смо јавили у прошлом броју успео је, али је имао лоше последице на курс осталих државних папира, који су продавани у еврху уписа новог зајма. Тако је 4"),%-тна конвертована рента пала од 90,30 на 88,10, 4%-тна рента од 86 на 84, Зф%-тне ренте од 77 на 75 а 5%-тна од 1920 од 119 на 112%. Овде се свакако не може говорити о коначном паду курсева, али је он карактеристичан за садашњи француски државни кредит, | | — МабБарска влада донела је закон о емисији једног домаћег зајма од 110 милиона пенге за покриће дефицита и финансирање јавних радова. Још нису познати услови зајма и дан емисије. | — Швајцарска је конвертовала 4 и по одстотни зајам од 1915. год. у износу од 75 мил. шв. франака. Нови зајам носи 3 и по одстотну камату. За конверзију је пријављено само 63,5 милиона франака тако да ће се остатак од 11,5 милиона франака исплатити у готову. Нова уписивања овог зајма нису примана, Интересантио је да је код ове конверзије захтевана исплата за округло 25 од, сто, што је релативно врло. много, | |

ZIP) MI па 5 уље а

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Мађарска је отказала клиринг са Румунијом од 1. априла ов. год. јер није функционисао. Почели су већ преговори за закључење новог клириншког уговора. | — Шведска је имала прошле године суфицитарну жетву пшенице за око 30 хиљада тона. Постоји план да држава повуче са тржишта ову количину и да је прода у иностранству, али није још сигурно хоће ли се тај план извести, јер је одбор за спољну трговину противан овој продаји. __ Чехословачки мартовски увозни контингент за јаја

смањен је од 40 на 20 вагона, а осим тога привремено се

уопште не издају увозне дозволе.

— Будући да је у прошлој години аустриски увоз из наше државе износио 108, а извоз у нашу државу само о милиона шилинга, док је у 1931. год. трговински промет био скоро изравнат, Аустрија ће изгледа настојати да поведе преговоре о ревизији трговинског уговора са нашом државом, који је закључен почетком 1932. Њен је циљ да повећа могућност извоза својих индустријских производа У југославију и уједно да смањи увоз наших аграрних и сто= чарских производа.

— Аустрија припрема читав низ увозних забргна, нарочито за јужно воће, као репресалија против оних земаља. у којима су аустријска потраживања услед увозних. ограничења залеђена у првом реду против Грчке, Бугарске и Турске. Будући да се та роба увози у Аустрију већином преко Италије, захтеваће се у будуће уверење о пореклу.

Осим тога припрема се валоризација царина. Марине су одређене у златним крунама, које су до сада прерачунавате у шилинге по златном паритету тј. 1 према 1,44. Због депресијације шилинга имала би се златна круна унапред рачунати по 1.80 шилинга. То је дакле опште повећање царине и њихово прилагођење депресираном шилингу.

—- Бугарска влада одредила је да се за суве шљиве које су одређене за извоз од места отпреме до граничне станице не плаћа никакав подвоз на железници. Ова мера има исто значење као извозна премија у износу бугарског подвоза .

— Преговори о закључењу трговинског уговора измеby Пољске и Чехословачке прекинути су. Чехословачка је била нарочито непопустљива у питању олакшица за увоз пољског угља. |

— Више немачких фирми које су до сада суделовале при лицитацијама наших државних надлештава за набавку робе не суделују више због ризика који настаје због неуговорног стања између наше државе и Немачке.

— Бечка фабрика металне робе Берндорф лифероваће нашој држави 800 хиљада кгр. сировог месинга. у замену за свиње.

— Између Аустрије и Бугарске закључен је компензациони уговор о измени бугарских свиња за аустријске -индустриске производе. Количине и врста аустриских производа нису још познате.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Министар социјалне политчке прописао је допуне и измене Правилника о помагању сиротиње, незапослених радника и о извођењу јавних радова.

= Приморска бановина упутила је преставку Управи монопола, у којој тражи да се повећа број одобрених струкова дувана-за сађење, који за ову годину износи 11 хиљ. према 179 хиљ. у прошлој години, т. |. само 42% од прошлогодишње производње. Према томе ће и приходи бити за 78% мањи него у прошлој години пошто су и цене смањене за 20 по сто, |