Народно благостање

Страна 206

је задржао непромењен курс и 5% зајма из 1902. 5% из 1913. и 7% Стабилизационог зајма, који су чак и мало поскупели, као што нам то потврђује наредна таблица:

14170 15-70 16.10 17-00 13 20 1 4% wa 1995. 23.715 2285 2208 |. OM 280 50% из 1002 1228 [22 По || __ [25 |O7, 450. ua UO060, 115." |IQ__ ПИ ПА [08 45% из 1009. 115. 110: 105 _ 110 102 — [01 50 из 1915 22808 220. 228 | 2325 2809 2945 41502 из [010 112 8 (00 [06 | МАН [05 7.50 из ПОЛ. 115 |I: JOGO 112 JI [098 По ua, 10931. 1825 19 (950 [840 18 1820

На њујоршкој берзи наши су: долареки папири опет почели да нотирају. После прекида од само месец дана поновно- смо примили односне податке. Гако су нотирали :

7% Блер 8% Блер 7% Селигман 31. јануара 20.— 20— 20.— : 14. фебруара 19.— 19.50 19.62 21. фебруара 18.50 19.62 19.75 21. марта |B: 16.— 17.

На београдском девизном тржишту износио је обрт у девизама у току ове недеље 4.46 милиона од чега долази највише на послове у бечком клирингу, наиме 3.46 милиона. Курс шилинга је попуштао кроз читаву недељу, од 8.80 на 8.50 и тек 23. о. м. мало се поправио, Ha 8.60. Повећан обрт показују бонови Грчке банке, код чврстих курсева. Због појачаног интересовања са наше стране, изгледа од Монополске управе, курс се у овој недељи поправио од 35.25 на 38.— а обрт је износио 323 хиљаде. У девизи Лондон обрт је био 345 хиљада, Цирих 127 хиљада, Њујорк 97 хиљада итд. У иностранству је курс динара остао непромењен, те је нотирао у Цириху читаву недељу 7.— шв. франака за 100 динара. Прим Народне банке остао је такође без промене на 28.50% односно 20% а у приватном саобраћају плаћа се 35% до 40% изнад стабилизационог паритета.

Колико су опали последње две године обрти на београдској берзи, показује упоређење следећих података који важе за обрте у девизама и ефектима : 1933. г.

1931. 5 1932. т. у хиљадама динара. јануар 142.616 78.875 29.992 фебруар 170.986 118.003 25.648 313.602 196.878 55.640

Према појединим пословима је слика обрта за прва два месеца у години била следећа: 1952. D. 1933. г. за период јануар и фебруар у хиљадама динара

Валуте 2

Девизе 174.109 42.207

Ефекти 22.167 13.435 Укупно 196.878 55.640

Код девиза нјавећи је обрт постигнут у прва два месеца 1933. године у приватном клирингу са Аустријом, наиме 36.4 милиона код укупног обрта од 42.2 милиона. Код ефе-

___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Bp,

ката долази на прво место Ратна штета 6.06 милиона у промпт роби и 2.4 милиона у терминима. На другом месту налази се 6% Беглучке обвезнице са 1.83 милиона, акције Народне банке са 1.12 милиона итд., итд.

ZAGREBAČKA BERZA "Trgovačka. komora u Zagrebu u zajednici sa ostalim privrednim organizacijama radi na jednom privrednom programu. ___ Devizno tržište se prilično stabiliziralo. Efektno tržište takođe nepromenjeno. Investicioni zajam 43 novac, Agrarci 23 novac, 24-25 roba, Begluci novac 30, Bler 72% zaključen po 35 a 8% 37.5 sa nešto većim prometom. Šteta zaključena po 181.5—183 dinara. Za ultimo aprila 178 a roba 181. Narodna banka 3600, Pab zaključen 223—226 sa kuponom, pošto u Zagrebu isplata počinje 1 aprila, dakle 2 педеје достје по и Deogradu (??P?). Зесегапа Овек ак исепа ро 90, Шпрех поуас 55, Ттђоуце 125 а гора 130. Ргеоујадије зјађа tendencija.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пшеница.

Светско тржиште пшенице за прошле две недеље је било под јаким утицајем банкарске кризе у Америци. Чикашка продуктна берза била је од 4. до 15. о. м. затворена. После отварања прве цене су за 6 дол. центи биле јаче од оних кад је затворена, али су понова у паду. У Чехословачкој су били већи обрти и цене су стабилније. За март и април одобрен је контингент од 5000 вагона, али се 2/, морају да компензирају за индустријске производе. Аустрија покрива своје потребе јевтином аргентинском пшеницом. Мађарска нешто више извози за Чехословачку. На пештанској. берзи тенденција је доста чврста и цене износе 1495). пенге за 100 кгр. На румунском тржишту се ситуација нешто погоршала услед мањег извоза и слабије домаће потрошње. .

На домаћем тржишту је мирнија ситуација и стагнација, само су последњих дана мало појачане и понуде и тражња. Млинови ништа не купују, а нешто је боља тражња у Словенији и Славонији. Цене су за Бачку околина Нови Сад 220—222,50: бачка околина Сомбор 220—222,50: средње и горњо-бачка 220—222,50; бачко-потиска и горњобанатска '220—222; сремска 220—222.50. Пад према прошлом месецу износи 12—14 дин. за 100 кгр.

Стока.

Извоз свиња за Аустрију и Чехословачку одржава се па истој висини, али су цене нешто лабавије. И на бечкој пијаци су пале за 25—50 пара. Свиње из Србије се плаћају

1,35 шилинга по кгр. живе тежине, а банатско-бачке 1.40 до

1.43 шилинга. “ На: домаћим тржиштима су цене чврсте и свиње теже од 180 кгр. плаћају се 9—9.50 дин. Понуда мршавих свиња

слабија и цене су. се поправиле на 8—10 дин, по кгр.

Обустављени извоз говеда преко Солуна због оболења паше стоке од слинавке и шапа поново је дозвољен, те ће извоз бити живљи. Цене код угојених говеда су се мало поправиле, јер се волови [ плаћу 4—5 дин. а код осталих непромењене. Извоз за Аустрију непромењен.

г= во

Ситуација,

Tok sanacije amerikanskog bankarstva

Tok amerikanske bankarske krize potvrdio je do sada nebrojeno: puta konstatovanu činjenicu, da je uzrok bankarskoj krizi uvek psihološki, jer široke mase i onda, kad iz straha od

lošeg stanja banaka odnosno banke, povlače svoje kapitale, rade

po sugestiji. Ono što je preseklo bankarsku krizu u Americi takođe je uglavnom psihološke prirode. Među njima je naravno