Народно благостање

25 март 1933.

glavno plan o davanju kapitala bankama da bi se podmazali točkovi bankarske mašinerije. Ali ništa manje misu dejstovaie na umirenje naroda ostale mere koje ne stoje ni u kakvoj neposrednoj vezi sa bankama. Može se reći da je ukupnost diktatorijalnih ovlašćenja, koja spadaju većim delom u ekonomsku i finansisku politiku, a manje u bankarsku, umirila narod. Ovaj је počeo da vraća uloge na štednju, a to je Rulminacija povraćaja poverenja. Ovlašćenja koja {e dobio Ruzvelt sanirala st amerikanske banke. Istina kaže se da su isključene iz aparata cirkulacija novca i kapitala sve nezdrave banke, jer im nije dopušteno ponovno olvaranje. Ali samo laik može verovati, da ie mogućno za nekoliko dana ispitaii stanje 19.000 banaka. Za članice banke federalinog sistema pretpostavilo se :da su zdrave. Samo jedna od 6.300 osfala je zatvorena. A od drugih banaka ostale su zatvorene one za koje se odavno zna da su bolesne, kojima odavno ni jedan ulagač nije poverio svoj kapital. Od 1.300 banaka i državi Njuiork 1.100 je već otvorilo šaltere, u Mičigenu 209 na 454, u Njudžerzi 377 na 467. Svakodnevno ге daju nova odobrenja. Od 2 milijarde. dolara novčanice vanrednog izdanja koje država štampa na osnovu ovlašćenja Ruzvelt:, do зада је pušteno u opficaj samo 6,84 mil. Više se nije tražilo. Neke noforno slabe banke ofvorene su na osnovu toga Što Su članovi upravnog odbora pomogli ih iz svojih sretstava. Do sada je Ooivorilo šaltere 13.500 banaka.

Po sebi se razume da ovlašćenja Ruzveltu i mere koje ie on do sada preuzeo mišu ništa za sanaciju banaka ı smislu prečišćavanja propale i dubiozne aktive. U Americi se na sva usta govori da gubici kod banaka iznose basnoslovnu sumu od 6 do 10 milijardi dolara. Naravno da ti gubici nisu samo kod banaka koje su zatvorene već i kod onih koje su otvorene. A to Di bio dovoljan razlog za dalji opstanak nepoverenja prema bankama, ako bi bilo tačno gledište da su neotpisani gubici uzrok niepoverenja.. Međutim, to je gledište potpuno pogrešno. Nije po-

trebno otpisivati onako kako Io traže zakoni | statuti da bi se

povratio poverenje и Danke. Široke mase paušalno cene solventnost banke. Ono što je povratilo poveretije ı banke u Americi, to je činjenica da je vlast odlučena da samira stanje u bankama, dragim rečima da ima nekoga koji se ozbilino brine o tilagačima. Eto, u toj činjenici leži obrt u psihološkom stanju гта5а.

Po sebi se razume da se na tome neće да хамг запаcija bankarstva u Americi. Naprotiv sad tek nastaje izvođenje raznih mera. Kongresu podnesen od strane senatora Glosa pred-

Отига гапасца banaka u Austrij

Od poslednje četiri velike banke u Austriji tri su sanirane za poslednjih osamnaest meseca i to: Kreditanštalt državnom intervencijom, a Bankferajn i Merkur uz saradnju svojih prijafteljia iz inostranstva. Četvrta banka Njiederestereichische eskontgeselschalt bila je uvek duboko uvređena kad соа јој је nagašavano da i ona treba da vrši prečiščavanje aktive. Međutim, ona je već dva puta posrnula: jedanput kad ju je odgurnula od sebe njena patronesa Banque National de Crčdit i drugi put prošle педеје kad je opština bečka zatražila 30 mil. šilinga od svoga uloga i kad su navalili i drugi ulagaći. Ohola banka obratila se Narodnoj banci za pomoć, kojoj duguje sada, ukupno 200 mil. šilinga (1.600 mil. dinara). "Narodna banka je upotrebila tu priliku da primora eskontgeselschašt da spusti svoj nos na visinu svoje faktičke snage. Pretstoje otpisi gubitaka čiji se iznos ne zna ali će svakako progutati glavnicu a možda i rerezervu. |

Tom prilikom izvršiće se sanacija i kod drugih banaka .

koliko se ona pokaže potrebna. Ceo plan o otpisu gubitaka u

stvari nije ništa drugo nego kopija mera koje su izvele do sada gotovo sve države a. naročito Čehoslovačka, Nemačka i Italija: država i Narodna banka priskaču u pomoć. Postojeća: banka

za upravu imaovinama i kontrolu akcionarskih društava у. ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 207

log da država garantuje za sve uloške kod banaka članica 1еderalnog sistema, a senator Stipol traži da se ta garancija proširi na sve banke bez razlike. Po tome projektu osniva se jedna finansiska institucija radi pokrivanja gubitaka banaka sa glavnicom od 400 mil. dolara nedeljno i to: 150 mil. dolara koji se uzimaju iz zarade federalnih banaka, dalje 150 mil. dolata iz učešća države u zaradi federalnih banaka i 100 mil. dolara od banaka članica. Ako banke nečlanice žele da učestvuju U OVO-

·me institutu, imaju i one da upisuju nešto glavnice. Pretsednik

Ruzvelt nastupa sa nevetovatnom energijom. Prema poslednjim vestima on ima nameru da promeni celokupnu vrhovnu upravu u federalnom rezervnom uredu, pošto se on ne slaže s njome u svemu, jer on traži liberalniju emisionu politiku sa čim oni nisu saglasni.

Najjača bankarska kriza je bila u zapadnom delu Amerike, naročito u Kaliforniji, gde je centar delatnosti Đaninija. Kako je Đaninijeva Transamerika korporešn najveći bankarsti holding u Americi, to je on bio jedan od prvih u opasnosti da 5e stropošta, još pre no što je izbila poslednja bankarska kriza. U iednim amerikanskim novinama nalazimo, da je „Refiko” u toku 1932 g. od pomoći datim bankama najveću sumu dala Балти, da bi. sprečila pad njegovog konserna.

Među bankarima u Njujorku, kojima je odobreno ponovno otvaranje radnje nalazi se i fiskalni agent za dolasske obligacije Drž. hipotekarne banke Seligman et. komp.

Odmah posle zabrane izvoza zlata i slobodne trgovine devizama izrađene su osnove nove devizne politike, čisto administrafivnim putem. One su identične s onima na kojima počivaju devizna ograničenja u svima zemljama, koje ih praktikuju. Izvoz zlata ostaje zabranjen (sem onih iznosa koje su prijavljene pre 6 marta). Devizni diktator, koji ima neograničena punomoćstva, potpuno samostalno i po svojoj uviđavnosti Određuje koliko se kome može dati deviza Berzanski posrednici na valutnoj berzi njegovi su agenti i stoje pod njegovom kointrolom. Svaka kupovina deviza od strane posrednika ima biti opravdana naročitim aktom, u kome se označava cilj kupovine. Strogo se pazi na to da ne bude špekulativne kupovine deviza. Devize se daju za legalne potrebe i izvoz kapitala je apsolutno zabranjen. Izuzetno od toga turisti mogu dobiti deviza onoliko koliko devizni diktator nađe za shodno. Bdi se naipažljivije nad dolarskim kursom i dolar je sve čvršći. Devizni diktator je za sada poubijao sve moljce, koji su napali dolar.

све

amortizaciona kasa upotrebiće зета taj cili. Država daje u blagajničkim zapisima 140 mil. šilinga a Магодла бапка 40 пи.

'šilinga. U koliko bude bilo potrebno dać» Narodna banka no-

vac na osnovu {ih hartija. Amortizaciona kasa preuzima sve dubioze od bolesnih banaka u stvari od eskontgezelschalta jer je njoj namenjeno za faj cilj punih 100 mil. šilinga. U zamenu za to dobijaju banke 25-geodišnje obligacije amortizirane kase koje vode u svojoj aktivi po punoj nominalnoj vrednosti a OU. bitke na dubiozama otpisuju u toku od 25 go. iz zarade. Ništa prostije na svetu!

Тот je prilikom donela austrijska vlada jednu uredbu sa silom zakona kojom se raskidaju svi ugovori između banaka i činovnišiva s fim da ako se za jedan mesec dana ne sporazumeju Ministar finansija ima pravo da utvrdi plate na bazi kako je to urađeno za Mreditanštalt. Istovremeno su maksimirane plate direktora na 48 šilinga i penzija na 8.400 šilinga.

· Otpremnina ne može biti veća od 400 mil. šilinga. Direktori po-

duzeća banke ne mogu imati više od 12.000 šilinga godišnje. Lični izdaci kod banaka smanjiće se za 15 do 30%.

U koliko bude bilo interesantnijih detalja u ovim austrij·skim merama vratićemo se na njih u idućem broju,