Народно благостање
25 март 1933. _ _БАРОДНО_Б
|
Бајкић и д-р Геминд
ЛАГОСТАЊЕ Страна 195
ТЕОРИЈА КУПОВНЕ СНАГЕ ЛЕОНА БЛОМА
— Порекло и крајње консеквенце ове теорије — |
Леон Блом је одржао недавно један велики |
говор о дефлацији. Чудно је, да том говору није ни француска ни страна штампа поклонила Довољно пажње. По нашем мишљењу међутим излагања, Леона Блома заслужују нарочиту пажњу, не само што је он вођа. друге по величини француске странке, него и због тога, што садрже интересантне мисли у политичком, социолошком и економском погледу. На: овом месту ми ћемо се позабавити његовим излатањима, само у колико она садрже једну нову варијанту теорије о куповној моћи.
моћ, односно- тражљња за. робом. Хиперпродукциона, криза тиме нестаје.
У широј форми ову теорију заступају неки енглески економисти, у првом реду Кена. Сваки доходак, каже Кена може да се употреби на два, начина. За набавку потрошних добара или за штедњу.“ У другом случају тиме се повећава капитал у народној привреди, који редовно долази у руке предузетника и служи за проширење производње. задњим годинама је међутим сувише штеђено, а пре-
о“
Читав свер је у томе сложан, каже Блом, да се садашња криза може дефинирати као криза хипер-' продукције. Тиме се хоће рећи, да се релативно! сувише продуцира. Али у ком погледу сувише За' људске потребег Очигледно не, јер се оне не могу! тачно утврдити. Може се само рећи, да, је производ- ! ња већа од постојеће куповне моћи. Ми се налазимо дакле у парадоксној ситуацији, која је здравом разуму тешко појмљива, наиме да имамо такав привредни систем, који ствара куповну моћ (наднице, ренте, профите), али није у стању да је створи у толикој мери да то одговара продукцији. Има људи као на пр. Хувер, који увек говоре, да је криза при. крају. У том случају треба либералном кредитном | политиком да се омогући предузетницима, да одрже производњу на садашњем нивоу, док не дође голуб на Ноеву лађу и навести спас. Та, се политика, међутим показала безуспешном. Сад постоје још само два излаза. |. Ограничење производње т.ј. ставити напретку баријере'на пут и признати да је он елемент осиромашења народних маса. "Леон Блом мисли, да је и најмање расправљање ове тезе чист губитак времена. 2. Остаје једино да; се подитне куповна моћ и то не само на ниво садашње произ-=
" водње нето на ниво производног капацитета. Мора,
дакле да. се промени политика надница, и мора се нарочито да поступи баш противно од свога, што сада препоручују присталице буџетске, дефлације. наиме не смањењу, нето напротив повећању држајвних расхода. Јер смањење државних расхода значи смањење куповне моћи и засштрење кризе, док поРећање истих повећава куповну моћи оживљује привреду. У том ће случају порасти и државни
"приходи, јер они зависе од привредне активности.
Нећемо овде да дискутујемо о исправности те-
"орије о куповној моћи, нето ћемо само упоредити ову. „варијанту Леона, Блома, са досадашњим теоријама И
" вемљама раднички синдикати.
показати конзенквенције до којих она води. Нај-,
познатија, је она теорија о куповној моћи, коју већ неколико година, непрестано "пропагирају у свим У својој најједноставнијој форми каже она, да политика, ниских над-
_нипа води пропасти, јер наднице представљају нај-
· главнији део куповне моћи. а њено смањење значи
· смањење продаја. Несразмера између производње и
куповне моћи „која је карактеристичан знак кризе.
· тиме сејош пооштрава. Или у позитивном смислу: У
мало трсшено т.ј. помоћу уштеђених делова доходака произвађано је искључиво све више робе, не водећи довољно бриге о томе да ли постоје људи, који ту робу могу купити. Дакле спас је једино онда могућ, ако се у будуће буде мање штедело, а више трошило, јер сваких новоуштеђених 5 шилинга, рекао је једном Кена, значи једног новог незапосленог радника.
Код Лесна Блеома имамо још један нови моменат. Не само да сваки појединац треба да више троши нето и држава, јер државни расходи повећавају куповну моћ и оживљују привреду, а нарочито смањење државних расхода значи смањење куповне моћи и заоштрење привредне кризе. То је сасвим логичне, јер зашто не би за државно газдинство Рредило оно што вреди за газдинство појединца. Нарочито у Француској намеће се тај закључак, ако се стоји на становишту теорије о куповној моћи, јер је државни буџет врло велик у поређењу са националним дохотком. Онда се мора очекивати, да ће се конзенквенције повећања куповне моћи показати мното брже и јаче ако и држава следи максими великих расхода. ВИЛА | o 0
" Спасавајући рецепт. Леона, Блома је дакле расипништво као главни принцип у државним финансијама; То додуше стоји у највећој супротности са оним ште сви остали данашњи економисти препоручују, алиси: Леон Блом може; само ако хоће, да у историји политичке економије нађе подршке за своју теорију. Ту теорију о благотворном расипништву-у државним финансијама заступали су наиме меркантилисти. у периоду апсолутизма. Мерканти- | листи су: се мучили да докажу, да су огромни дро
'жавни расходи ипак. врло корисни. Они су пропо-
ведали, да се: новац који се изда ма за како лук“ сузне расходе ипак не баца, У рукама прималаца представља он куповну моћ; која. се употребљава, ва куповање робе. На тај начин државни расходи проузрокују оживљење у читавој народној привреди, Таке на. пр, вели Вилхелм |. Шредер: „Кад владалац троши на велика доброчинства, лепе коње, сјајне представе, помпу, то не руинира државу, каб што лаик о томе мисли: Ако "владалац на то обрати
|пажњу,.-да новац на то утрошен у. земљи остане.
онда он може да покуди- цео капитал и више но што је вредност капитала, ако само брзо потроши и пусти да дође у народ.“ В. Јуст вели: „Дакле лако је
| колико“ су веће наднице у толико "је. већа -куповна
"увидети, да је боље два милиона у земљи на војску,