Народно благостање

Страна 196

потрошити и ако је народ јаче оптерећен, но један

милион, ако се исти троши ван земље.) Каснија економска наука одбацила, циш блатотворности државног раби би: још једном доживео идвеб Адолфа, Вагнера. о оспијално-

У

државе. Вагнер је захтевао. јаке протреби

слојева. о

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

литичким за ацима

| Бо ВБ“ |

Економско и политичко оправдање теорије

великих државних расхода не скблимо овде испи-

тивати. Ми смо само хтели да покажемо да порекло ворије Теона лома потиче из апсолутистичког. меркантилистичке доктрине, -која, је постала, пре појаве индустриског капитализма И пролетаријата.

зно опорее | Меркантитизам је теорија апсолутизма, који је глезивање, како би држава, била у стању да великим дао расходима побољша стање. сиромашних. народних

у народу војнике, а у народној имовини сред“

'"ство за финансирање ратова.

(| раб»

Dr. A. A. Pavelić, Chicago

KDIZA POLJODRIVREDE U SJEDINJENIM

|__SEVERO-AMERIČKIM DRŽAVAMA

] Kriza poljoprivrede Рао centralni problem Amerike. TI Pad cena.

„1932 godina karakterizovana je smanjenjem vrednosti dobara, nižim cenama vrednosnih papira, smanjenjem celokupne produkcije, generalnom 1likvidacijom poslova, smanjenjem bankovnih kredita, još manjim investicijama i snažnim nastojanjem trgovine i industrije za uravnoteženjem rashoda i prihoda.” | |

.. pak su velike neizvesnost i strah u 1932 god. pridoneli boljoj atmosferi u svim pravcima” ...

Iz izveštaja First National Bank, Shicago, za 1932. godinu.

1 Mriza poljoprivrede kao centralni problem Amerike.

Pored svih ekonomskih teškoća u Sjedinjenim Američkim

državama, izgleda da je problem poljoprivrede i farmera једап |

od osnovnih i najtežih. Za to mišljenje ima više razloga.

Prvi je svakako taj, što se je problem farmera postavio u Uniji još pre desetak godina, dakle mnogo ranije nego što se današnja depresija pojavila. Početak krize poljoprivrede nalazimo ioš u 1920 godini, kada su počele visoke cene agrarnih proizvoda da padaju i kada su nastale prve teškoće izvoza ртодиkata poljoprivrede iz Sjedinjenih Država. S druge strane baš od toga vremena počinju da rastu dugovi i druga opterećenja роljoprivrednika. Sledeća je teškoća u tome, što farmeri pretstavljaiu 6,500.000 ekonomskih jedinica sa okruglo 32,000.000 ljudi, dakle gotovo četvrtinu sveukupnog broja stanovništva. Ovaj broj, ргоtivno dosadanjoj tendenciji raste, sve veća i jača je migracija iz gradova k farmama, kao posledica nezaposlenosti u industriji. Statistika 1931 godine pokazuje, da je na farme ofišlo 1,679.000 ljudi, a u gradove 1,472.000. 1

Konačno, danas je opšte mišljenje, da je slom poljoprivrede bio jedan od najvažnijih uzroka krizi celokupne nacionalne privrede, i da se postizavanje opšte želje „vraćanje k prosperitetu” može postići prvenstveno preko rešenja problema farmera, odnosno poljoprivrede. |

H Pađ cena.

Početak stradanja poljoprivređe leži u konstantnom padu njezinih proizvoda od 1920 godine do danas.

1) В, Бајкић, Штедња, „Нар. Благостање" бр. 34/1931.

Za vreme rata i neposredno posle rata izvoz amerikanskih proizvoda ishrane rastao je, površina obrađene zemlje povišena

je na 300 milijona ekra — što je svega jedna trećina obradive površine Unije, (dok oko 600 milona ekra čeka da se privede kulturi). U isto vreme dolazi i skakanje cena produkata i na koncu obilnost i |eftinoća kredita za razne investicije u poljoprivredi. Razrušena i dezorganizovana Evropa posle rata odličan ie kupac amerikanskih artikala. Međutim u 1921 godini smanjuje se iznenada izvoz pšenice na 300 miliona bušela u ukupnoj vrednosti od 540 miliona dolara, da u 1930 godini spadne na 230 miliona bušela i 240 miliona dolara, a u 1931 godini na 206 miliona bušela i 130 miliona dolata vrednosii. Iz ovoga vidimo, kako cene rapidno padaju i kako je izvoz SVE manji, dok na Suprot produkcija sve više raste.

I ako je pad cena raznih dobara u poslednjoj dekadi bio opšti, težina situacije farmera bila ie u tome, što pad cena код | svih produkata nije bio srazmerno iednak. Sledeća skica indeksa cena daje nam ilustraciju toga nesrazmera:

бата 100 је srednja visina cena od augusta 1909 do jula 1914 godine.

Opštiindeks cena Poljopriv.

Godina produkata,koje Pamuk Žitarice produkti jafarmer kupovao орзје 1919 205 247 231 209 1921 156 101 112 116 1925 159 177 156 147 1929 155 145 121 138 1930 146 102 100 117 1931 129 63 63 80

Kod izvesnih farmerskih produkata je рад vrednosti još i veći, nego što se može zaključiti iz prednje slike, tako da su makaze cena još veće. Osim toga sigurno je, da je ta razlika postala još veća u 1932. god., za koju još nema podataka.

Dok je na primer cena pšenice u poslednje tri godine spala za dve frećine, cena automobila, koji ie ovde tekuća potreba,

|ili poljoprivrednih mašina pala je za svega 10—20%. Interesi na

intabulirane dugove na nekretnine, mortgage5S, ostali su isti. Farmer se nalazi danas kao među dva mlinska kamena od kojih je jedan ogroman pad prihoda, a drugi su dugovi i ostali stalni izdaci, koji su bili obilno zaključeni i utvrđeni, kad su cene poljoprivrednih dobara bile dva i tri puta veće, nego Što Su danas. Farmer je danas ispao iz redova kupaca, i sledstveno, morale su