Народно благостање

| 25 марљ 1993.

да trpe i one industrije, koje su оду е од njega kao konstimenta. Potrebno je iz ovoga razloga korigirati rasprostranjeno mišljenje, da je kriza industrije došla usled restrikcija i nedovolinosti kredita, koga i danas ima u dovoljnoj meri, i treba je svesti prvenstveno na smanjenje tržišta, odnosno kupovne snage.1) Nedovoljno iržište bilo je posledica neuravnoteženja između cena produkata industrije i cena farmerskih proizvoda U daljem razvoju ovoga procesa sledilo je, da je poremećenje odnosa cena uzrokovalo čisto smanjenje najpre efektivne potražnje, zatim produkcije i mogućnosti zaposlenja i konačno opšte kupovne moći.

Radi toga je i bila politika poslednjih republikanskih administracija, da se što efektivnije stabilizuju cene agrarnih proizvoda. U tome cilju vlada i kongres činili su niz pokušaja, koji su svi svišili sa više ili manje neuspeha.

Prva od tih mera bila je uvođenje zaštitnih carina. Obe republikanske tarife (Fordney-MeCumber iz 1922 godine i SmithHowley iz 1930 godine) uvele su visoke zaštitne carine na žito. Ipak ovo povećanje tarilskih stavova nije bilo od koristi za polioprivredu, jer su istovremena povećanja carinskih stopa indus=

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

"Страна 107

triskih proizvoda imala za posledicu poskupljenje onih: artikala, koji su bili potrebni poljoprivredi.

" Кад је pretsednik Hoover vidio, da ova mera nije dosta efikašna, pokrenuo je niz mera za kreditiranje poljoprivrede, i konačno je pristupio kreiranju Federal Farm Boarda, sa zadaćom da stabilizuje cene agrarnih proizvoda, naročito pšenice i pamuka, i da intervencijom na tržištu reguliše proizvodnju. Međutim, pod konac 1932 godine, pšenica je usprkos svih ovih napora došla na najnižu cenu u poslednjih 70 godina, i pala, po prvi put u istoriji, ispod stope zaštitne uvozne carine na pšenicu,

| koja je iznosila 42 cente po bušelu. Federal Farm Board morao ie posle tri godine rada i potrošenih pola milijarde dolara рт znati svoj neuspeh, imajući u Svojim stokovima oko 250 miliona · bušela pšenice i oko milion bala pamuka. Ne treba naročito istaknuti, kolika je opozicija nastala u javnosti protiv ovoga Boarda i ostalih raznih маше ћ а poluzvaničnih kreditnih. institucija, radi ćega je i Kongres nedavno odbio odobriti nove kredite za dalje . finansiranje ovih institucija, =

| _ __(Мазјаујбе se)

а ње

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У прошлом броју писали смо, да повећање немачке царине на јаја од 5 односно 35 на 70 марака на 100 килограма искључује сваку могућност

Шта ће радити земље извознице jaja?

извоза у Немачку. Ми смо међутим напоменули да су ТИМ, контигентиран и да је потребна дозвола за сваки поједини

повишењем друге земље увознице јаја у Немачку теже погођене од нас, јер је Немачка била њихов главни потрошач. Ово је повишење дошло управо у најгоре време, јер је у марту, априлу и мају производња најинтензивнија. Уз нас, најтеже су погођене: Холандија, која је >ј, свог извоза јаја извозила у Немачку, Данска, где је Немачка уз Енглеску најбољи купац те робе, Финска, која такође У свог извоза јаја извози у. Немачку, Естонија, Бугарска и Румунија, Будући да нова царина онемогућује извоз разумљиго је комешање које је услед тога настало. Настаје питање шта ће те земље да чине са производњом јаја.

Код нас нису предузете још никакве мере нити у погледу подупирања цена нити у погледу репресалија против Немачке. Холандија је на тржишту јаја поновила експерименте који је недавно учинила и на тржишту свиња, повукла је наиме у прошлој недељи око 10 милиона комада јаја са тржишта и ставила их у лед. Операцију је извршио Савез извозника живине и јаја. Намерава се наставити са регулирањем понуде на тржишту, како би се цене одржале,

"али је тешко веровати у успех ове акције. Данска није могла да заустави пад цена у износу од више од 50% за 14 дана. За Холандију и Данску отежавајућа околност. је, да је и енглеско тржиште преплављено јајима и енемогућује рентабилан извоз. Финска и Естонија удариле су другим путем. Оне уводе извозну премију на јаја. Та премија не може да компензира. немачку царину, него је у главном одређена за олакшање извоза у друге земље у првом реду у Енглеску, Међутим како смо већ рекли енглеско тржиште је преплављено данском и холандском квалитетном робом и

"Осим тога у обе земље, нарочито у Финској повела се жуч-

на кампања у штампи против Немачке и захтевају се трговинско-политичке репресалије, Румунски извоз јаја у Немачку износио је 20% читавог извоза у Немачку. Будући да је то сада немогуће Румуни су се брзо одлучили на опште репресалије према Немачкој. Будући да је увоз у главном

увоз ове се репресалије у главном воде чисто административним путем. Уред за издавање увозних дозвола задњих дана уопште не издаје дозволе за увоз из Немачке, него упућује интересенте на увоз из Енглеске, Француске и других земаља, На домаћем тржишту јаја нису предузимане никакве мере. Како се види, повишење дарина на јаја у пемачкој имало је за последицу предузимање мера са стране Румунске које заправо значе прикривени царински рат. И Бугарска није још као ни ми подузимала никаквих мера, али се у штампи све више чују гласови, да су потребне репресалије према Немачкој.

Како се види увођење прохибиционе царине на јаја у Немачкој показује већ тешке последице за извозничке земље. Немачка је до сада увозила годишње 160—170 хиљада тона у вредности од око четири милијарде динара. На међународном тржишту јаја имамо сада сасвим нову ситуацију. Пад цена је неминован. Опште смањење царина у Немачкој се не може никако очекивати, него у најбољем случају одо-

брење врло малих контингената уз снижене царине за поједине земље, али то ни у колико не би променило нову си-

„туацију. На тај начин и ова је грана сељачке производње ' добила тежак ударан.

Док се индустриски протекдионизам у Енглеској 'одомаћио: већ пре годину и по дана, прве аграрно-протекционистичке мере уведене су

Нова етапа енглеског аграрног протекционизма

извоз из 6 i H : - O ; S алтичких земаља нема никаквог изгледа на успех. тек у прошлој јесени после Отавске конференције. Али зато

= |је овај задњи много: интензивнији. Исто као и код инду-

Гстријских "производа; имали (смо и овде најпре опште царине по вредности, додуше вагпреференцијалним царинама за кон-

| 1) Pri čemu treba imati u vidu da je 'kriza· poljoprivrede takođe posledica smanjene kupovne snage inostranstva. |