Народно благостање

"25, март 1933, _____НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____ Страна 199

не додељују се девизе а компензациони послови не“ одобра- банка, ће им те бонове платити у драхмама. Бонови су гревају се. Рачуни које имају чехословачки извозници код не | носни. и могу се трговати као хартије од вредности. (ва конмачких банака везани су. Одредба да немачки путници за статација.слављена је често у нашој штампи као оригинално Чехословачку могу понети собом 500 марака укинута је. и велико: откриће. Нарочито је истицана чињеница, да је га Потпуно је јасно да под овим условима мора да пре- (18 овај начин за оних 35% који потпуно, одговарају комстане сваки привредни саобраћај између ове две земље, ако. BEO OM промету. омогућена велика еластичност. Предје он до сада био врло интензиван. Промет са Немачком иг= виђало се, да ће у почетку курс бонова морати нешто да pao је нарочито важну улогу у спољној трговини Чехосло- падне, јер да узев у обзир досадашњи обострани промет вачке. 16,2% чехословачког извоза ишло је у год. 1932. у неће бити. довољно купаца за. ове бонове тј купаца грчке Немачку, а увоз из Немачке износио је У исто]. години 24 ,2% 8006 Али уједно преовладало, је мишљење, да ће и незнатан нелокутног увоза. | | ___|пад курсева ових бонова, знатно повећати увоз из Грчке, јер Непосредни повод за забрану. трансфера у Немачку ; би пад курса имао'исто. дејство као и извозна премија за била је чињеница да Немци нису одмах плаћали у готовом“ 1 ославију. читав увоз из Чехословачке, па су чехословачки извозници | Ово очекивање није се нажалост испунило, Богови били врло незадовољни и захтевали су репресалије. Немачка“ нису само привремено и мало, него трајно и јако пали у је на то одговорила да су исплате за рачун Чехословачке вр-) курсу. Већ неколико месеци тргују се са дисажиом од 20%, шене увек у оквиру девизних уредаба. Према тим одредбама | а о повећању увоза из Грчке нема ни говора. Неуспех лежи сваки немачки увозник добијао је 50% девиза од оног из- У томе што. се приликом склапања овог споразума потпуно носа, који је требао у истом времену прошле године. Али Омла изгубила из вида структура наше спољне трговине са ако је увоз већи од тога може се вршити исплата само на Грчком. . везане рачуне, као што је то случај и са другим земљама. Грчка увози из Југославије неопходно потребне жиПрави разлог трговинског рата лежи у настојању Че- |вотне намирнице и сировине (жито, стока, дрво, цемент). Ми хословачке да изравна свој пасивни трговински биланс сапапротив увозимо. из Грчке лускузне производе (дуван, вино, Немачком. Пасива тог биланса била је у задњим годинама ! суво грожђе, маслине, ћилиме). То су све артикли чија се врло велика за Чехословачку и то у 1931. год; 1. милијарду | потрошња због пада куповне снаге за време кризе знатно 300 милиона кч., а 1932. год. 800 милиона кч. Ова се велика | смањује. Ту дакле. не помаже ни 20%-тна увозна премија пасивност није тешко осећала док је целокупни чехословачки |због пада курса боновима да одржи увоз на досадашњој трговински биланс показивао велики активни салдо, а то је висини, а камо ли да. га. још, и повећа како би се у нашем било до 1932. год. Али будући да је у прошлој години тај | међусобном промету постигнуо однос од 3:1, Тај однос мовелики активни салдо нестао, шта више да се појавио малига0 би се само онда успоставити кад би се смањио наш извоз пасивни салдо, настоји се свим силама одстранити овај-ог-|У Грчку. Али то, сигурно није био наш циљ приликом закљуромни пасивни салдо са Немачком. Најпре се настојало сма- |чења овог уговора. Постоји једина могућност да Самостална њити увоз из Немачке као и из осталих држава девизним |монополска управа наступи као купац ових бонова и да увезе ограничењима. За велики део увоза требала је дозвола На- |веће- количине дувана и соли из Грчке, могућност коју су и родне банке за набавку девиза. Будући да се то није пока- |наши преговарачи имали у своје време у виду. Добили смо зало као довољно јако средство за смањење увоза, покушала | вест да је Монополска управа откупила извесне количине је Чехословачка смањити увоз увођењем клиринга, који би |бонова и тиме подигла њихов курс елите имао за последицу уравнотежен трговински биланс. Али Сад се намеће- питање хоће ли MO управа управо због тога и јесте Немачка противница клиринга У бити у. стању да дуже времена. купује ове бонове и тиме промету са Чехословачком. Примена клиринга у промету са-| подржава њихов курс. Ако то не буде случај, онда се може оним земљама са којима Немачка има активни салдо у тр-'|очекивати даљи пад њихв, што ће имати за" последицу проговинеком промету значило би уништење активног салда ње- |гресивно смањење нашег извоза у Грчку, а то би се заврног трговинског биланса у опште, што је у противности са 'шило изједначењем нашег извоза у Грчку и увоза из Грчке. њеном привредном структуром. Изгледи за скоро решењејТо би за'нас значило један велики губитак. овог конфликта врло су слаби. А „Овај нам конфликт најбоље показује чему води трго- |Нови инвестициони зајам и винска политика којој је основни принцип да се одстране |присилна конверзија држав-· државе само толико купи колико јој се прода. HHX · зајмова у Чехасловачкој Чехословачки буџет за 1933/4 годину рачунски је изравнат. Равнотежа је постигнута сма__њењем расхода, увођењем но_вих и повећањем постојећих

Наша спољна трговина са | ша i Рђаве стране трговинског Грчком била је увек за нас |посредних и непосредних пореза и одгађањем извесних расуговора са Грчком знатно активна. 1931. наш из- |хода, у првом реду за јавне радове. Али узев у обзир развој воз у Грчку износио је 326, а |привредне кризе и њене реперкусије на државне. финансије наш увоз из Грчке само 42 |чехословачка влада дошла је врло брзо до убеђења, да промилиона динара. У првих 9 месеци прошле године био је вођење новог буџета неће успети без нових уштеда а такође тај однос 82 према 13 милиона динара у нашу ксрист. То ји без једног већег зајма за јавне радове. Влада је због тога је био повод грчким настојањима да тај знатни пасивни салдо |предложила задњих дана парламенту закон о емисији једног нешто смање, Место досадашњег односно од 5—-6:1 на њи- великог инвестиционог зајма и увођењу пореза на купоне, хову штету хтели су да постигну однос од 3:!. То је био по |које има исто значење као и једна ПИТА конверзија и "грчком мишљењу циљ трговинског уговора са нашом др-|државних хартија од вредности. жавом од 23. септембра пр. год, По овом уговору грчкиј ___ Предлог закона доста је компликован, јер се осим тога увозници југословенске робе плаћају само 55% њиховог |предвиђају у вези са зајмом и разне могућности за утери_увоза у девизама, а остатак од 35% добивају |угословенски вање пореских заостатака из ранијих година, који достижу 'извозници у боновима који гласе на драхме и могу се упо- | крајем 1932. год. цифру од око 5,5 милијарди круна. требити искључиво за плаћање робе извезене: из Грчке у Ју-| Најпре ћемо да видимо шта значи увођење новог погославију. Грчки извозници робе у Југославији обвезани су |реза на купоне. Према предлогу имао би да износи 16.65% и да примају ове бонове на име наплате, а Грчка“ Народна |да се плаћа на све купоне државних зајмова у земљи, Изу-