Народно благостање

1, април 1933.

tra da su čl. 5 i čl. 6 napereni protiv ulagača, kao poverilaca, da pretstavljaju zaštitu banaka kao dužnika. Mieđutim to je samo delimično. 1 to u tolikoj maloj meri, da se pre može reći, da čl. 5 i čl. 6 prestavljaju više zaštitu poverilaca nego zaštitu dužnika. Jer osnovna ideja oba ta zakonska propisa je želja, da se pod zaštitom neke vrste moratorijuma omogući bankama da isplaćuju svoje poverioce. ČI. 5 nije ništa drugo nego. jedan sistem likvidacije dotične banke, postepeno, prema mogućnosti. ČI. 5 maređuje banci da naplaćuje svoja potraživanja, bez ikakvog ograničenja, i da u tome bude suvereni sudija, da bi naplaćene sume mogla upotrebiti na isplatu svojih poverilaca. ČL 6 je još strožiji u tome pravcu. On predviđa četiri kategorije poverilaca, kojima se Кигешпо 1 bezuslovno mora da plati. Iznosi, koji se na taj način

НАРОДНО БЛАГОСТ

АЊЕ Страна 213

imaju da isplate, prema iskazu pretstavnika banaka, j|edva se mogu da uteraju putem Torsirane naplate potraživanja, Na kratko čl. 5 i čl. 6 sastoje se u podeli sviju bankarskih poverilaca u dve grupe, od коџћ зе једва, za zakonodavca svakako interesantnija, (izvesni minimalni ulozi, zatim izvesne okolnosti kod ulagača) privilegiše, a tek ostatak poverilaca dolazi pod udar moratorijuma. Prema tome čl. 5 i čl. 6 nisu moratori{um, 1151 zaštita dužnika, već jedan sištem koji omogućava, bar po pretpostavci, likvidaciju banaka, koje se пјипе Коriste. Kao što vidimo, zakonodavac je na jednoj strani dao apsolutno zaštitu jednom redu dužnika, a na drugoj strani dao apsolutnu zaštitu jednom redu poverilaca.

Др Иво Белин, Загреб

САНАЦИЈА НАШЕГ БАНКАРСТВА

— Афористички изложен предлог о санацији нашег банкарства, који је служио за основицу при дискусији о кризи банкарства у Загребачком друштву за социологију —

1. Да ли је могућа санација нашег новчарсшва ослоном на Народну банку2 11 Како да се банке саме

санирају. 11 Како да се посшупи са деловима

Г Да ли је могућа санација нашег новчарства ослоном на Народну банку 2

У септембру 1931 било је достатно пар стотина милиона динара. Али одмах. Доцније је дизање уложака долазило и ради неповерења у динар и настојања да се уложе у некретнине, стране девизе, валуте и злато. Та издашна помоћ Народне банке не би спречила одлив уложака, него би га још ојачала. Многи нису купили некретнине, злато и валуте само ради тога јер нису могли диспонирати својим улошком. Данас да се Народна банка у пуној мери стави иза новчаних завода, била би опасност да се улози толико дигну да би она морала повећати оптицај за неколико милијарди. Уложака још увек има преко 10 милијарди. А кад се уложне књижице великих банака тргују по 50%, па и ниже, ко гарантује да ли сви улагачи тих завода не би се дигли кад би само могли,

Уосталом новчани заводи нису данас у стању ни да даду менични материјал који би био добра подлога да се добије онолико кредита, колико би било потребно да се исплате сви улагачи. Према томе ова солуција сама по себи није више кадра да да излаз из ове ситуације. Поготово кад је криза поверења не само према банкама него и према динару.

Био је предлог и данас се подржава да Аграрна банка преузме потраживања новчаних завода према земљорадницима, а да им да за протувредност своје бонове.

Неки траже да Паб преузме уопште све дугове земљорадника и да изда бонове. Ту се ради о 2 милијарде (ако је ограничено на новчане заводе) или 5—6 милијарди ако се односи на дуговања. Ти би бонови имали законско средство

_ плаћања, дакле као папирни новац, који би био гарантиран заложеним земљорадничким некретнинама.

Бонови би имали гласити на друге износе, него новчанице- Народне банке; амортизирали би се за 20—30 година.

акшиве банака, ТУ Како да се измире улазачи,

А у промету били би једнаки са новчаницама Народне банке. Озбиљна је опасност да би ови бонови Паба изгубили на вредности, као гори новац од новчаница Народне банке и услед преоптерећености оптицаја плаћања платежним средствима. То би имало неповољне последице и за курс динара и то у знатном опсегу. Ако већ морамо решавати раздужење сељака дотично санирати новчане заводе повећањем оптицаја онда далеко боље повећањем садашњег оптицаја новчаница Народне банке, дотично пуштањем у оптицај нових количина сребра. Две врсте новца, нарочито код нашег психолошког расположења могле би имати кобних последица. У осталом овим се санирају само банке које имају унеколико потраживања од сељака, А то је мало.

П Како да се банке саме санирају. Прво отпис губитака

Народна банка није ни најмање вољна да санира прилике новчарства повећањем есконта и ломбарда, дотично оптицаја. Напротив она редуцира већ дане кредите, па и новчаним заводима, који су под Уредбом, и који готово сва своја потраживања што реализирају, уместо да бар делимично задовоље најпотребније улагаче, морају да полажу Народној банци на отплату кредита.

У задња 3—4 месеца есконт је реализиран за | преко 150 милиона динара. А ни Паб није ни најмање вољан да преузме земљорадничке дугове новчаних завода. Деморализација дужника тако је далеко отишла да код Паба прошле године преко 50% ануитета код хипотекарних H 70% aHyH= тета код задружних кредита није било плаћено.

Све оно што смо прексиноћ чули од д-р Марковића, шта су друге државе учиниле да среде прилике у свом новчарству за нас не вреди. Можда и ради тога, јер по мишљењу неких, банкарска криза код нас је једна локална појава,

која јаче тангира „у. првом реду западне и. северне делове