Народно благостање

8 април 1933.

али сталну, дотле видимо код Ратне штете и акција Аграрне | банке баш супротно кретање курсева, који су били непро- | мењено лабави. На појединим берзанским састанцима имали. "смо следеће курсеве:

МЗ. 2 У 6У. 7% Инвестиц. зајам _ 4275 А _ ____ 23375 6% Беглуци 30:875 3150 31325 3150. 3155 7% Селигмањ 0 __-_ 22 ___ Рента Ратне штете 18350. 182.50 18125 181.125 181.25 Народна банка 30900 _ ____ 3480 _ ___________Аграрна банка 195.50 191.75 192— 191.— 190.50

Међутим берзански су обрти у овој недељи са 1.04 милиона мањи но у прошлој недељи када су достигли 14 милион динара. 7% Инвестициони зајам, који је поскупео од

4275 на 43.375 имао је обрт од 156 хиљада, што је у овоме.

папи елативно много, пошто се налази највише у чвр-; о by 1 ; - ] "а roba 193. Narodna šumska novac 24 a roba 26. Gutman roba

стим рукама и слабо долази до продаја. Код Беглука, који су порасли од 30.87 на 31.55 је обрт износио 157 хиљада, што је за овај папир опет мало. У 7% Селигману је трговано за 24 хиљаде. Рента Ратне штете остала је без терминских послова, Тргована је само промпт роба, за 484 хиљада, а курс је постепено попустио, од 183.50 на 181.25. Акције Народне банке трговане су код готово непромењеног курса за свега 34 хиљаде а акције Аграрне банке за 190 хиљада.

На париској берзи имали смо последњих дана следећу

слику:

23 JL 20 |. 30-11 31-70 1 IV. 4 IM. 4% из 1895. год. ——- 23—– 23— =— _ 22.50 22.50 5% из 1902. год. 121— 127— 128— 120— 127— 1254.5% из 1906. г. 114— 115— 114— 110— 114— 1204.5% из 1909. г. 106— 110— 106— 105— 106— 11590 из 1918: год 2230 2235 2225 22-— 22 224.5% из 1910. г. 105— 104— 101— 107— 101— 1064592 из [011 Б. 00-— =—_- ___ [05 . 105, (12 192) из. 1931. код: —-- 14.75 15.056 [5525 ___ ~

Код наших доларских папира дошло је у последње време до извесне стабилизације. Имамо следеће курсеве.

7% Блер 83% Блер 7% Селигман 28. фебруара 17.50 18.— 18.25 28. Mapra 14.25 15 — 1415 4. априла 14.89 16— 14—

На београдском девизном тржишту имамо ове недеље обрт о, 41 милиона односно скоро непромењено према прошлој недељи. Највише долази, као увек, на приватни клиринг са Бечом, наиме 3.98 милиона. Курс шилинга је био лабав и попустио је на 8.40 до пред крај недеље. У извозним боновима Грчке новчаничне банке трговано је за 111 хиљада и курс се попео до 41— односно 42.—, али је затим попустио на 41.— У девизи Лондон обрт је износио 207 хиљада, Цирих 176 хиљада, Париз 182 хиљада и т. д. Примови Народне банке су износили непромењено 20%, односно 28.50% а приватно се плаћало 35% до 40%. У Цириху динар је поскупео од 6.975 на 7— и задржао тај курс кроз читаву недељу.

ZAGREBAČKA BERZA.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Devizno tržište. Situacija se stabilizirala. Kursevi u privatnom prometu osciliraju minimalno. Izgleda da je već došlo vreme da se da malo više slobode na službenom tržištu, odnosno da se ijedan deo transakcija prenese iz privatnih ma službene

Страна 239

berze. Pre svega valute i čekove. A vremenom bi se tamo mogao prebaciti i deo deviznih transakcija. Eto, promet u austrijskom kliringu odvija se iskljućivo na domaćim berzama i odlično funkcionira. Kursevi za šiling koji su pre nekoliko meseci iznosili i 9 dinara 20 para, danas iznose 8 dinara 40 para jer je šiling internacionalno slabiji. I te oscilacije šilinga nisu imale nikakovih posledica na odvijanje transakcija sa Bećom.

Mi smo uvereni kad bi se devizni promet koncentrirao ponovno na našim berzama i u pogledu kurseva ne bi bilo nikakovih većih perturbacija. A privreda bi mnogo bolje pokrivala legalne potrebe sa devizama nego što je to danas slučaj.

Investicioni zajam novac 42.50. Agrarci 22 novac. Begluci novac 30.50 a roba 31.75. Ratna šteta movac 182 a roba 185. Ultimo maja novac 180. Ali sve bez zaključka.

Blair 8% novac 36.50 a roba 38. Sedampostotni novac 34.50, Seligman zaključen po 40.

Narodna Banka novac 3.400 a roba 3.600. Pab novac 189

100 a Šećerana Osijek novac 110. Impex movac 50 Isis 20 roba a Trbovlje zakliučeno po 138 do 140.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пшеница.

Светско тржиште пшенице ове недеље је мирније. У Сједињеним Америчким Државама цене су нешто мало чвршће због мањих залиха и очекивања да се побољшају услед Рузвелтове акције за побољшање пољопривреде.

Цене у Чикагу износе 55.65 дол. центи по бушелу. У Винипегу је тенденција мање чврста, а цена износи 50.12,5, пошто су довози већи, а тражња непромењена. За аргентинску тшленицу тражња минимална и цене су у Буенос Ајресу за април 4.95. Аустралија је нешто продала у Енглеску, али није јака на пијаци. У Европи тражња непромењена.

Средње-европске тржиште је лабавије услед мале тражње, једино је Чехословачка купила у Хамбургу веће количине канадске пшенице. На пештанској берзи тенденција је мало лабавија и цене износе 15] пенге за 100 кгр.

На домаћем тржишту и ове недеље цене пшенице су пале за 15—18 дин. услед већих понуда, а и залиха се сматрају нешто већим него што се то пре мислило. Цене су за бачка околина Нови Сад и Сомбор, средње и горњо бачка и потиска 190—192,5, горњо-банатска 187,5—192,5 и сремска 190—192,5.

Стока.

На тржишту стоке тенденција је, као и прошле недеље, чвршћа. Понуда свиња је све мања и осећа се недостатак робе на тржишту, па су и цене чвршће. Контингенти за Праг и Беч се одржавају. Шене у Прагу су нешто чвршће и износе 7,5—8 чешких круна по кгр. тако исто у Бечу, где износе за свиње прима квалитета 1,6 до 1,65 шилинга по кгр.; за сремске свиње 1,5—1,55 шилинга и свиње из Србије 1,5—1,55 шилинга. На домаћим тржиштима цене су за свиње тешке преко 200 кгр. 9—9,50 дин., преко 135 кгр. 8—8,50 дин. Мршаве свиње се више траже, и цене им износе 10 дин, по кгр., Маст се извози у Чехословачку. Цене су у порасту и крећу се 12,50—13,50 дин. по кгр.

Говеда бољег квалитета слабије се нуде, док је код мршавије стоке понуда већа и цене лабавије. Француска нам је одобрила за друго тромесечје следеће спец. контингенте: свиња 1.250 квинтала и свежег овчијег меса 600 квинтала. Ситна стока није извожена за Солун. Цене за прима волове у Бечу су 1,20—1,35 шилинга по кгр., за средње 1,00—1,15 и мршавије 0,80—0,90 шилинга. На домаћем тржишту волови 2—5 дин. према квалитету.