Народно благостање
8. април 1933. НАРОДНО 5 уапо је 69 institucija za transakcije ove vrste, u 1931 osnovane su 173 nove, a za prvih šest meseci 1932 osnovano je 35 novih, tako da je ukupan broj ustanova, koje su se bavile ovim kre-
· ditnim operacijama iznosio koncem 1932 god. oko 790 institucija. Interesantno je, da se je istovremeno promenio i omer vrsta ovih zavoda: na dan 30 juna 1932 bavilo se je ovim poslovima 413 kreditnih korporacija i organizacija za stočni kredit ı 32
_ banke, dok je pre dve godine ovaj odnos bio 244 korporacije i
28 banaka.
Po podacima Federal Intermediate Credit Banks, sume podeljenih kredita ovim korporacijama i organizacijama iznosile su:
na dan dolara 30 juna 1930 64,600.000 30 juna 1932 80,400.000
l ako je povećanje u roku od ove dve godine svega 25%
odnos ovih dveju suma u stvari je mnogo veći nego Što OVO iz-
gleda brojćano, jer su usled pada cena u ove dve codine iste sume novaca imale daleko veći volumen poslova u 1932 godini nego u 1930, tako da је faktična unutrašnja vrednost podeljenih zajmova. daleko veća.
Odgovorni faktori shvatili su u punoj meri vrednost ovoga načina podupiranja poljoprivrede, pa su taj pokret energično pomagali. Na osnovu jednog rešenja od 14 februara 1932 Secretary of Agriculture :dao je zajmova za oko 1,400.000 dolara u cilju pomaganja i osnivanja kreditnih korporacija ili povećanja osnovnog kapitala takovih zavoda. U tom istom cilju dao je i
Federal Farm Board 5,000.000 dolara, a država Arkansas, u 1031. god., "donela je zakon o osnivanju Državne poljoprivredne korpo- |
racije, u koju je svrhu votirala kređit od 800,000 dolara.
I ako su zajmovi učinjeni kroz ova tri vrela prešli sumu od 7,000.000 dolara i pomogli osnivanje 120 poljoprivrednih kreditnih korporacija, jasno je bilo, da će trebati daljih sreistava i,
olakšica raznih vrsta, pošto su novoorganizovane organizacije |
bile ili premalene ili finansiski preslabe, da izvrše efektivne usluge. Radi njihovog daljeg snaženja, nedavno je Secretary of Agriculture doneo rešenje, kojim je odobren revolving kredit od 10,000.000 dolara za upisivanje akcija novih korporacija i snaženje starih, da bi im se stvorila mogućnost za poslovanje po sistemu Federal Intermediate Credit Banks. U većini slučajeva
ovi zajmovi idu do 75% iznosa akciskog kapitala, dok 25% mora ,
biti upisano po lokalnim interesentima.
Dalja mogućnost dobivanja kratkoročnih kredita u naročite svrhe dolazi preko Departement of Agrikulture u Wachingtonu. Kreditiranje ovim putem išlo je ovako:
1931 godine odobreno isplaćeno broj zajmova 52,400.000 46,800.000 385.651
stočni zajmovi 5,600.000 29.000
1932 godine
(prva dva meseca) 3,200.000 27.000
Na osnovu zakona Reconstruction Finance Corporation ovlaštena je osnovati u 12 diskonta po jednu regionalnu Кгеditnu korporaciju sa kapitalima, koji se kreću do 3,000.000 dolara. Svaka ovakova korporacija ima davati zajmove farmerima, a ti su zajmovi diskontovani po R. Finance Corporation, raznim Federal Reserve Bankama i Federal Intermediate Land Bankama. Na ovaj način je mogućnost stvaranja farmerskog i stočnog kredita jako povećana.
Prilikom osnivanja Reconstruction Finance Corporation predviđeno je, da ova stavi na raspoloženje Sekretaru za Poljoprivredu 50,000.000 dolara u svrhu davanja zajmova farmerima
хинавваннисоивсоквикишвивлсевакишис лионлвлилнаинилипинипсрникицшнин
ТРГОВАЧКО ПР НИ JU! ЗАВОД А. Д.
К. ба. DUM &CO.
ша ва пе по га .. ". .. == ==
манпспспнимњи
ЛАГОСТАЊЕ Страна 229 u slučajevima potrebe nastale od nemogućnosti dobivanja za finansiranje žetve za 1932. Secretary of Agriculture je do 18 jula 1932 podelio na osnovu ovoga kredita 508,003 zajma u sumi od 64,406,381 dolar, dok je suma podeljenih zajmova za istu svrhu u 1931 god. iznosila 950.000 zajmova u vrednosti od 120,000.000 dolara širom cele zemlje. Baš nedavno je Kongres odobrio dalji 90 miliona dolara za kreditiranje spremanja žetve u 1933 godini.
Osim ovoga Reconstruction Finance Corporation činila je zajmove i pojedinim agrikulturnim kreditnim institucijama i bankama direktno, а fako isto dani su izvesni zajmovi bankama i osiguravajućim kompanijama na osnovu poljoprivrednih papira.
Zajmovi Federal intermediate Credit Banks korporativnim trgovačkim udruženjima za poslovanje farmerskim proizvodima takođe su se povećali u poslednje dve godine. Stanje ovih kredita bilo je na dan
30 juna 1930 27,000.000. dolara 30 јипа 1932 35,600.000 dolara
Povišenje je u stvari 30%, ali kao što smo napred naglasili, ovo povišenje je u stvari veće po volumenu, nego što to brojćano izgleda radi pada cena produkata. Osim ovoga, vrednost ovoga finansiranja daleko je veća od sume zajmova s razloga, što je ovaj način finansiranja uveo i mnoge druge irgovačke banke, da finansiraju razne korporacije za trgovinu farmerskih proizvoda. Nema fačnih podataka o tome, kolika je зита шоžena u ovu vrstu poslova, ali se veruje, da je u 1931 god. bilo investirano oko 145,000.000 dolara.
(Svršiće se)
Др. Иво Белин, Загреб САНАЦИЈА НАШЕГ БАНКАРСТВА“)
и. Шта да ради законодавац2
|
Видели смо да држава неће а и не може да активно помогне, ни да преузме део губитака ни да упише нове акције а нити да даде кредите. Држава би имала својим законодавством да омогући: извршење санације. Да донесе потребне законе и повећа таксе. Наравно то би био оквирни закон који би предвидео снижење дионичке главнице, фузије, ликвидације, давање властитих дионица уместо уложака, издавање обвезница и замена за улошке и слично.
Наравно да то не би био закон једнак за све банке, "јер су прилике различите. Негде неће бити потребан упиг акција. А негде готово сви улошци замениће се облигацијама. Затим да уреди ствар са Народном банком. Да измени закон, прописе о покрићу и да делује на могућност ломбарда ликви„дационих обвезница. Да донесе један смишљени привредни |план на дужи низ година, јер би то деловало на неповерење. ЈА да и казненим мерама даде задовољство оном делу акционара и улагача који су свесно били изиграни јер је данас и то потребно. Да се санација изведе са што мањим жртвама, да се поново поврати поверење у новчане заводе, апсолутно је потребно да су и политичке прилике сређене.
Док над нама виси Дамоклов мач спољних сукоба, тешко ће доћи до консолидације прилика. А потребно је сређење и у самој земљи и задовољство најширих народних слојева. Јер још увек вреди она Лујовог министра: „Дајте ми добру политику, па ћу вам дати и добре финансије“.
%) У прошлом броју изостало је случајном омашком последње поглавље „Шта да ради законодавац 2“, које-данас доносимо.
ивипипнпонвиланинвнишвиквлахИивашпианвваивзвипиорииимолтлаалавивванила
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ
жнез Михајлова 59. · Бериславићева 7.:
а у еа ОВа АЕ 05: