Народно благостање

8 април 1933.

tanju zaposlenosti, tržišta rada. Šta više jedan od najpoznatijih engleskih ekonomista prof. Pigon razmatra čitav konjunkturni razvoj kroz prizmu razvoja zaposlenosti. Konjuktura je vrlo složen fenomen i njen se razvoj ne može tačno predstaviti jednim

_ parcijelnim- elementom, ali su oni ipak u stanju да пат · donekle. У | | sira period 5056 1930. — period privredne depresijć: аи

5 А 15570 i konjukture.

ес

Hrana'm pijača

Кетепје гп zemlja

тета

Zeleznice csshe in bOodne =gradbe Јобађ 500 – preozniuh o ~ по ес о ЕС За Зе BOB M SVOM IE) Sl e im та 2225 = = зеемк6- % «4 0. 0 0 + + = а 12500 12000 11500 41000 10500 10.000 9500 9000 #8500 Hišna slušutćad 2000 7500 2000 5500 6000 5500 Зове, -planinsha у 5006 usirija 4500 : 00 о брза 3500 3000 2500 2.000 | паузе а рарија 1500 32 4 ~ о : SSS. ROD IO. a m o a i n O O а) 24 реј ве = не а а O II DS e

Tako je Okružni ured za osiguranje radnika u Ljubljani izradio gornju tablicu o kretanju zaposlenosti u pojedinim induзшјата u Dravskoj banovini za vreme od jula 1926 do januara 1933, koje imaju da nam predoče razvoj konjukture u tom pe"моди. Ти se ne radi o jednom jednostavnom barometru, koji bi "i jednoj krivulji predstavljao razvoj zaposlenosti u industriji, nego je svaka industrija predstavljena posebno, što daje 11080

; Пе laju sliku. ·

НАРОДНО БЛ

| _ Маз ovde ne interesira razvoj zaposlenosti od 1926—1930,

АГОСТАЊЕ а Страна 231

To je period konjukturnog poleta i broj radnika u svim industrijama raste, Porast iznosi kod građevinske industrije u 1930 prema 1026 oko 100, kod tekstilne 80, a kod šumske 50%. 1 ju gradnji železnica i puteva porasla je zaposlenost za više od 100%:. Kod ostalih povećahije je opšte, ali maleno. Nas intere-

obinsha tndustrija_ 0 E O OVO

Oblačilna industrija

Predeloanje usnja · _ Mica драгу Tarn (POO м -љео то -=а m g qdB a BS Bo. 584 [9 љзазељзеавеа 24 ope ter 9 7 s анимнин з "ог ага о о о с"

аб пе (п Варагла

nad zemljo usnja

рготе!

УН а ан A) Nauka o konjukturi dokazala je, da je razvoj industrije

proizvodnih sredstava u konjunkturnom ciklusu drukčiji od razvoja industrije potrošnih dobara. Kod prve se i dejstvo poleta i depresije oseća donekle progresivno u poređenju sa drugom. Ne kaže li se da je kriza u glavnom i nastala zbog nesrazmere u proizvodnji ovih dveju grupa industrije. Nažalost u ovim tablicama nema podataka 0 kretanju radništva u proizvodnji. uglja, jer su Ovi radnici osigurani u posebnim bratinskim blagajnama. Među 'mefalurgijskom industrijom “otpada majveći deo na pro-